Мирно спава. Колону возила председника пресецају најмање једном дневно. Најчешће је реч о бахатости возача или огорчености људи због силних возила с ротацијом, којих у Србији има и превише.
Међутим, није увек тако. То у ексклузивном разговору за Курир каже председник Србије Томислав Николић.

Ипак, како тврди, не плаши се за свој живот, јер нема разлога да му неко науди…

– То ја не пријављујем и мислим да јавност тиме не треба оптерећивати. Међутим, кад је нешто упорно, кад траје предуго, људи из мог обезбеђења морају то да пријаве дежурним службама. Сазна то 50 полицајаца и бар један новинар.

Да ли је сваки пут разлог само бахатост и огорченост возача?

– Да, верујем да јесте, нема разлога да мене у Србији неко убије.

Мислите, нема због чега?

– Не видим да би неко могао да ме угрози. Сада се возим у ауту којем нико не може да нашкоди, тако да сам апсолутно безбедан. Али зато молим грађане Србије да немамо таквих проблема.

Шта је било с последњим случајем?

– Известили су ме ноћу да се пријавио човек из „шкоде“, рекао сам да сам убеђен да је то случајност, али и да сигурно зна да је крив, с обзиром на то да смо се јурили два-три километра! Ипак, рекао сам да не предузимају било какве мере против њега јер верујем да је истина то што је рекао и не желим да неко због мене буде кажњен. Апелујем на медије да о таквим догађајима не извештавају док се не консултују са службама Председништва. Ми ћемо да проценимо кад је то озбиљно, а кад није.

Прошли пут је ваша служба реаговала и известила. Значи ли то да је оно што се десило на ауто-путу, први пут, било другачије?

– У оба случаја реч је о бахатости. Само што је први случај заслужио да буде санкционисан, пошто је био бахат неко ко припада службама, познаје прописе. Таквом није место у полицији! И ономе од кога прима налоге!

Говорите о Симићу?

– Говорим о ономе кога тај полицајац вози.

Вози Драгишу Симића, начелника саобраћајне полиције.

– Ако вози Симића, онда Симићу није место да буде начелник Управе саобраћајне полиције!

Докле се стигло с том истрагом? Да ли вас обавештавају?

– Само знам да то одсликава стање у нашој полицији – кад се умешају министри, директори, начелници, разне службе, кад се не зна ко кога контролише, ко коме издаје наређења, онда дође до тога. Никада нећу угрозити било чију егзистенцију, да људи остају без посла због тога што ја инсистирам на примени прописа. Али ако ми на ауто-путу 20 минута имамо озбиљан проблем и о томе обавестимо све надлежне службе и нигде се нико не сети да човека сачека и пресретне, онда то више није до нас. Шта је требало, да пуцају те ноћи?

Како је то стварно изгледало? Је л’ било филмски? Јесте ли видели ко је био у колима?

– Немојте сад да ја оптужујем. Читао сам исказ тог возача – каже да се уопште није приближио на 100 метара, само једном на 50. Па, која даљина треба да буде да бисте видели таблицу возила које вас стиже? А ми смо видели његову таблицу, потпуно. Чим смо установили да возило припада саобраћајној полицији, знао сам да припада неком из врха, пошто је џип. А пошто је једини човек у Србији који вози најскупље аутомобиле начелник Управе саобраћајне полиције, знао сам да припада њему. Али полиција ћути о томе.

Сад више ваљда неће моћи да ћути?

– Па не знам, већ 20 дана ћуте.

Покренута је истрага против возача.

– Па кад је из Председништва поднета кривична пријава, иначе никад не би ништа ни почели. Не знам који је разлог за то. А не знам ни који је разлог да у јавности толико кружи прича како ја нисам безбедан. Да ли некоме смета моје обезбеђење, па би хтео да стави своје? Да ли неко намерно пласира причу о томе да ја личим на Ђинђића? Потпуно сам безбедан. Живим делимично свој живот. Ауто који сам наследио од Тадића два месеца је стајао у гаражи јер није имао гуме, али сада се возим њиме и нико не може да ми нашкоди. Не може „шкода фелиција“ да ме угрози.

Зар је морало да се све то деси па да добијете гуме?

– Не знам зашто два месеца нисам добио гуме. Постоји 100 служби и сад ћу тражити да се моја служба обезбеђења извуче и да онај ко води обезбеђење председника нема изнад себе никог осим мене или бироа за безбедност. И покренућу одмах акцију да се утврди листа људи који могу да имају ротациона светла. Да не кажу грађани – Ево, свака шуша има обезбеђење, па шта ме брига ако је у тој колони помоћник неког министра, зато што и такви возе. Учинили смо народ огорченим, уопште нема поверења у државу. Ако наставимо као наши претходници, неће имати ни у нас. Свој живот сам променио, али ја се нисам променио. Нити ме је подигла победа, нити ме је оборила. Ако неко мисли да може да ми подигне углед међу грађанима тиме што они мисле да сам угрожен – не треба ми таква услуга, хвала. Или да ме спусте тиме што ће рећи – хоће да га убију зато што није добар.

