Прочитај ми чланакШминкање леша. Овакав пластични опис употребили су многи послије вијести да је Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића одлучила да кандидат за предсједника нове владе Црне Горе буде Душко Марковић, потпредсједник ове партије.
Црна Гора је мала држава, па и прилике на тамошњој политичкој сцени никога не изненађују, поготову што је и прије недавно одржаних парламентарних избора било назнака да ће управо Марковић, а не Ђукановић бити мандатар за састав нове владе.
Наиме, било је очигледно и тада, а и сада послије избора, да је ДПС појединачно најјача партија, али да неће имати потребну већину за састав владе. Још важније, било је очигледно да нешто мора бити промијењено, јер се велико незадовољство осјећа у ваздуху. Зато је изабрана опција да Марковић наводно влада умјесто Ђукановића, а суштински да Марковић влада у име Ђукановића.
Тиме би се показало да се нешто мијења, али да притом курс земље никако не буде доведен у питање. Дакле, европске (за које су све партије) и евроатлантске интеграције (које немају натполовичну подршку) морају бити настављене, а све остало је питање амбалаже.
Запад за помјерање Ђукановића
Према том сценарију требало је да буду задовољни: и добар дио бирача, и дио партија које су недавно ушле у владу такозваног изборног поверења, али и међународна заједница, још прецизније Сједињене Америчке Државе и Њемачка.
Незадовољство земаља Запада начином владања Мила Ђукановића до сад је компензовано тиме што је држава ишла ка НАТО-у и за тај пројекат је био потребан неко политичке јачине коју има Ђукановић. Пошто је процес поодмакао, на становишту су да Мило може да се помјери, а да Црна Гора не промијени курс.
Свакако, могло се ићи и на опцију да се Ђукановић повуче послије званичног пријема ове државе у НАТО (што је такође једна од никад оповргнутих вести политичке чаршије), али је одлучено да све буде изведено постепено, јер до званичног пријема има још времена, а незадовољство расте.
Због свега побројаног, ДПС је донио одлуку да буде макнуто лице које дијели Црну Гору. Али да то лице ипак остане близу власти, као гарант.
Пут ка НАТО-у не смије бити доведен у питање
Да је у питању од раније припремљен план, говори и најава платформе мањинских партија (Бошњачке странке, Хрватске грађанске иницијативе и коалиције „Албанци одлучно“) — све према сазнањима дневника „Побједа“ више него наклоњеног актуелном режиму — у којој ће се као кључна наћи одредба о наставку европских и НАТО интеграција, које су дефинисане као приоритет државне политике.
Мањинске странке већ имају пред собом понуду опозиције према којој би оне дале премијера, владу би чинили коалиција Кључ, Демократе и СДП Ранка Кривокапића са мањинском подршком Демократског фронта.
Дакле, највјероватнија је влада ДПС-а, мањина и социјалдемократа, партије настале послије поделе у СДП-у. Међутим, та влада има већину, али нема комотну већину. Притом има јаку опозицију. Те је и због тога изведен овај маневар, понављамо како би се намакла већа подршка и у парламенту.
Но, питање је хоће ли проћи ово својеврсно шминкање леша. Опозиција не признаје резултате са управо одржаних избора и једино нуди мањима орочену владу која ће у неком року расписати нове изборе. Нико он њих се неће осмелити да пуца себи у ноге и сад улази у Ђукановићеву владу без (видљивог) Ђукановића. Такође, сви они су свјесни да ће ова влада тешко издржати пун мандат.
Иначе, Милу Ђукановићу је ово трећи пут да се повлачи са државних функција. Први пут је то учинио новембра 2006. кад је изгласана влада Жељка Штурановића. Други пут 2010, кад је изгласана влада Игора Лукшића. Ако је два пута Мило одлазио милом (мада је и то питање), сад се чини да одлази силом.
Сад је на потезу опозиција у Црној Гори. Само од њих зависи да ли ће „ушминкани леш“ проћи као свежа крв и нова политика у новој Црној Гори.
