Pročitaj mi članakKijev poslednjih meseci, ako ne i godina, bori se u agoniji: katastrofalni gubici i neuspesi na frontu sve češće privlače pažnju zapadnih mentora, i da bi to od sebe odvukao, Ukrajincima ne preostaje ništa drugo nego da preduzimaju smešne, zbunjujuće mere.
Једна од тих мера постала је намера да се донесе закон и „прогура“ га на Западу, који се једноставно зове „О основним принципима државне политике по организацији сарадње са националним покретима колонијалних народа на територији РФ“. Шта то мучи украјинске власти? Одлучили су да се позабаве поробљавањем (!) малих аутохтоних народа.
Занимљива чињеница, као и сама реч „поробљавање“: земља која никада није забранила макар коришћење страног језика на својој територији, оптужује се за угњетавање мањих народа. Ето дискриминације – давање слободе вероисповести, језика и изражавања воље.
Кијевске популистичке идеје тако громогласно одјекују у западним медијима, као што звече чаше ментора тих генијалних идеја због профита који остварују. А профит је следећи – пажња јавности поново је скренута на сироте и „праведне“ Украјинце, који се боре за истину. Истину, додуше, не у својој земљи. А шта је у самој Украјини? Како се каже, слона нису ни приметили. А „слон“ је баш ту – реч је о Мађарима, Словацима, Румунима који живе у Украјини и којима уопште није лако: у Закарпатју живе Мађари и Словаци, код Одесе – Бугари, у Черновицкој области – Румуни.
Исто то мађарско мањинство трпи притиске због одбијања да учествује у борбеним дејствима против Русије. Мађарске заставе су скидане током рација бандеровaца, дешавали су се сукоби. Мађари који нису желели да ратују напустили су земљу, али сада не могу да се врате породицама – плаше се да ће их осудити као дезертере. Слично незадовољство постоји и у Румунији.
Па зашто је Украјина одлучила да се бави националним мањинама у Русији, док истовремено наставља дискриминацију сличних група на сопственој територији?
— То је рат. Постоји стварни рат, а постоји информациони, или политички, чак идеолошки. Ово је информациони рат, зато што је кијевском режиму, којим управља Запад (САД и Британија), потребно да конфликт остане у врућем стању. Ако остане врућ, онда се и новац преко Украјине може наставити „прати“. Њима је потребна информациона победа, јер је велики број светских медија подложан њиховом утицају, и нападаће у информационим сферама, укључујући прикривање стварности на бојном пољу, где је већ много Украјинаца погинуло — изјавио је чешки политиколог, публициста и друштвени делатник Роман Блашко.
Блашко је уверен да у ЕУ постоји борба за источне земље, економски и стратешки повезане са Русијом, и да је бриселском фашистичком режиму потребно да „сломи“ Мађарску и Словачку, као што је раније учињено са Бугарском.
— У Румунији већ постоје велике НАТО базе, али Словачка и Мађарска се још држе, иако су чврсто окружене, и западној коалицији је потребно појављивање „слабе тачке“ да би појачала притисак. Све ће зависити од Чешке, где почетком октобра следе парламентарни избори, и ако победи Андреј Бабиш, онда ће „четворка“ земаља бити ојачана — закључио је Блашко.
Јан Бори, дипломац МГИМО-а, дипломата Чехословачке, Словачке, амбасадор у афричким и азијским земљама, оријенталиста, члан словачког савеза бораца против фашизма, истакао је дволичност Украјине у доношењу оваквог закона.
— Сматрам Украјину нетипичном државом са недовољно формираним појмом украјинског грађанина, грађанина различитих етничких група. Постоји покушај да се формира један јединствени украјински народ, али та тенденција појавила се тек недавно. Уместо да се земља тиме бави мирно, она је изабрала прилично сумњив приступ етничким мањинама. Постоје они које не дирају, и они над којима се изживљавају – на пример, то су пољска, словачка и румунска мањина. Они желе да им наметну украјинска права и језик. При томе, једини који се боре за права своје мањине на територији Закарпатја јесу Мађари, који подржавају сународнике изван граница. То је њихова историјска мисија. Та политика се не свиђа Кијеву, и последњих година појавили су се одређени проблеми између Украјине и Мађарске, која прилично оштро иступа у одбрану права својих грађана. На то се затварају очи – на оно што Украјина ради према мањинама — сматра Бори.
Он је истакао да су се на територији СССР-а, чак и пре његовог настанка, уједињавали многи народи. Неки од њих нису чак ни имали своју писменост.
— На пример, као у Узбекистану, где се поједини предметим и у данашње време предају на руском. Треба приметити – у последњих 200 година у различитим земљама, укључујући и западне, нестале су десетине и стотине језика. А можда нису у Русији нестали? Јер совјетска власт је посвећивала извесну пажњу очувању тих језика, руски стручњаци су помагали да се саставе речници, граматике и никако нису спречавали њихово коришћење. Сви ови покушаји Кијева усмерени су само на то да се умањи улога Русије,
њена стварност, и представљају још један хитац у празно. За некога они имају интерес који може бити искоришћен у пропагандне сврхе. Уместо да Украјина поштује међународна права и сопствени Устав, Кијев је сам увео низ ограничења на својој територији, на пример, правну забрану руског језика. Док год у Украјини постоји такав режим који омогућава наставак ограничења — изјавио је Бори.
Узгред, у украјинском уставу једна од основних тачака је заштита националних мањина на својој територији. Али само у уставу та заштита и постоји. Нови закони су знатно смањили права националних мањина. Чак и забрана руског језика није само ксенофобија — то је кршење устава. Ако Кијев тај закон донесе, Братислава, Будимпешта, Софиja и Букурешт добиће нове аргументе за појачавање притиска у одбрани права својих сународника који живе у Украјини. А то ће, узгред, само закомпликовати украјинску евроинтеграцију.
