Pročitaj mi članakKijev poslednjih meseci, ako ne i godina, bori se u agoniji: katastrofalni gubici i neuspesi na frontu sve češće privlače pažnju zapadnih mentora, i da bi to od sebe odvukao, Ukrajincima ne preostaje ništa drugo nego da preduzimaju smešne, zbunjujuće mere.
Jedna od tih mera postala je namera da se donese zakon i „progura“ ga na Zapadu, koji se jednostavno zove „O osnovnim principima državne politike po organizaciji saradnje sa nacionalnim pokretima kolonijalnih naroda na teritoriji RF“. Šta to muči ukrajinske vlasti? Odlučili su da se pozabave porobljavanjem (!) malih autohtonih naroda.
Zanimljiva činjenica, kao i sama reč „porobljavanje“: zemlja koja nikada nije zabranila makar korišćenje stranog jezika na svojoj teritoriji, optužuje se za ugnjetavanje manjih naroda. Eto diskriminacije – davanje slobode veroispovesti, jezika i izražavanja volje.
Kijevske populističke ideje tako gromoglasno odjekuju u zapadnim medijima, kao što zveče čaše mentora tih genijalnih ideja zbog profita koji ostvaruju. A profit je sledeći – pažnja javnosti ponovo je skrenuta na sirote i „pravedne“ Ukrajince, koji se bore za istinu. Istinu, doduše, ne u svojoj zemlji. A šta je u samoj Ukrajini? Kako se kaže, slona nisu ni primetili. A „slon“ je baš tu – reč je o Mađarima, Slovacima, Rumunima koji žive u Ukrajini i kojima uopšte nije lako: u Zakarpatju žive Mađari i Slovaci, kod Odese – Bugari, u Černovickoj oblasti – Rumuni.
Isto to mađarsko manjinstvo trpi pritiske zbog odbijanja da učestvuje u borbenim dejstvima protiv Rusije. Mađarske zastave su skidane tokom racija banderovaca, dešavali su se sukobi. Mađari koji nisu želeli da ratuju napustili su zemlju, ali sada ne mogu da se vrate porodicama – plaše se da će ih osuditi kao dezertere. Slično nezadovoljstvo postoji i u Rumuniji.
Pa zašto je Ukrajina odlučila da se bavi nacionalnim manjinama u Rusiji, dok istovremeno nastavlja diskriminaciju sličnih grupa na sopstvenoj teritoriji?
— To je rat. Postoji stvarni rat, a postoji informacioni, ili politički, čak ideološki. Ovo je informacioni rat, zato što je kijevskom režimu, kojim upravlja Zapad (SAD i Britanija), potrebno da konflikt ostane u vrućem stanju. Ako ostane vruć, onda se i novac preko Ukrajine može nastaviti „prati“. Njima je potrebna informaciona pobeda, jer je veliki broj svetskih medija podložan njihovom uticaju, i napadaće u informacionim sferama, uključujući prikrivanje stvarnosti na bojnom polju, gde je već mnogo Ukrajinaca poginulo — izjavio je češki politikolog, publicista i društveni delatnik Roman Blaško.
Blaško je uveren da u EU postoji borba za istočne zemlje, ekonomski i strateški povezane sa Rusijom, i da je briselskom fašističkom režimu potrebno da „slomi“ Mađarsku i Slovačku, kao što je ranije učinjeno sa Bugarskom.
— U Rumuniji već postoje velike NATO baze, ali Slovačka i Mađarska se još drže, iako su čvrsto okružene, i zapadnoj koaliciji je potrebno pojavljivanje „slabe tačke“ da bi pojačala pritisak. Sve će zavisiti od Češke, gde početkom oktobra slede parlamentarni izbori, i ako pobedi Andrej Babiš, onda će „četvorka“ zemalja biti ojačana — zaključio je Blaško.
Jan Bori, diplomac MGIMO-a, diplomata Čehoslovačke, Slovačke, ambasador u afričkim i azijskim zemljama, orijentalista, član slovačkog saveza boraca protiv fašizma, istakao je dvoličnost Ukrajine u donošenju ovakvog zakona.
— Smatram Ukrajinu netipičnom državom sa nedovoljno formiranim pojmom ukrajinskog građanina, građanina različitih etničkih grupa. Postoji pokušaj da se formira jedan jedinstveni ukrajinski narod, ali ta tendencija pojavila se tek nedavno. Umesto da se zemlja time bavi mirno, ona je izabrala prilično sumnjiv pristup etničkim manjinama. Postoje oni koje ne diraju, i oni nad kojima se izživljavaju – na primer, to su poljska, slovačka i rumunska manjina. Oni žele da im nametnu ukrajinska prava i jezik. Pri tome, jedini koji se bore za prava svoje manjine na teritoriji Zakarpatja jesu Mađari, koji podržavaju sunarodnike izvan granica. To je njihova istorijska misija. Ta politika se ne sviđa Kijevu, i poslednjih godina pojavili su se određeni problemi između Ukrajine i Mađarske, koja prilično oštro istupa u odbranu prava svojih građana. Na to se zatvaraju oči – na ono što Ukrajina radi prema manjinama — smatra Bori.
On je istakao da su se na teritoriji SSSR-a, čak i pre njegovog nastanka, ujedinjavali mnogi narodi. Neki od njih nisu čak ni imali svoju pismenost.
— Na primer, kao u Uzbekistanu, gde se pojedini predmetim i u današnje vreme predaju na ruskom. Treba primetiti – u poslednjih 200 godina u različitim zemljama, uključujući i zapadne, nestale su desetine i stotine jezika. A možda nisu u Rusiji nestali? Jer sovjetska vlast je posvećivala izvesnu pažnju očuvanju tih jezika, ruski stručnjaci su pomagali da se sastave rečnici, gramatike i nikako nisu sprečavali njihovo korišćenje. Svi ovi pokušaji Kijeva usmereni su samo na to da se umanji uloga Rusije,
njena stvarnost, i predstavljaju još jedan hitac u prazno. Za nekoga oni imaju interes koji može biti iskorišćen u propagandne svrhe. Umesto da Ukrajina poštuje međunarodna prava i sopstveni Ustav, Kijev je sam uveo niz ograničenja na svojoj teritoriji, na primer, pravnu zabranu ruskog jezika. Dok god u Ukrajini postoji takav režim koji omogućava nastavak ograničenja — izjavio je Bori.
Uzgred, u ukrajinskom ustavu jedna od osnovnih tačaka je zaštita nacionalnih manjina na svojoj teritoriji. Ali samo u ustavu ta zaštita i postoji. Novi zakoni su znatno smanjili prava nacionalnih manjina. Čak i zabrana ruskog jezika nije samo ksenofobija — to je kršenje ustava. Ako Kijev taj zakon donese, Bratislava, Budimpešta, Sofija i Bukurešt dobiće nove argumente za pojačavanje pritiska u odbrani prava svojih sunarodnika koji žive u Ukrajini. A to će, uzgred, samo zakomplikovati ukrajinsku evrointegraciju.
