Прочитај ми чланак
Криза у Украјини, која може да се разуме само у оквирима европске геополитике у последњих сто година, од почетка Првог светског рата, данас кроји нову стратешку карту, са тампон-зоном између Русије и „европског полуострва“. Чине је Пољска, Мађарска, Румунија, Србија, Азербејџан – истиче Џорџ Фридман, оснивач америчке приватне обавештајне компаније „Стратфор“, у анализи „Граничне земље – нови стратешки пејзаж“.
Уверен да геополитичке нужности дају оквир за разумевање не само онога што се дешава у Украјини, већ и онога што ће да уследи, Фридман подсећа на кључну улогу Немачке и укорењен амерички интерес да учини све да евроазијски простор никад не падне у руке само једне нације.
Америка се већ сто година руководи стратегијом одржавања равнотеже снага у Евроазији. А када би се баланс мењао, Вашингтон би најпре повећавао помоћ, да би тек у случају велике потребе интервенисао, и то у оквиру ефикасног војног савеза. Та ситуација понављала се у оба светска рата, током хладног рата, после распада СССР.
Фридман подсећа на оба светска рата у 20. веку. Истиче да је америчка интервенција у Првом светском рату поразила Немце и да су Руси повратили Украјину. Та интервенција је дефинисала америчку стратегију у Евроазији за следећи век. И у Другом светском рату Америка је помогла Британцима и Русима против Немаца који су поново били одлучни да завладају евроазијским простором.
У време Хладног рата СССР је успоставио „дубоке тампон-зоне“. Балтичке земље, Белорусија и Украјина биле су прва линија одбране, Пољска, Чехословачка, Мађарска, Румунија и Бугарска друга. Совјетска тампон-зона протезала се до срца Немачке. Амерички одговор је био активнији него у прва два рата, али „не и тако одлучан“. САД су стационирале снаге у Западној Немачкој у оквиру војног савеза, ипак, недовољног да блокира совјетски напад. САД су биле спремне да у случају потребе пошаљу још трупа и употребе нуклеарно оружје.
ВОЈНА УЛОГА НАТО
Откако су почели догађаји у Украјини, многе европске земље су разговарале о повећању издвајања за одбрану и сарадњу, указује Фридман, и истиче: – Није вероватно да је НАТО мотор те сарадње. Као што смо видели током састанка председника САД Барака Обаме и немачке канцеларке Ангеле Меркел, немачка спремност да се ангажује у акцијама је ограничена. У јужној Европи економска криза још хара. Апетити Британаца и Француза и оних са Иберијског полуострва да се укључе су ограничени. Тешко је очекивати да НАТО одигра ефикасну војну улогу.
Колапс СССР 1989. године однео је старе „тампон-зоне“ које су Совјети освојили у рату. Балтичке земље су ушле у НАТО и савез је стигао на мање од 160 километара од Санкт Петербурга. Да су Украјина и Белорусија кренуле истим путем, град Смоленск, некад дубоко у СССР, постао би гранични град, и раздаљина Москве од НАТО смањила би се на 400 километара.
– НАТО је слабио, али то није тешило Русију, која је већ једном била сведок немачке трансформације од слабе земље 1932. године у силу до 1938. Зато је за Русију заустављање западног савеза од преузимања Украјине од критичног значаја – истиче се.
Али, додаје он, Америци слабост европских сила не смета све дотле док је и Русија слична. Они, као и раније, и сада током кризе у Украјини пуштају да се равнотежа одржава и умерено помажу, али не интервенишу, јер то чине само у склопу „ефикасног“ савеза. Али, НАТО је у проблемима и није ефикасан.
Зато Фридман процењује да се САД спремају да понуде да ставе на располагање оружје земљама „нове тампон-зоне“, плус Бугарској и балтичким земљама. Иако оцењује да је претња ратом већих размера још далеко, јер ни са једне стране нема расположења за тако нешто, то ситуацију не чини мање напетом, посебно за државе из „новог стратешког пејзажа“. Сигуран је и да Русија жели да прошири своју „тампон-зону“ – што дубље, то боље, а растом моћи Москве акције постају мање предвидиве.
САД, додаје Фридман, сматрају да „изложене“ земље морају да предузму одлучне кораке, а САД су спремне да пруже помоћ, без обзира на то шта раде Немачка и НАТО.
– Америци се не жури. Ни за Пољску, Словачку, Мађарску, Румунију, Србију и Азербејџан, уз друге државе дуж „тампон-зоне“, нема журбе. Али, ствари се могу убрзати изненађујућом брзином – процењује он.
Американци, доследни стогодишњој стратегији, теже савезу.
– „Тампон-земље“ треба да се наоружају и повежу у савез – сматра Фридман, свестан да одлука лежи у рукама Пољака, Словака, Мађара, Румуна, Срба, Азебејџанаца…
(Вечерње новости)
