Pročitaj mi članakLažni četnički vojvoda, Vojislav Šešelj, me je udostojio knjige koju je samo meni posvetio i to na 988 strana. Šta je ovog doktora prava i uspešnog sejača mržnje nateralo da napiše i objavi ovu knjigu može se nagađati, ali sigurno nije nastala spontano, tako što se naduvena zarđala kašika probudila jedno jutro i rekla sebi moram da napišem knjigu o Srđanu Škoru. U svakom slučaju, učinio mi je veliku čast, jer mi je pomogao da shvatim koliko stvarno smetam Vučićevom kriminalnom režimu i svim njegovim slugama. Onome kome je bio gazda i koga je ponižavao i diskreditovao do mile volje, Šešelj je postao verni sluga koji ljubeći svakodnevno skute Vučiću pokušava da se dokaže kako još nije za političku deponiju, odakle, realno nikad nije ni izlazio. Za blagi Vučićev pogled ili adekvatnu napojnicu, Šešelj bi priznao da je ubio i Kneza Mihajla, a kamoli napisao knjigu o novinaru sa Biroa za nezaposlene, koji se ni posle više od 11 godina permanentnog i užasnog progona nije predao, ni prodao. O tom progonu nećete nažalost pročitati nigde, pa ni u brojnim izveštajima koji stižu iz Evrope o kršenju ljudskih prava i medijskih sloboda. To je, inače, prostor koji je rezervisan za omiljene, a ne stvarne žrtve. Otuda i ova knjiga, jer ako ništa drugo, srpski radikali umeju da prepoznaju i osete ko im predstavlja opasnost i stvarnu smetnju.
Sama knjiga, komentari i sadržaj koji potpisuje dr Šešelj deluju kao da ih je pisao polupismeni srednjoškolac ili neki član SRS ili SNS sa kupljenom diplomom. I u tom smislu, moram priznati da sam očekivao mnogo više od nekoga ko je pretio raketama koje nemamo da će gađati evropske prestonice, ili Albancima ukoliko na Kosovu i Metohiji stane ijedna NATO čizma. Sada se zajedno sa Vučićem podjednako veseli što su ostvarili veliku pobedu obezbedivši Srbima sa KiM boravišne vize sa ograničenim rokom. U knjizi, dr Šešelj sve vreme brani sebe i Vučića, objašnjavajući da se predsednik Srbije vratio svojoj radikalskoj politici, pa nema razloga da ga u tome ne podrži. Iz knjige saznajemo i to da mu je Nebojša Stefanović donosio burek češće od Vučića. U svakom slučaju, dugujem veliku zahvalnost lažnom četničkom vojvodi, što je u knjizi o meni, odštampao neke moje tekstove i transkribovao emisije na koje sam skroz zaboravio, poput onih vođenih sa Minjom Miletić na N1, dok su me još zvali na tu televiziju.
Svaki napad koji dolazi od Šešelja, dokazanog zagađivača svakog prostora gde se pojavi, je porudžbina koju niste naručili, ali koja, zavisno od shvatanja, vam pomaže da bolje razumete političke procese u Srbiji. Dok vas osobe poput Šešelja kude i prozivaju uvek ćete nepogrešivo znati da ste na pravoj strani. Teško onom koga Šešelj hvali. Takva sramota je večna, jer vonj fekalnog otvora svake vlasti nemoguće je sprati koliko god se trudili. Uostalom, to se najbolje može videti po Vučiću i njegovom celokupnom ponašanju.
Vojislavu Šešelju je potvrdu da je Srbin izdala SANU u potpunosti nenadležna institucija za ovako nešto. Srpski akademici ćute na ovu veliku sramotu i ne pokušavaju ni na koji način da je speru. Očigledno su ponosni što su lažnom četničkom vojvodi dali nevažeće uverenje kojim može pred svima da maše kako je stvarno Srbin. I u ime tog i takvog srpstva da crta nekakve granice Virovitica, Karlobag, Ogulin, Kralovac, da zarđalom kašikom prikriva svoje izvorne komunističke i titoističke stavove, da bruka Srbe gde god se pojavi, da svakog dana bude sve više naduven od nedužno prolivene srpske krvi, jer je nesmetano regrutovao dobrovoljce koji su ginuli verujući u lažno srpstvo, lažnog vojvode, overeno pečatom SANU… Način na koji su Šešelj i ekipa obrukali Srbe i srpstvo, tako nešto nisu uspeli da urade ni najokoreliji okupatori, ni najodaniji Titu komunisti.
Šešeljeva vizija četništva u potpunosti je uklopljena u onu komunističku mnogo puta viđenu u Bulajićevim filmovima. Zahvaljujući likovima poput dr Šešelja, četnici su mnogo više poniženi i postradali u ratu u kojem nisu učestvovali nego u Drugom svetskom gde su učestvovali.
Valjda je to i bio cilj delovanja omiljenog opozicionara Slobodana Miloševića, koji je preko njegovih nastupa plašio ostatak Evrope i sveta kako bi ako on ode mogli doći i likovi poput Šešelja na vlast. Zgroženi Šešeljem, njegovim stalnim kukavičkim i puvadžijskim pretnjama, Milošević je delovao Zapadu kao časna sestra.
To im nije smetalo da se zajedno sa Julom Mire Marković objedine u zajedničko zlo poznato kao crveno – crna koalicija i to uoči NATO agresije na SRJ. Dok je narod ginuo i grcao pod NATO bombama radikali su brojali kvadrate svojih novih stanova. Vulin je napustio JUL i njemu omiljenog ideologa sa cvetom u kosi, zbog koalicije sa Šešeljem i Vučićem smatrajući to izdajom. Nije mu to smetalo da kasnije bude više puta Vučićev izbor za razne funkcije, kao i da sada zajedno sa Šešeljem, čine koaliciju koja umesto NATO bombi sa osiromašenim uranijumom, osiromašuju narod lažima i pljačkom koje razaraju Srbiju brže, bolje i efikasnije od svakog eksploziva.
Izlazeći iz zatvora u Hagu gde je osuđen, dr Šešelj je objasnio kako ima dve metastaze u svom telu, jedna je Nikolić, a druga Vučić. Nikolića je očigledno uspešno odstranio, verovatno uz pomoć dr Bojića, dok se ova druga tzv. Vučićeva metastaza toliko proširila po njegovom telu, da je sad teško utvrditi gde nestaje Šešelj, a postaje Vučić i obratno.
U svakom slučaju, stanje u Srbiji je alarmantno, jer tamo gde o politici odlučuju ljudi koji su vadili pištolj na studente, tamo se na njih sad i puca. Kuda to vodi svaki misleći čovek bi morao znati.
Očekujem da će u drugom dopunjenom izdanju svoje knjige o meni, uvrstiti i ovaj tekst, ali i da će nam konačno objasniti zašto toliko voli ogrlice, i zbog čega je hteo Đorđe Božović Giška da ga prošeta u haljinici Knez Mihajlovom?
Ko mi trenutno zavidi na ovom Šešeljevom poklonu morao bi znati, ako ništa drugo, da zavist valja i zaslužiti!
