Прочитај ми чланакДо уласка у Европску унију Србија ће морати да у потпуности усагласи своју спољну политику са ЕУ - порука је коју све чешће чујемо од високих европских званичника и коју начешће поистовећујемо са увођењем санкција Русији. Шта усаглашавање спољне политике заправо значи и да ли се оно само своди на рестриктивне потезе према званичној Москви?
Да Србија више неће моћи да седи на две столице и буде партнер и са ЕУ и са Русијом, одавно је познато. Ипак, српске власти и даље покушавају да држе баланс и одржавају блиске односе и са Бриселом, ка коме стреме, и са Москвом, зарад политичких и економских интереса.
И мада партнерство са Русијом није једина ставка коју Србија мора да отклони на путу ка ЕУ, решавањем тог „проблема“ велики део посла био би завршен.
Случај „Русија“
Већ сад, пред отварање поглавља 31 о спољној политици, однос са Кремљом Србији прави велики проблем. Управо је сарадња Београда и Москве разлог што још није усвојен извештај о скринингу, који је предуслов за преговоре око отварања поглавља 31.
Како за „Блиц“ наводи Игор Новаковић из Исак фонда (Центра за међународне и безбедносне послове), неке земље чланице ЕУ и даље се осећају угрожено од Руске Федерације.
– То су државе које су биле чланице СССР-а, а сада су у ЕУ. Међу њима су и оне које су биле на граници током Хладног рата. Те државе имају задршку око усвајања извештаја и без њега поглавље 23 не може ни да буде отворено – каже Новаковић.
Од Србије се конкретно очекује да донесе декларацију о осуди анексије Крима, као и да против одређених лица из Русије подигне санкције.
Декларације
Од Србије се тражи и да се према трећим земљама односи као ЕУ и да повећа проценат усаглашености са декларацијама и резолуцијама Брисела, а који годинама опада. Србија је одбила да осуди кршење људских права у Кини, смртну казну у Белорусији, донесе резолуције о санкцијама против побуњеничких вођа самопроглашене Придњестровске Молдавске Републике, уведе рестриктивне мере Зимбабвеу, БиХ, Aзербејџану…
– Кина већ дуго није тема у ЕУ и није неопходно да усвојимо све декларације, али је важно да се усагласимо са што већим бројем и да покажемо да смо спремни да се солидаришемо са земљама ЕУ, којима желимо да се прикључимо – наводи Новаковић.
Зашто је Београду проблем да донесе све те декларације? Одговор на то питање директно је везан за српску политику према КиМ, будући да се ради о земљама које нису признале независност КиМ.
Унапређење односа у региону
Регионална сарадња је један од услова који ће нас пратити до пуноправног чланства и ту се од Србије тражи да се ослања на процесе који се води уз подршку ЕУ. Београд ће и даље морати да буде конструктиван према трајној нестабилности у БиХ, а на листи приоритета је и однос са Хрватском.
Србија и Хрватска морају да реше ових 7 проблема или ће још дуго остати НЕПРИЈAТЕЉИ
– Када је у питању БиХ, Србија мора да буде константна и да буде гарант Дејтонског споразума, што до сада у највећој мери није било ни спорно. И мада су у заоштравању односа са Загребом били конструктивни, очекује се да Београд показује што бољи став у релаксирању односа са Хрватском – објашањава саговорник „Блица“.
Безбедносна политика
Србија ће морати да мења и безбедносну политику. Како нам је речено у Министарству спољних послова, у плану је ревзија постојећих стратешких докумената из те области, која има за циљ њихов прилагођавање новим безбедносним изазовима и усклађивање са Глобалном стратегијом ЕУ о спољној и безбедносној политици.
– ЕУ жели да жели да разради своју стратегију безбедности, невезану за НAТО. Брисел сматра да мора оснажити своју безбедносну политику, да ЕУ у том погледу самостално делује и улаже у сопствену безбедност – објашњава Aлександра Јоксимовић из Центра за спољну политику.
Већ су усклађени закони у области извозне контроле наоружања и војне опреме, а поред тога, Србија активно учествује у мисијама Заједничке безбедносне и одбрамбене политике. По броју припадника Војске Србије који учествују у операцијама за очување мира УН-а и ЕУ, Србија је прва у региону, а осма у Европи.
Територијални интегритет
У Министарству спољних послова за „Блиц“ су рекли да је чланство у ЕУ стратешки приоритет Србије, као и да ћемо у периоду приступања Унији прогресивно усклађивати спољну политику.
Ипак, у њиховом одговору нашем листу стоји и да у овој фази приступних преговора нисмо у могућности да се придружимо свим одлукама ЕУ, водећи рачуна о својим интересима.
„Балансирана политика у погледу усаглашавања са појединима декларацијама ЕУ превасходно је утемљена на очувању територијалног интегритета Србије“, стоји у одговору МСП-а.
