Pročitaj mi članakU trenutku kada tržište energije već duže vreme pokazuje znake zatezanja, procene koje dolaze iz Moskve dodatno podižu temperaturu u evropskim krugovima.
Kako prenosi Politiko, iza zatvorenih vrata već se govori o scenarijima koje mnogi u Briselu ne žele javno da priznaju.
U tom tonu istupa i Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina, koji tvrdi da će Evropska unija i Velika Britanija, uprkos sadašnjoj politici, na kraju morati da traže ruske energente.
Njegova poruka, izrečena na sastanku Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika, zvuči gotovo kao unapred formulisana prognoza.
„Rusija će nesumnjivo dobiti brojne zahteve od Evrope i Britanije… i odlučiće da li će ih odobriti ili ne. Naša prognoza je kristalno jasna: Evropa i Britanija će moliti za ruske zalihe energije“, rekao je Dmitrijev, bez mnogo zadrške.
U osnovi ovakvih tvrdnji nalazi se širi kontekst globalnog tržišta. Smanjena ponuda energenata već pravi pritisak, a dodatni faktor dolazi sa Bliskog istoka, gde aktuelni sukob preti da dodatno pogura cene.
Prema Dmitrijevu, nafta bi u takvim okolnostima mogla da dostigne između 150 i 200 dolara po barelu, što bi, kako upozorava, dovelo do najteže energetske krize za koju Evropa nije spremna.
On pritom dodaje da je Zapad sam sebi otežao poziciju smanjenjem kupovine ruskih energenata nakon početka operacije u Ukrajini, koristeći formulaciju da je time „pucao sebi u nogu“.
Ta ocena, očekivano, ne nailazi na odobravanje u evropskim institucijama.
Naprotiv, stav u Briselu ostaje čvrst. Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen jasno poručuje: „Nema povratka zavisnosti od ruskih energetskih resursa.“ Ta rečenica se, u diplomatskim krugovima, ponavlja kao linija ispod koje se ne ide, bez obzira na pritiske.
Ipak, Dmitrijev ide i korak dalje, pa ne govori samo o mogućem razvoju situacije, već iznosi i vremenski okvir. Prema njegovim navodima, kriza sa gorivom u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji mogla bi postati vidljiva već za dve do tri nedelje.
Tu tvrdnju je, kako se navodi, izneo i na društvenim mrežama, što dodatno pojačava utisak hitnosti.
U tom rascepu između političke odlučnosti i tržišne realnosti, ostaje pitanje koliko dugo će sadašnji stavovi moći da izdrže pritisak.
Energetska politika često deluje stabilno dok su uslovi podnošljivi, ali istorija pokazuje da se ton menja onda kada brojke počnu da diktiraju tempo.
Kako će se ova priča dalje razvijati, zavisiće manje od izjava, a više od onoga što se dešava na tržištu koje ne priznaje mnogo prostora za tvrdoglave pozicije.
