Прочитај ми чланак
Кроз приступ великом тржишту, кроз потребу за супституцију увоза на нивоу Србије и на нивоу Евроазијске уније, кроз стварање заједничких предузећа, кроз координирану економску политику, кроз нови модел финансирања обнове предузећа сматрамо да постоји могућност за обнову и подизање капацитета многих предузећа у реструктурирању.
У Србији тренутно има преко 15о предузећа која се налазе у реструктурирању, на чије одржавање у животу одлазе значајна средства из буџета. У овој групи се налазе и индустријски гиганти која су својевремено били окосница српске привреде. Та предузећа су кроз остваривање великих девизних прилива обезбеђивала егзистенцију великом броју радника и чланова њихових породица. Највећи део тог извоза био је оријентисан ка СССР-у. Шта више, један део тих фабрика је управо наменски прављен за потребе тадашњег совјетског тржишта. Међутим након распада СССР, ратова на нашим просторима, петог октобра и сурове примене неолибералног модела у огромној мери је сужена могућност за њихово пословање па су ова предузећа доведена на руб пропасти. Једини разлог за њихово одржавање је био спречавање социјалних немира јер би велики број радника остао без посла. Намера актуелног режима је да питање ових предузећа реши до 30. јуна ове године. Покрет Двери сматра да са применом неолибералног економског модела и оријентацијом према ЕУ не постоји никаква могућност да се питање ових предузећа реши позитивно. Зато се залажемо да се питање санације и обнове ових предузећа сагледа након промене оријентације Србије ка Евроазијској унији и према развојном моделу економије о чему смо писали у новом економском манифесту.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Шта Србији може донети Евроазијска унија (1)
Шта Србији може донети Евроазијска унија (2)
Евроазијска унија није СССР. На тржиште Русије и чланице Евроазијске уније уместо српских предузећа ушли су бројне компаније са запада и из Азије. И тамо су угашени многи производни погони и извршена је преоријентација на увоз. Међутим, из стратегије развоја, индустријских политика и конкретне праксе последњих година уочава се јака тенденција обнове сопствених производних капацитета и обнављање међусобно повезаних производних ланаца. То отвара потенцијал за обнову одређеног дела наших предузећа у реструктурирању уколико би Србија искористила све погодности које јој пружа Евроазијска унија. Дакле, кроз приступ великом тржишту, кроз потребу за супституцију увоза на нивоу Србије и на нивоу Евроазијске уније, кроз стварање заједничких предузећа, кроз координирану економску политику, кроз нови модел финансирања обнове предузећа сматрамо да постоји могућност за обнову и подизање капацитета многих предузећа у реструктурирању.
За свако предузеће се мора посебно сагледати могућности за обнову капацитета и потенцијал на тржишту Србије, Евроазијске уније али и на светском тржишту. Потребно је направити одговарајуће програме санације, студије изводљивости, анализе исплативости и сл. Пре свега потребно је остварити и одговарајуће контакте у Русији и државама Евроазијске уније на државном нивоу као и са потенцијалним стратешким партнерима и постићи сагласност који треба да буде у обостраном интересу. Покрет Двери сматра да за потребе израде студија, анализа и програма држава треба да распише одговарајуће конкурсе преко којих се могу ангажовати домаћи и евроазијски економски, машински и технолошки факултети као и институти, и независне групе економиста и технолога. Веома је важно и питање оперативних, технолошких и руководећих кадрова као и стручност и капацитет радне снаге. Сматрамо и да је потребно формирање одређених институција које би поспешиле и убрзале овај процес, пре свих Института за евроазијске студије и Института за реиндустријализацију. За нека предузећа ће се показати да је санација немогућа тј. да је потенцијал недовољан. За нека друга неће бити могуће наћи стратешког партнера који би прихватио предузеће у лошем стању и са дуговима па би било исплативије формирање новог предузећа. Покрет Двери претпоставља и верује да ће за одређени број предузећа у реструктурирању резултат анализа бити позитиван. Ми ћемо се максимално посветити овом проблему кроз ангажовање стручњака, успостављање контаката и вођење преговора са потенцијалним партнерима из Русије и Евроазијске уније не би ли се сачувао и обновио што већи број ових предузећа.
Отварање могућности за сарадњу и потенцијале не треба гледати само у предузећима у реструктурирању већ и у појединим предузећима где треба поништити приватизацију. Приступање Евроазијској унији створиће повољну климу за приватну иницијативу у изградњи индустријских капацитета и заједничких предузећа са партнерима из Евроазијске уније.
