Прочитај ми чланакДраган Ђилас, председник Странке слободе и правде, најавио је тужбу против Милорада Вучелића, главног и одговорног уредника Вечерњих новости, као и због овог дневног листа, због тога што није објављен његов одговор на неистините тврдње које је о њему изнео Синиша Мали у ауторском тексту за тај дневни лист.
Наиме, Драган Ђилас је навео да је Милорад Вучелић грубо прекршио Закон о јавном информисању и медијима одбијајући да објави његов одговор на нетачне тврдње које је 18. јануара у ауторском тексту објављеном у Вечерњим новостима изнео магистар Синиша Мали.
– Због тога ћу поднети тужбу и захтевати да суд наложи објављивање одговора, исто онако како сам то већ урадио са РТС-ом и Ненадом Љ. Стефановићем – истакао је Ђилас и додао:
– У ауторском тексту објављеном у суботу 18. јануара 2020. године, господин Синиша Мали тврди да нисам ништа добро урадио за грађане као градоначелник Београда. Стотине деце рођене из програма вантелесне оплодње, пуна плата трудницама, помоћ за 100.000 пензионера од 20.000 динара, изграђена 45 обданишта, 8 школа, 4 дома здравља, три моста, асфалтирано 999,4 км улица, изграђени и реконструисани булевари, јесу оно што је остало иза мене. Шта о томе мисле грађани, говоре резултати београдских избора 2012. године. Тада је листа коју сам водио добила убедљиво највећу подршку грађана – наводи председник Странке слободе и правде.
– Синиша Мали је изнео нетачну информацију да је током владавине СНС-а смањен јавни дуг, пошто је према званичним подацима Управе за јавни дуг при Министарству финансија, дуг порастао са 15,4 милијарде евра у јулу 2012. године на 24,5 милијарди, односно за више од 9 милијарди евра.
Он даље истиче да је нетачна тврдња о оствареним високим стопама раста, пошто је кумулативни привредни раст Србије у претходних 5 година био 10%, док је кумулативни привредни раст у земљама Централне и Источне Европе био 20%, односно дупло већи. Додатно, каже Ђилас, у најмању руку је спорна информација о дупло мањој стопи незапослености, пошто је почетком 2015. године дошло до промене методологије за обрачун незапослености и стога, према званичној статистици, подаци више нису упоредиви.
– Синиша Мали је и у овом тексту наставио да користи нетачан податак о дугу града Београда од 1,2 милијарде евра. На дан 31. 08. 2013. укупан дуг Београда је био три пута мањи, тачно 403 милиона евра, што је званичним дописом саопштила Управа за јавни дуг Министарства финансија. Овај податак је у више наврата јавно потврдио и Фискални савет, као и бивши министар финансија Душан Вујовић, на седници скупштинског одбора за финансије – објашњава Ђилас.
Потом наглашава и да је нетачан податак да су његове фирме у време кад је био градоначелник приходовале 619 милиона евра.
– Тачно је да сам био сувласник највеће компаније у области медиа оглашавања и телевизијских права на територији целе бивше Југославије и неколико околних земаља, тачно је да је у компанији радило више стотина људи, да је просечна плата била 1.000 евра и да компанија у Србији није имала ниједног државног клијента. Тачно је и да сам сав порез плаћао у Србији и да је тај износ више десетина милиона евра. Нетачна је и информација да је Србија била пред банкротом 2012. године, што се лако може видети из чињенице да је имала идентичан кредитни рејтинг 2012. и 2018. године. Осим тога, дуг Србије је 2012. био 40%, односно девет милијарди евра мањи него данас. Колико смо сада задужени, може се видети по томе што за камате у овој години плаћамо 111 милијарду динара, што је скоро три пута више него 2011. године, када смо наводно били пред банкротом – истиче Ђилас.