Не зато што нисте добри, него можда због борбе против криминала?

– Па доћи ће други борац против криминала.

Могу да добију на времену.

– Шта ће да добију? Добијали су на времену док је власт у фиокама држала податке које је имала о њиховом криминалу. Сад имају времена док не стигну полицајци на њихова врата.

О коме говорите?

– О криминалцима.

А о тајкунима?

– Па о свакоме. О криминалцима. За мене реч тајкун није законски израз. И не значи да неко треба да иде у затвор зато што је тајкун, него зато што се бави криминалом.

Овде се свашта противзаконито ради, па и прислушкивање, а никад нико није одговарао.

– Те ствари су отишле предалеко. Немам ја овде глуву собу из које бих разговарао с вама, са сарадницима.

Шта су могли да чују ти који прислушкују?

– Ако су прислушкивали да провере да ли угрожавам државу, да ли се бавим криминалом, слободно нека објаве све. Немају право да објаве који број ципела носим, да ли сам тог дана ишао у продавницу, да ли сам рекао лепу реч некој жени, зато што човек уме да буде џентлмен па изговори нешто што други могу другачије да протумаче. Ја, рецимо, знам име полицијског службеника који је тражио да му се достави мој листинг.

Ко је то?

– Није важно. Што да страда човек.

Али он и даље ради без икаквих консеквенци.

– Његово оправдање је било да је он само гледао бројеве контаката праћеног лица, а да га уопште није интересовало чији је то телефон. И тако је дошло до председника Републике, првог потпредседника…

Да ли је то праћење рађено по налогу политичких функционера или МУП?

– Не знам, то мора да се истражи. Полиција је почела да ради свој посао, и то се види. Да ли су они то све имали, све те истраге спремне, не знам. Многи људи имају аутоцензуру у полицији, стигну до неког важног човека, неки се усуде да га уцењују, а неки се не усуде више и да га помену. Па и Шарић је сигурно држао пола Србије у рукама.

Сарађивао је и с тајкунима попут Мишковића.

– Сви подаци до којих истрага буде дошла морају да буду предмет истраге. Морају! Од појединаца на врху до обичног грађанина. Не сме се више стати у борби против криминала зато што је онај ко се огрешио о закон неко и нешто. Да ли је у Влади? Да ли припада некој од владајућих странака? Да ли је у врху неке од владајућих странака? Па шта! Неће ваљда Влада да падне зато што нека странка жели да чува криминалце.

Да ли у овој влади нека странка чува неког криминалца?

– Мислим да ће Влада у наредних неколико месеци бити на великом искушењу.

Због чега?

– Зато што ће људи морати да се определе да ли су за поштену и честиту Србију или ће да се настави као и досад.

Значи, доћи ћемо у ситуацију – пад Владе или наставак борбе против криминала, јер су неки у Влади умешани у криминал?

– Постоји могућност да нека владајућа странка хоће да заштити неког свог човека, али немогуће је да због тога падне Влада.

С ким бисте боље сарађивали у ДС, с Тадићем или са Ђиласом?

– Заиста ми је то неважно. Ја бих да прекинем манир да председник државе не разговара с представницима опозиције. Тражићу од њих сагласност и о Косову.

Постоји ли могућност да Србија профитира у преговорима с представницима КиМ?

– Профит би био да КиМ остане комплетно у саставу Србије и да ја будем председник у Приштини. Косово је оно са чиме Србија може да се сложи, а не оно што су прогласиле САД и још неке чланице УН. Косово не може да буде отето од Србије никада!

Реалност је другачија – имамо делове где су само Срби и где су само Албанци, значи, већ је подељено.

– Очигледно – у пракси имамо више различитих ситуација.

Готовина и Маркач су ослобођени у Хагу. Готовина је у интервјуу Куриру позвао Србе да се врате у Хрватску.

– То је цинично! Шта хоће – да се окупе и да их још једном протера и побије, да заврши тај посао? Да више не траже ни имовину. Усуђујем се да кажем – то вам је схватање и истине и Бога и правде у два народа – у српском и у хрватском. Кад је подигнута оптужница против Ратка Младића за Сребреницу, нисмо чекали ни да буде осуђен, донели смо резолуцију у Скупштини о осуди злочина. Наша влада је ухапсила Младића и одвела га у Хаг. Знам, то је био злочин и никада нећу рећи да није. Хрвати знају да је злочин почињен у „Олуји“ страшан, да ће их гристи док су живи, али славе што нико није кажњен за то. То је народ на погрешном путу, народ који би сада можда стрељао своје појединце који му кажу – станите, људи, па то је био злочин.

