Прочитај ми чланак

Томислав Николић: Нема границе између Војводине и остатка Србије

0

Председник Србије Томислав Николић изјавио да нико не сме да угрози уставну аутономију Војводине, али ни Устав Србије. Пастор – Присаједињење Србији само обележавамо

Нико не сме да угрози уставну аутономију Војводине, као што нико не сме да повреди Устав Србије кријући се иза приче да само остварује аутономију Војводине, поручио је у суботу председник Србије Томислав Николић на свечаности обележавања 94. годишњице присаједињена Војводине Србији.

„Нема границе између Војводине и других делова Србије, јер је то утемељено у Уставу и зато што тако желе грађани Србије“, нагласио је Николић.

Он је позвао све оне који „цртају границе између Србије и покрајине да изгубе оловку како би престали да свађају народ“.

УСТАВНО ПИТАЊЕ

Он је указао да су регионална конститутивна права уставно питање и напоменуо да се Србије не може конституисати као европска држава док се уставно не реши питање регионализације и децентрализације.“Ни Србија, ни Војводина, данас немају времена да спавају“, поручио је Пастор.

„Будите бољи шта год то значило у ово мутно време, али не покушавајте да победите Војводину у Србији, Војводину која је Србија, равноправно или можда чак мало равноправнију од на пример Шумадије мојих предака“, рекао је Николић.

Председник Србије је нагласио да сумња у добре намере онога ко шири неслогу у Војводини, јер тај, како је рекао, жели да нас врати у године које су претходиле сукобу. Он је додао и да Србин који свађа Србе не може добро ни као пријатељ да живи са припадницима других националних мањина, који су поштени становници и грађани Војводине.

„Ко свађа не жели добро грађанима Војводине и Србија му није интерес, али нека се не заноси, јер ни он није интересантан за Србију“, поручио је Николић.

Он је нагласио и да чињеница да је свечана седница поводом присаједињења организована заједнички показује да „можемо да будемо јединствени када је тешко“.

Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор у суботу је, поводом 94. годишнице присаједињења Баната и Бачке и Барање Краљевини Србији, оценио да тај датум неко у Војводини слави, а неко обележава, напомињући да он и припадници његове заједнице тај датум само обележавају, јер су били на губитничкој страни.

Он је на свечаној седници покрајинског парламента подсетио да је Велика народна скупштина 25. новембра 1918. године, када је прихваћена резолуција о присаједињењу, била важан први корак ка формирању нове државе Срба, Хрвата и Словенаца.

Пастор је оценио да је пола војвођанске популације, међу којима Мађари, Немци и други, било искључено из доношења ове одлуке, и за њих је то био црни дан.

Дуго се говорило да се то никад неће прихватити и признати, али данас прихватамо као део реалности, нагласио је Пастор.

Он је подсетио да се Велика народна скупштина дешавала у контексту историјских ломова, распада три царства и дефинисања нових глобалних политика.

Биле су то године остварања деценијских снова, али и године великих патњи, разочарења и националних трагедија са вишедеценијским последицама, које још трају, указао је Пастор.

Војводина носи богата сећања на своју прошлост, свест о заједничком животу и заједничкој вековној коегизстенцији, нагласио је Пастор, али и на историјска размимоилажења и другачије разумевање историсјких догађаја.

Верујем да су интереси које делимо као људска бића јачи од сила које нас раздвајају, додао је Пастор.

Кроз историју односа Србије и Војводине константа је да Србија негује своју државност, а Војводина своју аутономију, подсетио је Пастор, с тим што се концепт аутономије мењао у различитим околностима, а она и данас изазива подозрење.

Пастор је оценио да аутономија подразумева слободу грађанина и његове заједнице и темељна људска права.

„Данас 94 године после, питање је да ли је Војводина њива коју треба преорати или пустити да спава“, сматра Пастор.

 

(Вечерње новости)