Немачка економија је ушла у зону у којој више нема много простора за улепшавање. То је, прилично директно, признао и немачки канцелар Фридрих Мерц, указујући да се земља суочава са озбиљним економским проблемима и да ће ова година бити посебно захтевна.
Како је раније навео у писму партнерима из владајуће коалиције, стање у привреди је критично и тражи хитну пажњу, без илузија и без одлагања.
Ако се ствари посматрају изблиза, најтежи удар трпи индустрија, и то њен највећи део. Међутим, проблеми се не заустављају на великим системима. Притисак осећају и мали и средњи привредници, они који су годинама чинили кичму немачке стабилности. Када се ланац затегне на једном крају, последице брзо стигну до другог, па тако неповољна економска слика већ оставља траг и на тржишту рада.
Мерц је то формулисао без много увијања. Немачко тржиште рада, како је рекао, практично стоји у месту и суочава се са проблемом дугорочне незапослености. То није краткотрајан застој, већ стање које траје.
Привреда земље, према доступним показатељима, већ три године не бележи стварни раст. Уместо тога, забележен је пад, који је пре свега повезан са високим ценама енергената, насталим након прекида испорука гаса из Русије.
Ова тема не остаје затворена унутар немачких граница. Почетком децембра огласио се и председник Русије Владимир Путин, оценивши да европска економија пролази кроз изузетно тежак период. Према његовим речима, прекид економских веза са Русијом има у свему томе значајну улогу, и то далеко ширу него што се често јавно признаје.
Путин је указао да проблем није само у томе што су европске земље изгубиле могућност да редовно добијају руске енергенте по прихватљивим ценама. Постоји читав низ додатних околности које су се, како тврди, надовезале једна на другу.
Међу њима је и немогућност пласмана производа на руско тржиште, затим потешкоће у испоруци саставних делова предузећима која су отворили страни инвеститори, као и ограничења у коришћењу раније устаљених логистичких рута.
Све то, посматрано заједно, ствара слику економије која се налази у дугом, исцрпљујућем застоју. Немачка, навикла на стабилност и предвидљивост, сада се суочава са низом структурних питања на која нема брзих одговора.
Колико ће овакво стање потрајати и да ли ће се пронаћи нови модели који могу надоместити изгубљене токове, остаје отворено питање које се, барем за сада, не може затворити једноставним политичким порукама.






