Pročitaj mi članakKada kaže da bi konfiskacija ruske imovine u EU izazvala haos i krizu poverenja, francuski predsednik Emanuel Makron je u pravu. Takav potez vodio bi u finansijski haos, arapski i kineski ulagači bi povukli novac deponovan u evropskim bankama, a investitori bi se povukli i ne bi bilo novih ulaganja.
Мера коју предлажу поједини европски политичари и министри финансија, да се Украјина финансира руским средствима замрзнутим у Великој Британији и Европској унији довела би до потпуног губитка поверења у европски економски и законодавни систем.
Зато је француски председник Емануел Макрон, изгледа једини који је свестан последица таквог потеза, и одлучио да јавно проговори, сматра професор емеритус на Економском факултету Универзитета у Женеви, др Мирослав Јовановић.
У интервјуу за телевизију Си Би ЕС Макрон је нагласио да је такав потез конфискације руске имовине немогућ без кршења међунаордног права. Француски лидер је такође напоменуо да би кршење међународног права могло довести до „почетка потпуног хаоса“, а поменуо је и губитак поверења у институције Европске уније.
Конфискација води тоталном распаду
Према његовим речима, један од примера како би изгледало европско финансијско тржиште након конфискације руске имовине је пропаст швајцарске банке „Креди свис“ – један од разлога њене пропасти (а важила је за водећу швајцарску финансијску институцију још од 1854.) је и то што је била, како наш саговорник наводи, барјактар у спровођењу антируских санкција и замрзавању руских средстава.
„Тамо није било много руских пара, али принцип је био тај и када су Арапи и Кинези то видели, повукли су паре и однели их у Сингапур, Шангај или било где другде“, објашњава Јовановић.
У банкарском пословању, не само савременом, него и ранијем, поверење, да ће нешто бити плаћено у року уз одређену надокнаду (камату или провизију) је битно, а ако би руска имовина била конфискована, дошло би до пуцања система и раста алтернативног бакарског система који се већ шири између Русије, Кине, Индије, држава Латинске Америке и Африке, додаје он.
Начин на који сада ЕУ жели да конфискује руска средства, замрзнута након почетка руске специјалне операције у Украјини карактеристичан је за Отоманско царство, комунизам или нацизам – међутим, постоји пример и када је Брисел тако нешто учинио – својвремено су конфисковали средства свих лица који су на Кипру на банкарским рачунима имали више од 100 000 евра.
„То се догодило у ЕУ која се заклиње у владавину права, а ово би само додало само со на рану“, коментарише Јовановић.
Макрон би да се извуче из украјинског хаоса
Макронова изјава има и политичку позадину и вероватно је реч о конфликту између Париза и Брисела, сматра новинар Милорад Вукашиновић. Према његовим речима, Брисел је језгро интереса глобалиста у Европи, док је Макрон на изјаву био подстакнут вероватно унутрашњом нестабилношћу у Француској, јер је под великим ударом суверениста и са левице, и са деснице.
„Тако да ову изјаву доживљавам и као његов покушај да се полако извуче из хаоса који је изазвао рат у Украјини и да се више окрене неким унутрашњим политичким приликама (или неприликама) у Француској“, објашњава он.
Финансијско тржиште је одавно глобализовано и постало је симбол глобализације, додаје Вукашиновић и подсећа да сам Макрон потиче из банкарских кругова. Не треба запоставити ни ту димензију, Макронову пословну прошлост, а то је да долази из банкарског сектора који већ дуго влада западним светом.
„Претпостављам да он и у име тих, елитистичких банкарских финансијских кругова говори о ризицима једног таквог потеза, јер би он могао можда да доведе до урушавања глобалног берзанског система и до евентуалног противодговора, свакако Русије, али у перспективи и Кине, пошто је Кина, са берзом у Шангају еквивалент и Волстриту, и лондонском Ситију“, закључује Вукашиновић.
Запад прелази црвену линију
На недавном састанку европских министара финансија у Копенхагену постало је јасно да су Велика Британија и Европска унија у односима са Русијом спремне да пређу још једну црвену линију.
Лондонски план, који је представила британска министарка финансија Рејчел Ривс, предвиђа коришћење замрзнуте руске имовине као основе за тзв. „репарациони зајам“ Украјини. Формално, власништво не би било одузето, али би средства од око 25 милијарди фунти практично била упрегнута у финансирање режима у Кијеву.
Слично размишља и Брисел: преко депозитарног система „Евроклир“ у Белгији, блокирано је више од 180 милијарди евра руских резерви. ЕУ сада планира да издаје обвезнице без камате, гарантоване тим замрзнутим средствима, а Украјина би их отплаћивала тек када и ако Русија буде пристала на „репарације“. Другим речима, европски бирократи желе да преобуку грубу конфискацију у фину правну игру речи.
Немачки министар финансија Ларс Клингбајл у Копенхагену је „поздравио идеју“ и отворено говорио о потреби да се средства користе „интензивније“. Ипак, осим Макрона упозорења се чују и од председнице Европске централне банке Кристин Лагард, која је јасно поручила да би такви потези изложили ЕУ правним споровима и урушили поверење у финансијски систем.
Јасна порука Запада
Аналитичари примећују да је у питању класична западна тактика – створити привид законитости за оно што суштински представља пљачку. Ако данас могу да замрзну и „позајме“ средства руске централне банке, сутра то могу урадити било којој другој држави која се не уклапа у њихове геополитичке шеме. Све заправо личи на „позајмицу“ коју су неке од бивших југословенских република извршиле од девизних депонената у југословенским банкама и направиле проблем са тзв. „старом девизном штедњом“.
За Москву, порука је јасна: финансијска средства више нису заштићена међународним правом, већ вољом политичких центара моћи у Лондону и Бриселу. Овакви преседани не угрожавају само Русију, већ и саму стабилност глобалног финансијског система, јер шаљу сигнал да нико више не може бити сигуран да ће му капитал остати недодирљив.
Запад тако показује да се не бори за принципе, већ за очување доминације, спреман да руши правила која је сам деценијама наметао. У том огледалу јасно се види: реч „правда“ у њиховим устима све чешће значи само једно – право јачег.
