Усташко и удбашко подгревање мржње: Цртани о пацовима Србима, беже на трактору!?

12:57 08.12.2021.

У Хрватској не јењава болесна политика и говор мржње према Србима, свакодневно се испољава у свим облицима од уличних графита, преко лектире у школама, све до цртаних филмова за децу који говоре о домовинском рату, представљајући Србе као пацове који су малтретирали народ.

Систематско тровање деце мржњом према Србима јавља се као последица кризе идентитета, јер Хрвати по сваку цену желе да Хрватску прикажу као своју државу иако за то немају никаквог историјског основа.

Тако се после књиге Стјепана Томаша „Мој тата спава с анђелима – Мали ратни дневник“, која се као лектира за основну школу у шестом разреду већ годинама налази на удару критика стручњака из подручја образовања, сада у Хрватској појавио филм који ће деци „приближити“ како је изгледао рат деведесетих.

У скандалозном анимираном филму „Домовински рат за најмлађе“ говори се о краљевском граду Книну у коме су пацови дуго година живели крај људи, а онда су одлучили „да сви пацови морају живети у једној чистој пацовској држави па су почели малтретирати људе“, алудирајући да су штакори Срби који су почели да малтретирају Хрвате.

– Били су права напаст, крали су све, од хране, одеће, до трактора. Кад је изгледало да више нема наде појавио се Свирач из Чавоглава са чаробном фрулом – кажу у филму у коме се Книн ослобађа тако што Свирач намами пацове у трактор, који их одвози из Книна.

Пацови одлазе трактором, може ли болесније?!

У овој болесној анимацији величају усташког извођача Марка Перковића Томпсона, а исмејавају српску трагедију, када је у хрватској војној акцији Олуја протерано 250.000 Срба, који су из „лијепе њихове“ бежали на тракторима спасавајући живу главу!
„Мој тата спава с анђелима – Мали ратни дневник“

Подсетимо, лектира за 6. разред „Мој тата спава с анђелима – Мали ратни дневник“,приказује Србе као непријатеље, па и када је реч о деци, јер се дечаци српске националности приказују као силеџије и хулигани.

Роман прати размишљање „девојчице Цвјете Матковић“ из Осијека написана је и реченица да је сва треперила од унутрашњег узбуђења када је чула како Бобо или Јуре виче: Ми смо спремни, поглавниче. Алузију на усташке кољаче Јуру и Бобана није тешко прочитати, а у реченици „Сви су дечки на почетку састава написали Кроација и За дом спремни“, сервиран је усташки поздрав као нешто нормално и прихватљиво.