Прочитај ми чланак

Суд експресно вратио Усправној Србији иницијативу за лишење способности Вучића

0

Први основни суд у Београду експресно је вратио Усправној Србији иницијативу за лишење пословне способности председника Србије Александра Вучића по службеној дужности, уз образложење да је “нејасно у ком својству” ју је то удружење грађана поднело.

Председник Усправне Србије Драган Добрашиновић је Првом основном суду одмах након тога исту иницијативу послао назад, уз упозорење да је у тој судској “одлуци”, коју је потписала председница суда Весна Миљуш, између осталог погрешно цитиран законски члан на основу које је донета, и то на начин да такву одлуку омогући.

Усправна Србија је упутила иницијативу 22. марта, а Први основни суд ју је вратио подносиоцу пет дана касније.

Иницијатива је поднета због Вучићевих, како је наведено, “неуравнотежених реакција”, и “изјава које драстично одударају од реалности”, што има посебну тежину у “осетљивим политичким тренуцима”, какав је садашњи у којем се решавања статуса Косова и Метохије.

Добрашиновић: Хитно нам вратили иницијативу као врућ кромпир јер би свака друга одлука била ризична

“Експресно су одлучили да нам врате овај врућ кромпир, јер би свака стварна одлука поводом иницијативе била ризична по њих, пошто је Вучић шеф комплетног правосуђа у Србији. За било ког тужиоца или судију би све осим оваквог хитног одлучивања било ризично, а свака стварна одлука, каква год да је, била би погрешна. Како не би погрешили, они се праве да иницијативу нису ни примили. Све ово још једном илуструје колики страх влада међу тужиоцима и судијама, и колико су институције изгубиле интегритет”, рекао је Добрашиновић за Данас.

Он је додао да је у такозваној одлуци суда члан 32. Закона о ванпарничном поступку, на коју се она позива, намерно “кривотворен”, како би му се “битно променио смисао и омогућило враћане предлога подносиоцу”.

У иницијативи овог удружења грађана наводи се да Вучић, који је “тренутно запослен на радном месту председника Републике Србије”, како је речено, “дужи временски период испољава чудне и неуравнотежене реакције”.

“Ово је посебно важно како због могућности предузимања правних радњи које могу нанети штету Александру Вучићу лично, његовој породици и имовини, тако и због околности да лице са оваквим проблемима у расуђивању може својим изјавама воље преузимати обавезе које, у овом осетљивом политичком тренутку, могу нанети тешке последице државним интересима које заступа, нарочито у вези Косова и Метохије”, наводи се у иницијативи овог удружења, које за себе наводи да је “умерено конзервативна организација десног центра”.

У иницијативи се прецизира да сумњу у Вучићево расуђивање буде изјаве “које драстично одударају од реалности”, те помињу примери од 9. до 19. марта ове године везани за поједине религијске објекте и исповедање вере.

Цитира се између осталог Вучићева изјава на Телевизији Хепи 9. марта да актуелна власт није само завршила Храм Светог Саве, него га је “сада направила”.

Подсећа се притом да је одлука о изградњи овог храма донета 1904. године, да је градња фактички започела 1935, односно 35 година пре рођења Вучића, а да су “скоро сви грађевински и значајан део декоративних радова” окончани пре 2012, када је он дошао на власт.

“Из овога недвосмислено произилази да изјаве Александра Вучића изнети у емисији ‘Ћирилица’ 9. марта одударају од реалности у толикој мери да наводе на оправдану сумњу у његову способност расуђивања”, пише у иницијативи.

Председница суда изоставила две речи у законском члану које мењају његову суштину?

У обавештењу Првог основног суда се, пак, наводи да се поднесак враћа Усправној Србији јер је из њега “нејасно у ком својству она покреће поступак за лишење пословне способности”, а предлог “не садржи податке из којих произилази да је овлашћена да поступак покрене”.

“Одредбом члана 32 Закона о ванпарничном поступку прописано је да поступак за лишење пословне способности суд покреће по службеној дужности, на предлог органа старатељства, супружника, ванбрачног партнера, детета или родитеља лица које треба лишити пословне способности. Одредбом члана 33. истог закона прописано је да ако поступак није покренуо органа старатељства, предлог мора да садржи и податке из којих произилази овлашћење за покретање поступка”, наводи се у одговору председнице суда Миљуш.

Одмах након таквог одговора, Усправна Србија је упутила допис Миљушевој, у којем прецизира да исправан члан 32. Закона о ванпарничном поступку гласи да “поступак за лишење пословне способности суд покреће по службеној дужности, као и на предлог органа старатељства, супружника, ванбрачног партнера, детета или родитеља лица које треба лишити пословне способности“.

“Мала разлика, рекло би се на први поглед. Скоро безначајна. Свега две речи са укупно четири слова- ‘као и’. Тако гласе недостајуће речи у Вашој интерпретацији члана 32. став 1. Закона о ванпарничном поступку. Али, постоји у свему томе један озбиљан проблем. Изостављањем ове две речи, у потпуности се мењају суштина и смисао ове законске одредбе”, наводи се у допису.

У њему се додаје да је из ове законске одредбе јасно да се поступак за лишење пословне способности може покренути на два начина- по службеној дужности, од стране стварно и месно надлежног суда, или на предлог неког од активно легитимисаних предлагача, који су детаљно побројани.

Усправна Србија је захтевала, наглашава се, да Први основни суд преиспита Вучићеву пословну способност по службеној дужности, тако да “овлашћеност” предлагача није битна.

“Позивамо Вас да нашу представку узмете у хитно и озбиљно разматрање”, каже се у најновијем допису председници суда.

Према Закону о ванпарничном поступку, надлежни суд по службеној дужности доноси одлуку о евентуалном лишењу пословне способности неког лица након спроведеног одговарајућег поступка и неуропсихијатријског вештачења, навело је ово удружење.