Прочитај ми чланакИзбори за Скупштину Града Београда осим што су потврдили доминацију владајуће Српске напредне странке испоставили су се као својеврсно чистилиште за поједине политичке партије које су не тако давно биле стожери и обавезан део власти или су појединачно имали највећу подршку бирача.
То се пре свега односи на Демократску странку, Демократску странку Србије, Либерално-демократску партију и Српску радикалну странку, четири партије које су доживеле сумрак на београдским изборима, не успевши да прескоче цензус.
Демократска странка је до пре шест година имала и премијера и председника државе и градоначелника Београда, а сада демократе нису успеле да освоје ниједно одборничко место у граду који је важио за њихово најјаче упориште.
Блесак па отрежњење
Управо окончани београдски избори показали су да баш као што су изненада засијали на политичкој позорници, тако су поједини покрети доживели и „слободан пад“. Доста је било и Двери су наступали у коалицији, али нису досегли ни четири одсто гласова.
Потпуни дебакл доживео је Лука Максимовић, тумач лика Љубише Прелетачевића Белог. Младеновчанин није успео да „одбрани“ 115.000 гласова које је добио у Београду на председничким изборима, остао је на свега 18.800 гласова.
Безбојности садашњег лидера Драгана Шутановца био је очигледно свестан и он сам, па је на овим изборима ДС са својим мањим коалиционим партнерима, странкама бивших функционера ДС Зораном Живковићем и Борисом Тадићем, водила кампању без истицања лидера у први план. Социолошкиња Весна Пешић, ипак, тврди да ако ДС пропадне „остају нам само небулозе и крај вишестраначја“.
У случају ДСС-а, резултати су још поражавајући, јер партија коју је одвајањем од ДС деведесетих година створио Војислав Коштуница, да би у две постпетокотобарске владе била носилац власти, није освојила ни 10.000 гласова! Млади лидер ДСС-а Милош Јовановић огласио се саопштењем да се сматра најодговорнијим за изборни дебакл, али оптимистично верује да се странка налази „на новом почетку“.
Српски радикали такође су доживели шамар освојивши тек нешто мало више од 19.000 гласова. Лидер странке која је до напуштања Томислава Николића и Александра Вучића годинама појединачно била највећа партија и даље је уверен у њихову виталност. Катастрофални резултат правда чак и бивши радикал Александар Вучић, тврдећи да је пад последица тога што њихов кандидат за градоначелника није био Шешељ, те да на нивоу републике радикали сигурно прелазе цензус.
Шта тек рећи за ЛДП Чедомира Јовановића, чију су либерално проевропску политику преузели напредњаци. Али док Вучић обара рекорде на сваким новим изборима, ЛДП је у најурбанијој српској средини освојио мање од 2.000 гласова, мање него волшебна Руска странка!
Податак да је од традиционалних партија преко цензуса прешла само СПС, неки аналитичари су видели и као сумрак класичних странака.
– То говори да је свет политичких странака доживео нокаут. Сада је питање на који начин ће се политика развијати у Србији и који покрети имају перспективу – прокоментарисао је социолог Јово Бакић.
У прилог његовој тврдњи иде и то да су напредњаци у први план, осим свог лидер и председника државе Вучића, у изборној кампањи на прву линију фронта истурили нестраначке личности које су им пружиле подршку, од хирурга Зорана Радојчића до балерине Аје Јунг. Истовремено једна невладина организација попут „Не давимо Београд“ са младим, некомпромитујућим ентузијастима освојила је више гласова него ДС и ДСС заједно.
Група грађана предвођена председником новобеоградске општине Александром Шапићем нашла се испред социјалиста, баш као и другопласирани Драган Ђилас као носилац листе коју је подржало више странака и покрета.
Другим речима, политичке странке као да су потрошиле кредит код бирача, па су демагогија и харизма политичких актера више на цени од идеолошки утемељене партије. Ако је за утеху, тај тренд све више јача и у Европи, што показује и успех популистичког покрета Пет звездица на изборима у Италији.
Одговорност на српски начин
Многи су протеклих дана наводили пример бившег италијанског премијера Ренција који је поднео оставку јер је његова партија на изборима освојила нешто више од 18 одсто гласова. Док ово пишемо, оставку још увек није поднео Драган Шутановац, иако је изборни резултат ДС најлошији од њеног оснивања.
О оставкама Шешеља или Чеде Јовановића нико више и не размишља, они су по свој прилици угледају на Вука Драшковића који је себе поистоветио са партијом. Као пријатно изненађење у поимању одговорности показали су чланови руководства Доста је било који су поднели оставке, рачунајући ту и оснивача и председника Сашу Радуловића.
