Један се "оженио" у осмој деценији, други чека затвор, трећи је успешан бизнисмен... А свима њима заједничко је то да су некада су били председници државе, СР Југославије или Србије. У протеклих четврт века имали смо седам председника, а ускоро добијамо и осмог, када актуелни шеф државе Томислав Николић оде са функције, наводно у пензију. Ево где су и шта раде бивши председници.

Неки данас више нису међу нама, неки су се повукли у пензију у правом смислу речи, а неки су и даље активни у политичком животу Србије. Објективно, најбоље су прошли Војислав Коштуница, који под старе дане ужива са новом изабраницом, као и Зоран Лилић, који има приватни бизнис. Обојици је заједничко што се клоне политике.

То ће, сва је прилика, бити и са Николићем који јесте најавио повлачење са функције и формално подношење захтева за пензију, али не и збогом политичком животу.

Борис Тадић – председник странке и саветник

За разлику од њега, бивши шеф државе и то у два мандата Борис Тадић (2004-2012), и након одласка са функције, наставио је да се бави политиком. Штавише, основао је странку, чији је лидер, али се није прихватио неке друге државне функције.

Међутим, то не значи да седи скрштених руку, напротив. Тадић је био ангажован као саветник у компанији “Теленор”, и биран за члана међународног саветодавног борда “Уникредит групе”. Поред бенефиција које имају сви бивши председници Републике, и додатног ангажовања, може се рећи да Тадић није прошао нимало лоше. Ипак, на политичком плану, срозао је подршку бирача коју је уживао за десет пута.

Војислав Коштуница – Женидба у осмој деценији

Последњи председник СРЈ Војислав Коштуница (2000-2003), у пензији је у правом смислу те речи, што формално, што политички.

Коштуница је најпре напустио функцију у ДСС коју је основао, а затим и саму странку, скоро никада се не појављује у јавности, не даје политичке изјаве, није доступан медијима. Виђа се са својим некадашњим политичким саборцима из ДСС, шета, а спекулише се и да се под старе дане поново оженио.

Милан Милутиновић – пензија, па Хашки трибунал

Још један бивши председник Србије, Милан Милутиновић (1997-2002), такође је у пензији. Он је, за разлику од својих наследника на функцији, уместо у пензију прво отишао у Хаг, где је био оптужен за злочине над косовским Албанцима у првој половини 1999. године.

Милутиновић се Хагу предао у јануару 2003. године, а шест година касније Хашки трибунал га је ослободио оптужби. Након тога, повукао се из јавног живота, и може се видети тек понегде, као што је био случај ове године на прослави Дана државности коју је приредио актуелни председник Србије Томислав Николић.

Светозар Маровић – милионска проневера и затвор

Некадашњег председника Државне заједнице Србија и Црне Горе Светозара Маровића (2003-2006) чека затвор.

Иако по осамостаљењу наставио политички живот у Црној Гори, где је као функционер ДПС-а био на разним функцијама, преизвесног времена десило се то да је баш у у својој земљи оптужен, а потом и признао кривицу да је злоупотребио службени положај и оштетио будванску општину за милионске износе. Осуђен је на три године затвора, уз обавезу да врати милион евра држави.

Слободан Милошевић – Није дочекао правду

Пензионерске дане није дочекао недадашњи председник Србије (1989-1997) и СРЈ (1997-2000) Слободан Милошевић. Са власти је отишао уз масовне демонстрације и након губитка избора 2000. године. Тада је јавности објаснио да ће се повући у политичку илегалу и више времена посветити унуку Марку.

Међутим, ни то није успео јер је изручен Хашком трибуналу, под оптужбом за геноцид, злочине против човечности, кршење Женевске конвенције, кршење закона и обичаја рата… Изручен је 2001. а преминуо 2006. године, не дочекавши пресуду. Његов унук Марко данас има 18 година.

Зоран Лилић – Банкар, извозник јагњади…

Са друге стране, некадашњи председник СРЈ Зоран Лилић (1993-1997), уместо пензионерски, дане проводи радећи. Штавише, како су писали поједини медији, Лилић се пензије одрекао још 2013. године, али зато да би могао да прима плату у “Јубмес” банци где је тада био изабран за председника Управног одбора.

На том месту се налази и данас. Такође, причало се да се бави и приватним бизнисом, односно да има фирму која се бави здравим биљем, одгојом и извозом јагњади и оваца у Либију. Био је један од сведока у процесу Хашког трибунала против Слободана Милошевића.

Добрица Ћосић – Председник „отпораш“ коме је подметнута Нобелова награда

Лилићев претходник на функцији председника СРЈ био је српски књижевник и академик Добрица Ћосић (1992-1993), који је преминуо 2014. године. Занимљиво је како је Ћосић током година променио стране, бар када је у питању политика, па је од особе блиској Милошевићевом режиму, отишао у другу крајност и приклонио се „Отпору“.

Када је у питању Ћосић, била је занимљива ситуација из 2011. године када су поједини медији, укључујући и јавни сервис али и светске медије, објавили вест да је Ћосић добитник Нобелове награде, на основу лажног сајта Нобеловог комитета који је изгледао идентично правом. Испоставило се да је све била веома успешна шала и да је иза ње стајала организација „Самоорганизовани wеб активисти“, која је касније и преузела одговорност за ову медијску пометњу.

В.д. председници

Осим изабраних, функције председника су у неколико наврата обављали и они који на њу нису бирани, али су се у појединим тренуцима, по слову закона, на њој нашли, наравно у в.д. стању.

То је својевремено био случај са Милошем Радуловићем, Наташом Мићић, Драганом Маршићанином, Војиславом Михајловићем и Предрагом Марковићем.

 

Извор: blic.rs

Ознаке: пензија, председник Србије, председници