Затварање финансијске конструкције за предузећа у реструктуирању
Након стицања услова за санацију предузећа у реструктурирању било би неопходно затворити финансијску конструкцију како би се спровела обнова производње. Многа од ових предузећа имају дугове према држави, добављачима и радницима па је то фактор који додатно повећава сложеност затварања финансијске конструкције. Заинтересоване стране за власнички удео или кредитирање би могле бити држава Србија, остале државе чланице, привредници, будући фонд дијаспоре, разни руски и фондови остали земаља чланица. Уколико буде интересовања са руске стране сматрамо да би се и одређени део дуга према Гаспрому, Русији и другим руским предузећима могао претворити у власнички удео у одређеним предузећима у реструктурирању. Могао би се формирати и посебан руски фонд који би могао управљати појединим предузећима у реструктурирању уколико за то буде интереса. Држава има и других инструмената којим би могла обезбедити договор у вези стратешког покретања производње који би водио стабилном повећању запошљавања.
Улога Евроазијске развојне банке
Покрет Двери сматра да у затварању финансијске конструкције за покретање производње у предузећима у реструктурирању веома важну улогу може да име Евроазијска развојна банка. Ова институција може поспешити и бројне друге аспекте сарадње Србије са чланицама Евроазијске уније. Она је успостављена са циљем да поспеши економски раст, убрза развој тржишне економије, повећа обим трговине и економске везе између држава чланица. Ова банка поред осталог обезбеђује средства потребна за комплетирање финансијске конструкције за важне међудржавне пројекте. На тај начин банка охрабрује дубљу економску интеграцију између држава чланица. Приоритетне области за финансирање су изградња инфраструктуре, развој високо приносне производње и унапређење енергетске ефикасности. У инвестиционом портфолију банке се тренутно налази преко 50 пројеката у областима енергетике, транспорта, пољопривреде, рударства, металургије, грађевинарства и финансија. У државама чланицама тренутно се финансира више важних пројекта попут изградње електричних централа, рудника, металрушких производних комплекса, индустријских погона високе технологије као транспортне и гасне инфраструктуре. У многим пројектима као инвеститори, извођачи радова или добављачи опреме учествују државне и приватне компаније из више држава чланица.
Кроз програм финансирања малих и средњих предузећа преко комерцијалних банака обезбеђују се кредити за куповину и унапређење опреме, експанзију и диверсификацију пословања, освајање нових технологија, иновације, производње ради супституције увоза, освајање технологија за високо приносну производњу, ширење међусобне трговине инвестиција између држава чланица у областима извоза, снабдевања опремом, сировинама, резервним деловима и услугама.
Кроз програм развоја трговине финансијским инструментима и ширења међусобне трговине банка жели да повећа изворе финансирања држава чланица. Циљ је убрзање финансирања предузећа из реалног сектора која учествују у међународној трговини кроз омогућавање извозницима и увозницима приступ новим тржиштима за продају својих роба и услуга. Основни циљ овог програма је повећање међусобне трговине и унапређење интеграције између држава. Преко овог програма банка проширује кредитну способност националних финансијских институција и банака да кредитирају извознике и увознике.
Русија и Казахстан су уложиле респективно милијарду и пола милијарде долара оснивачког капитала у ову банку док су улози осталих земаља чланица значајно мањи.
Да би обезбедила раст свог инвестиционог портфолија банка је проширила приступ спољним изворима финансирања кроз издавање сопствених обвезница, на националним и међународним тржиштима капитала. Многе инвестиције ове су покривене и државним гаранцијама па је то допринело поверењу инвеститора. На тај и друге начине ова банка је успела да прошири финансирање на укупно 4,6 милијарди долара на пројекте у државама чланицама будуће Евроазијске уније.
Због свега овог Покрет Двери увиђа суштинску важност Евроазијске развојне за покретање економског развоја у Србији. Сходно томе Покрет Двери се залаже да Србија добије пуно чланство у овој банци и улагање што већег оснивачког капитала колико и кад је могуће како би временом дошла на треће место по висини улога. Исто тако активно ћемо промовисати идеју да се поред директног улагања у развојне пројекте у Србији врши и улагање и у обвезнице ове банке. Ту пре свега мислимо на будући Фонд дијаспоре за одрживи развој и реформисани пензиони фонд који су предвиђени економским програмом покрета Двери. Наиме, оба банка има већ развијену инфраструктуру, аналитичке, истраживачке и пројектне службе и већ је у потпуности оспособљена за широк спектар послова у вези инвестирања ради економског развоја и интеграција. Нашим будућим фондовима би било потребно знатно време да достигне потребан ниво па би одређеним улагањем у куповину обвезница ове банке знатно помогло и Србији кроз подизање њеног статуса у овој банци. Потребно је да након приступања Евроазијској банци што пре отвори њено представништво у Србији.
(Двери)