– Потпуно је нетачан податак да се предложени Програм како већ у 2020. години можемо живети боље, заснива на смањењу привремених и повећању трајних расхода уз смањење трајних прихода. Наиме, план предвиђа смањење привремених расхода од 700 милиона евра одустајањем од пројеката попут националног стадиона (250 милиона евра), пруге Баја-Суботица-Сегедин (120 милиона евра) или набавке ИТ опреме и видео надзора вредног 120 милиона евра, али и смањење трајних расхода од 1,3 милијарде евра. Планом је предвиђено повећање трајних прихода од 400 милиона евра опорезивањем кладионица и казина, као и повећањем акциза на цигарете. Једноставна рачуница показује да, када се узму сви елементи плана који укључују и смањење пореза и доприноса, повећање расхода за плате лекара, професора, васпитачице, медицинских сестара и техничара, план има позитиван ефекат на буџет од чак 700 милиона евра.
– Свакоме је јасно да плус од 700 милиона евра значи суфицит у буџету, а не дефициит од 4% БДП-а, како тврди господин Мали. Самим тим је и бесмислена теза да би измишљени повећани дефицит довео до повећања јавног дуга. До повећања јавног дуга, и то од 12 милијарди евра, довешће план који је недавно представио Александар Вучић, а који помиње и господин Мали најављујући инвестиције од 14 милијарди евра у периоду од шест година, од којих се 12 милијарди финансира кредитима. Тиме би јавни дуг порастао на чак 36 милијарди евра – објашњава председник Странке слободе и правде и додаје:
– Предложеним планом се не предвиђа смањење укупних расхода за капиталне пројекте, већ укидање непотребних пројеката попут националног стадиона, као и смањење трошкова за реализацију неких појединачних пројеката, јер је нелогично да градимо ауто-путеве на деоницама на којима је за становнике боље да се граде брзе саобраћајнице са 4 траке, чиме ће се уштедети милијарде евра за корисније капиталне пројекте. Одлично је што Синиша Мали помиње значај капиталних улагања, јер је у том сегменту имао шансу да се покаже као градоначелник Београда и да се упореди са резултатима када сам ја био на тој функцији. У периоду 2008-2013. године, Београд је у капиталне пројекте уложио 1,36 милијарди евра, односно 277 милиона годишње, док је у периоду 2014-2018. године уложено укупно 290 милиона или 72 милиона евра годишње.
– Нетачно је да предложено повећање минималне плате лекара на 1.000 евра, медицинских сестара и техничара са ВИ степеном стручне спреме на 600 евра, професора у основној и средњим школама као и васпитачица на 700 евра, не може да се спроведе у року од 6 месеци, пошто је за ту меру, исто као и за укидање непотребних расхода, довољан само ребаланс буџета.
– Нетачно је да је спровођење свих осталих мера у року од шест месеци утопија. Не постоји ниједна препрека јер новац постоји, да сва деца добију бесплатне уџбенике и оброк у школи, да старији од 70 година који немају приходе добијају социјалну пензију од 12.000 динара, да се натерају банке да своје пословање у Србији, самим тим све таксе, камате и провизије изједначе са онима које плаћају становници Европске уније… Нема препрека да се на места директора јавних предузећа доведу непартијски професионални менаџери за реалне плате, нити постоји препрека да се сва земља, рудна и речна богатства која су дата странцима врате у власништво државе. Нема препрека да се ребалансом буџет за културу повећа дупло, да се формира холдинг државних пољопривредних предузећа, да се крене у организацију система садишта и уреди откуп тако да се произвођачима гарантују унапред и цена и откуп производа. Све то, као и све остале идеје које Програм бољег живота назван “Србија 2020” доноси, могу се спровести у року од шест месеци и могу бити основ за програм четворогодишњег убрзаног развоја Србије.
– На крају, не желим да полемишем са господином Малим о економским потезима Владе у периоду од 2008. до 2013, јер сам тада био градоначелник, а не министар. Оно што могу да кажем, јесте да се подаци о платама не могу поредити користећи обрачун у еврима, пошто трошкови живота у Србији нису у еврима већ у динарима, и зато је једино исправно користити реалан раст зарада изражен у динарима, као и поредити трошкове живота у тим годинама са садашњим који су знатно већи. Полемисати о пензијама са људима који су гарантовали да исте неће бити смањиване, па се то десило, јесте бесмислено. Бесмислено је о плати од 900 евра причати са неким ко је обећао да ће још 2017. плата бити 500 евра.
Искрено се надам да људи у Србији неће морати да чекају шест година и да ће ускоро имати прилику да се увере да је могуће живети боље за само шест месеци – закључио је Ђилас.
