„Зеленовић, Ћута и „Не давимо Београд“ злоупотребљавају борбу за животну средину“

11:53 30.10.2021.

„Бивши градоначелник Шапца Небојша Зеленовић, активиста Александар Јовановић Ћута и иницијатива Не давимо Београд злоупотребљавају борбу за заштиту животне средине и посебно борбу против рудника Рио Тинто за своју политичку корист“, закључак је са синоћне трибине у организацији покрета Ослобођење.

На предавању под називом „Литијум, уранијум или Србија“, говорили су Марија Алимпић из удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и Звездан Калмар из „Коалиције за одрживо рударство у Србији“.

Они су се сложили да наведени политички покрети служе да би спречили ширу мобилизацију грађана Србије против Рио Тинта, јер паралелно са тобожњом борбом против рудника, заступају и неприхватљиве ставове, попут подршке независном Косову.

„Они ће на крају пристати на пројекат Рио Тинто, јер ће та компанија, Европска унија и Виола фон Крамон да им гарантују еколошке стандарде“, истакнуто је на трибини.

Говорници су додали да је управо „интерес запада“ да се у Србију преместе прљаве технологије, а да је то пре свега, како су навели, лукративан посао за стране корпорације.

„Немачка нам прича велике еколошке приче, а упоредо с тим нам уваљује расходовану прљаву технологију за вађење угља“, каже Звездан Калмар.

Он је објаснио да постоје начини смањења загађења и штедње енергије, који се односе на усмеравање буџета ка грађанима – како би изоловали своје домове и повећали енергетску ефикасност.

„Уместо тога, буџет Србије се прелива мултинационалним корпорацијама које нам загађују земљу“, истакао је Калмар.

Марија Алимпић из удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ додала је да је загађење од литијума толико велико и оставља дугорочно штетне последице, да се држави у којој се вађење обавља не исплати да отвара руднике.

„Ради се о токсичном материјалу и то треба свима да буде јасно. Уколико се отвори рудник литијума, нас неће бити“, упозорила је Алимпићева.

Калмар је објаснио да отварање Рио Тинто рудника значи и директно уништење „неколико стотина квадратних километара територије Србије“.

Учесници су се сложили да је Србији потребан „морални оријентир који би спречио овакве штетне пројекте“, те су навели пример сличног пројекта Росиу Монтану у Румунији, против ког су устали епископи тамошње православне цркве и спречили штетно ископавање руда прљавим технологијама.