Прочитај ми чланакРударска компанија Рио Тинто се пред британским судом суочава са тужбом за загађење вода и језера на Мадагаскару од локалне правне фирме „Ли Деј“ која заступа становнике села који живе близу рудника, преноси лист Гардијан. У писму суду, мештани из региона Аноси у југоисточном Мадагаскару оптужују компанију Рио Тинто да су они одговорни за загађење локалних вода и језера које су они користили са повишеним и штетним нивоима уранијума и олова који представљају озбиљан ризик по здравље људи.
У том региону живи око 800.000 људи, а више од 90 одсто руралних становника живи са мање од 1,90 долара (1,75 евра) дневно.
Рудник, којим од отварања 1986. године управља подружница компаније Рио Тинто, КИТ Мадагасцар Минералс (КММ) експлоатише илменит, главни извор титанијум-диоксида, који се углавном користи као бели пигмент у производима као што су боје, пластика и папир.
Такође се рудари и моназит, минерал који садржи веома тражене елементе ретких земаља који се користе за производњу магнета у електричним возилима и ветротурбинама.
Адвокатска фирма „Ли Деј“ је наручила анализе крви локалних мештана које су показале да 58 особа у близини рудника има повишене нивое олова у крви, а велика већина случајева премашује праг који Светска здравствена организација (СЗО) каже да је нормалан. У тврдњи се наводи да је највероватнији узрок повишених нивоа резултат рада рудника КММ, који је подружница Рио Тинта.
Иако је у питању доста мали узорак, тестови крви представљају могући јасан доказ који може по први пут показати штетни утицај на здравље за који њихови клијенти тврде да је одговорна КММ и сам Рио Тинто.
Чиста вода је дуго била проблем око рудника КММ, а последњих година је постао главни. Око 15.000 људи црпи воду за пиће из језера и водених токова око рудника. Добротворна организација која ради на Мадагаскару АЛТ-УК је 2017. године затражила студију радиоактивности како би се утврдило присуство радиоактивног материјала у околним пловним путевима.
Студија је открила да је концентрација уранијума и до 50 пута већа од смерница за квалитет воде за пиће по правилима СЗО.
У одговору, КММ је негирао да има било какав утицај на високе нивое уранијума у води и тврдио да су повишени нивои природни резултат локалних геолошких услова.
Стручњак за рударство спровео је сопствену анализу користећи податке из Рио Тинта и узорке које су прикупили локални становници. Он је известио да су максималне низводне концентрације олова и уранијума биле 40, односно 52 пута веће од стандарда СЗО за воду за пиће, а такође је откривено да су нивои олова 4,9 пута већи низводно од рудника, а нивои уранијума 24 пута виши низводно.
Ови резултати и њихова супротност са студијом из 2001. године указују на КММ и Рио Тинто као извор загађења.
Мадагаскарски регулатор за животну средину, Национална канцеларија за животну средину (ОНЕ), каже да је периодично пратио активности КММ током протекле деценије и да је тестирао воду након претходних жалби на контаминацију. „Суочен са овим оптужбама, ОНЕ је затражио неколико стручних анализа чији резултати су указивали да нема контаминације површинских вода близу рударских локација“, наводи се у саопштењу.
Рио Тинто има проблематичну историју свог пословања на Мадагаскару. Локално становништво, удружења цивилног друштва и медији оптуживали су компанију да оштећује већ угрожену шуму, угрожава ретке ендемске врсте, тера сељане да напусте своје земљиште без одговарајуће надокнаде, уништава средства за живот рибара и не поштује своја обећања да ће запослити локално становништво.
Локалци су протестовали против рудника скоро од његовог отварања. Подручје где су минерали откривени има јединствен екосистем, са приобалном шумом која се налази близу Индијског океана.
Мадагаскар је некада имао непрекидан појас од 1.600 км обалних шума дуж своје источне обале. Данас се процењује да је само делић те шуме остао нетакнут. Ту се све време откривају нове врсте, али многе од њих су већ угрожене уништавањем станишта.
Упркос забринутости локалних организација, Светске банке и других тела укључених у рану процену утицаја рудника, КММ је добио дозволу за рударење која је покривала три локације рудника које ће се рударити под 100-годишњим закупом од стране компаније. Баријера је на крају у потпуности блокирала поплаве слане воде у језеро Амбаварано и убрзо су нестале скоро све врсте риба.
