2017. на Вучићев миг таблоиди напали Николића. 2023. на Вучићев миг чувају га

06:00 25.10.2023.

Николић и Вучић су заједно прошли радикалски универзум популистичких лажи, настао још на "хлебу од три динара" за васколики српски народ. Шта сад значи ово његово "буђење у зиму кад му време није?". Могуће намиривања рачуна унутар новорадикалске фамилије. Али, Томислав Николић би требало да одговори, колико је коштало његово досадашње ћутање народ Србије.

Александар Вучић најавио је кадровско освежење у тој партији, уочи изборне кампање која следи. У редове напредњака, право из политичке изолације, стиже председник Савета за сарадњу са Русијом и Кином Томислав Николић. Шумадинац из прве руке. Пензионерски дани никако да му потекну мирно. О новом удомљавању Николића, човека који је лако могао остати само „обични“ пензионер са омиљеним хобијем, печење ракије „томоваче“, спекулисало се само у некој сулудој мисији.
Победом на председничким изборима 2012. године, тадашњи лидер СНС Томислав Николић није ни слутио да ће од тог момента кренути његов политички пад. Убрзо је напустио странку, али се ипак надао да ће бити кандидат ове странке на изборима 2017. године, што се није десило.

Било да су њихови међусобни сукоби и анимозитети стварни или су само бацање прашине у очи, Вучић и Николић су увек до сада постизали добар компромис. Један је добијао власт и моћ, а ни други није остајао кратких рукава. Упитан оног истог дана пре седнице Председништва СНС, да ли постоји могућност да више не сарађује са Вучићем, ако не буде опет кандидован за председника државе, Николић је одговорио: „Не, не постоји“. Те 2017. Николић је у интервјуу за руски Спутњик отворено рекао да за одустајање од кандидатуре тражи повратак на чело СНС и место будућег премијера. „Кандидоваћу се ако се не договоримо“, била је његова порука. Поједини медији тврдили су тада да су ти преговори тајни, и да их заправо воде овлашћени представници премијера и председника. Из Вучићевог кабинета, међутим, поручују да не постоје никакви ни тајни ни јавни разговори, и да премијера „Николић више не занима“.

„Српски цар Вучић хоће ново одело“, тако је гласио наслов чланка који је те 2017. објавио бечки дневник Пресе, поводом Вучићеве најаве да ће се кандидовати за функцију председника државе. Тада актуелни премијер Србије Александар Вучић, октобра 2016. године, изјавио да нема намеру да се кандидује на председничким изборима.

– Кажу, „глупи Вучић жели да победи на председничким изборима“, а ја се нећу ни кандидовати – рекао је тада Вучић.

Сва ова медијска кампања против Николића трајала је тада већ дуго, то је била нека врста поступне маргинализације, и то је нешто на шта је Томислав Николић у великој мери пристао. Кренуло је од Зоране Михајловић, преко потпредседника странке Милоша Вучевића, али и коалиционих партнера попут Ивице Дачића, који је казао да ће владајућа већина имати једног кандидата само ако то буде био премијер Вучић. Колико су те претње биле озбиљне, говори и то што је Радомир Николић, син тадашњег председника, гласао за то да Вучић буде кандидат за председника, а не његов отац. Данас ти исти медији аплаудирају Вучићу на ангажовање Николића.

– Ево да ми у очи кажете да сам криминалац, да рушим Вучића, да цепам СНС, нема потребе да то говорите сутра новинама које плаћате – рекао је Томислав Николић 2017. својим саборцима.

Ето, време је да проговоре сви они.