Хаг – У наставку расправе пред Међународним судом правде заступници Србије оценили да је хрватска тужба против власти у Београду „очигледно лажна“ и „једнострана“.

Вејн Џордаш назначио је да је Хрватска понудила „карикатуралну причу о распаду Југославије и генези насиља која почиње са зликовцем, као у филмовима о Џејмсу Бонду, у лику (председника Србије Слободана) Милошевића који, окружен сарадницима – Шешељем и другима – распирује ватру екстремног српског национализма са ужасним геноцидним последицама“.

„Проблем је, међутим, што је Хрватска из те приче уклонила сваки траг Туђмановог (Фрањо, председник Хрватске) отровног режима… Нећете чути ништа осим заглушујуће тишине о Туђмановом изричитој подршци фашистичкој НДХ или о његовим разматрањима ‘геноцидних промена’ смишљених да донесу ‘хармонију у националну структуру'“, подвукао је Џордаш.

По његовом тумачењу, Хрватска тражи од највишег суда УН да „занемари да су Туђман и његов режим ескалирали насиље, подстакли пламенове етничке мржње и охрабриле хрватске снаге да прогоне српске цивиле“. Туђман би, да је поживео, био оптужен за ратне злочине, рекао је Џордаш, позивајући се на изјаву некадашњег заменика главног тужиоца Хашког трибунала Грејема Блуита (Graham Blewitt).

Српски заступник рекао је да је „Туђман сам желео и изазвао овај страшни рат“ како би „установио независну Хрватску коју је очајнички желео“.

Као доказ за то, Џордаш је цитирао изјаву бившег министра унутрашњих послова Хрватске Јосипа Бољковца да су „1991. били нападнути Срби и Југославија, не Хрватска“ и да је „Туђман желео рат по сваку цену“.

На суђењу ратном градоначелнику Осијека Бранимиру Главашу, оптуженом за злочине на Србима, Бољковац је, по правном тиму Србије, 2009. рекао и да „рат није био нужност, него намера“, те да су „по Туђановом концепту, Срби морали да нестану из Крајине“.

Ту изјаву Туђмана, изречену на састанку са војним командантима на Брионима 31. јула 1995, Србија је више пута током расправе означила као кључни доказ за своју контратужбу да су хрватске власти и снаге починиле геноцид над крајишким Србима током операције Олуја, 4. и 5. августа 1995. По Србији, Туђманове речи потврда су да је он имао „геноцидну намеру“ да српско становништво Книнске крајине делимично уништи.

Вилијам Шабас (William Shabas) подвукао је данас у име Србије да је управо у препису састанка на Брионима, који је сам Туђман снимао, разлика између хрватске тужбе и српске контратужбе.

„Контратужба је изложила снажне и убедљиве доказе да је напад на крајишке Србе био смишљен на највишим нивоу хрватске државе; да је био израз личне политике председника Туђмана да елиминише Србе из Крајине и насели цео регион Хрватима; да је та намера израз његовог расистичког погледа на Србе и друге“, нагласио је Шабас.

С друге стране, Хрватска се, зато што нема тако снажан и директан доказни материјал, ослања на обједињавање „релативно малих и изолованих инцидената“ из којих настоји да индиректно изведе „геноцидну намеру“ српских власти и снага.

У преподневном делу данашње расправе, заступник Џордаш доказивао је и да, насупрот тврдњама Хрватске, ни у једној пресуди Хашког трибунала српским политичким, војним или полицијским званичницима није било утврђено да су имали намеру или покушали да униште Хрвате као етничку групу.

Подсетио је да је Трибунал у пресуди бившем лидеру Републике Српске Крајине Милану Мартићу утврдио постојање удруженог злочиначког подухвата, у којем је учествовао и председник Србије Милошевић, али чији циљ није био, како су тврдили хрватски представници, да се „уништи хрватско становништво убиствима и уклањањем“ са територије предвиђене да су уђе у нову српску државу.

„Потпуно супротно, утврђено је постојање удруженог злочиначког подухвата у циљу депортације и присилног премештања Хрвата, али не и њиховог уништења“, подвукао је Џордаш.

Подсетио је и да су и Јовица Станишић и Франко Симатовић, који су пресудом Мартићу означени као кључни учесници у том злочиначком подухвату, били ослобођени кривице за злочине у Хрватској на крају суђења пред Трибуналом.

Џордаш је одбацио и тврдњу Хрватске да током рата није било борби, већ само напада на ненаоружане цивиле и невине жртве. Доказе о „добро наоружаној и мотивисаној хрватској војсци“, изведене у процесима пред Трибуналом, назвао је „кристално јасним“.

И хрватски историчар Давор Маја, по Џордашовим речима, установио је, на пример, да је у Вуковару у јесен 1991. било 5.000 хрватских бораца; да је убијено 1.200 војника ЈНА и 879 Хрвата, те да су хрватске снаге уништиле 300 до 500 оклопних возила, 200 тенкова и до 25 авиона.

Коментаришући хрватску тврдњу о 12.500 убијених Хрвата током сукоба у тој држави, заступник Србије приметио је да је хрватска делегација пропустила да назначи да је велики број жртава пао у борбама. Џордаш је цитирао хрватског демографа Живића по којем је убијено 8.147 војника и око 4.500 цивила.

„Све је то трагично и ужасно, без дилеме. То се догађа када неодговорни егоманијаци воде земље, користе и злоупотребљавају своја становништва искључиво за величање сопствене личности, у покушају да оставе траг у историји… Али, то није геноцид. Чињенице се не уклапају, ни закони се не уклапају. Нико, чак ни Хрватска, стварно не верује у то“, закључио је Џордаш.

Србија ће у поподневном делу расправе указати на доказе у прилог својој контратужби и изложити завршне аргументе.

Хрватска је тужбу против тадашње СР Југославије поднела у јулу 1999, тврдећи да су власти у Београду за време рата на хрватској територији 1991. починиле геноцид над Хрватима. Србија је у јануару 2010. суду предала контратужбу да су хрватске власти и снаге у августу 1995, током операције Олуја, починиле геноцид над српским становништвом Книнске крајине.

Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.

После вишеструке размене писаних поднесака, главна усмена расправа пред највишим судом УН почела је 3. марта, а завршиће се 1. априла када ће Хрватска имати прилику да још једном одговори на српску контратужбу.

Рок за доношење пресуде не постоји, али се очекује да ће је 17 судија донети до краја ове године.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за „етничко чишћење“ хрватских грађана као „облик геноцида“ зато што је „директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације“.

Велики број грађана Хрватске је, наводи се тужби, прогнан, убијен, мучен или незаконито затворен, а уништено је и много имовине.

У првој верзији тужбе, Хрватска је СРЈ кривила и за егзодус Срба током и после операције Олуја у августу 1995, али је тај навод касније повукла.

Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати јој ратну штету у износу који би утврдио суд.

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу.

Геноцид је, како се наводи у контратужби Србије, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те намерним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.

Алтернативно, Србија је од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за почињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни.

(Бета)

Ознаке: тужба, Фрањо Туђман, Хаг, Хрватска