Како ће се то одразити на нас?

– Морамо да тражимо начине да с том државом сарађујемо у економским и другим областима од заједничког интереса. Али очигледно да с државом која слави свој злочин не можете искрено, отворено и срдачно да сарађујете. Не може! Не иде! У чије име? У име жртава, у име њихове деце?

Сад ће поново да вас оптуже због оштрих речи.

– Па нек ме оптуже! Увек ћу ја бити оптуживан за своје оштре речи, а Хрвати ће за своје злочине да прођу некажњено. Па ето, бар смо у нечему слични. Мој син, који тренира у Хрватској, рекао ми је да су га тамошњи медији питали о пресуди. Одговорио им је да је пресуда срамотна, али да постоји један суд на којем нема утицаја ни судија, ни новац, јер је то Божји суд.

Како средити односе у региону?

– Имао сам велике планове о томе да с Хрватском и БиХ коначно сведемо рачуне и успоставимо добре односе. Ово с Хрватском не иде на добро. Председник Хрватске је до ове пресуде тражио разлоге зашто да се не миримо. Све приче да је љут зато што сам ја рекао нешто о Вуковару су лаж. Он је чекао ову пресуду. Он би сад да разговарамо – ја као председник народа који је чинио злочине и он као председник народа који није ни за шта осуђен.

Предложио је Јосиповић и да се нагодимо, да повучемо тужбе пред Међународним судом. Шта се крије иза тога?

– Мислим да ће суд да одбаци и једну и другу тужбу. Добро је што смо ми одговорили, а цинично је што је Хрватска написала ту тужбу. Није у реду то што је суд у Хагу ту тужбу мало поткрепио. Није у реду то што ЕУ није хтела да оптерети том пресудом Хрватску пред њен улазак у Унију. И сад ће сви поново да скоче на мене. И нека скоче. Али Србија је уређена држава барем као половина нових чланица ЕУ и спремна је да буде у Унији. То што нисмо отпочели преговоре је знак да нас чека неки нови услов. Мислим да је био ред да почнемо преговоре или да нам макар кажу за колико година можемо то да очекујемо.

Који услов очекујете? Неки за нас неприхватљив?

– Да.

Непристојна понуда – Косово?-

Наравно. А да смо ми прославили овако нешто као што је Хрватска прославила, не бисмо никад у историји заслужили да будемо чланица ЕУ. Вук Јеремић и ја смо се договарали о седници ГС УН 10. априла и мислим да је то права прилика. А говорићу као што је Кастро говорио, док ме не истерају из сале, зато што је то можда јединствена прилика да Србија изговори све што јој лежи на души. Да пребројим колико су Срба Хрвати побили – још од Другог светског рата. Непристојно је Србију држати по страни од ЕУ, а Хрватску примити у Унију! А затвориће се и тај Хашки суд до 2014. године, разићи ће се чиче негде по неким шумама и горама, нико их неће познавати за два месеца. Завршили су посао.

Јесте ли се преселили у резиденцију?

– Да.

Да ли је ваша супруга Драгица уредила ентеријер?

– Скинули смо 20 огледала и ставили 20 слика.

Било је 20 огледала?

– Можда и више.

Ко је ту живео?

– Не знам заиста. Не верујем да је неко живео, можда је само ту радио.

Стижете ли да одете у Бајчетину?

– Нажалост, ређе. Одржавам сва стара пријатељства, а посебно у селу.

Александар Тијанић упорно одбија да покаже уговоре с маркетиншким агенцијама. Није их дао ни Савету за борбу против корупције, поверенику?

– Видео сам да је нешто проговорио.

Изнео је само проценте учешћа појединих фирми у пословању.

– Па добро, то је неки путоказ. Мислим да је Тијанић начинио грешку што је одбио да сарађује. То мора да се распетља брзо. Манир којим Тијанић води Јавни сервис не сме више да се понови! Бар у два сегмента – прво, његово опхођење према јавности, а друго, његово пословање. Не могу да постоје фирме које купе све минуте и секунде на РТС и онда их продају. Мени се 2008. године, док сам водио кампању, више исплатило да купим секунде од Ђиласа, свог директног супарника, него од РТС.

Да ли неко треба да уђе у РТС и прочешља пословање или треба чекати смену Тијанића?

– То питајте оне који су у Влади. Не желим да се мешам у то. Нити хапсим нити водим истраге. РТС је јавни сервис, његово пословање мора да буде потпуно јавно. Мора да се зна плата сваког запосленог, трошкови, с ким сарађује, пошто купује, пошто продаје. Ако Тијанић неће тако да води РТС, мораће да се склони. Он има осећај да је много јак, да му нико не може ништа. Да сам председник Владе, знам шта би било с директором РТС.

 

(Курир)

Ознаке: ЕУ, интервју, председник Србије, Србија је уређена држава, Томислав Николић