Прочитај ми чланак
Резолуција о Космету коју је Скупштина усвојила представља огроман уступак српских власти у решавању косовског проблема. Усвајањем тог документа, практично се сишло испод “црвених линија” које је поставила претходна влада.
Послат је сигнал Западу да ће државни врх, уместо ранијих захтева за поделу или повратак Космета у правни оквир Србије, бити задовољан и широком аутономијом за Србе на северу Косова и енклавама у којима су већина.
Неколико месеци је читав државни врх радио на документу који би задовољио и политичке факторе у земљи, али и део међународне заједнице који је инсистирао на ублажавању ставова Србије и постизању компромиса између Београда и Приштине.
Премијеру и првом потпредседнику Владе, према личном признању Ивице Дачића, није било нимало лако да у оно на шта су њих двојица били спремни, убеде, у ставовима о Косову много ригиднијег председника Томислава Николића.
На крају, из предлога платформе избачени су делови који су били претња по наставак европских интеграција Србије. Највећа новост је инсистирање на успостављању Аутономне заједнице српских општина, формулације која се не налази у резолуцији, већ у њеном образложењу. Све остало, мање-више је исто, и налази се и у преосталих 10 резолуција које је Скупштина Србије усвојила у претходних 13 година – непризнавање Косова, сигурност и заштита људских права, имплементација свега договореног с Приштином…
Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, наводи за “Блиц” да је Србија направила крупан уступак усвајањем резолуције.
– Иако у резолуцији има контрадикторних места, новост је да се у том документу више не помиње ни подела Космета ни Космет у саставу Србије, већ се говори о аутономији. Онда се поставља питање аутономији од чега, односно од кога – каже Симић.
Симић наглашава и да се резолуцијом прелази линија коју претходна власт није прешла.
– Резолуција је компромис. Живо ме занима шта ће она променити сутра када се састану Ивица Дачић и Хашим Тачи. И са тим документом и без њега Дачић би морао да постави питање зашто су за Божић на Косову хапшени Срби и зашто председник Николић није смео да уђе на Космет – истиче Симић.
Дипломата Огњен Прибићевић наводи за наш лист да резолуција не представља заокрет у косовској политици, већ да је пре реч о “континуитету који отвара нове могућности”.
– Најбитнија је тачка која говори о томе да ће се са Приштином договарати о надлежности – каже Прибићевић.
Та тачка према његовом мишљењу је значајна будући да отвара могућност да се реши, такозвани, паралелизам институција кроз разговор с Приштином, што би било у функцији европских интеграција целог региона.
– С једне стране, Космет се и даље третира као аутономна покрајина, а цела ствар око севера КиМ иде, условно речено, у правцу двојног суверенитета. Ми ћемо Космет третирати као покрајину, власти у Приштини ће говорити да је то независна држава. И сасвим сигурно у Приштини се неће гледати благонаклоно на резолуцију, али под притиском Запада биће приморани да расправљају о њој. Сама чињеница да ће се преговарати је крупан искорак – наводи он.
Инсистирање на Аутономној заједници српских општина, која се помиње у платформи, и образложењу резолуције је, према Прибићевићу, још један корак даље и он сматра да је то добра идеја јер је у духу нечег што у Европи већ постоји.
Ипак, нико од представника европских институција јуче није желео да коментарише резолуцију.
– Висока представница Кетрин Ештон остаје при ставу да ни платформу ни резолуцију неће коментарисати. За нас је агенда за дијалог јасна и у том смислу је важно прочитати закључке Европског савета из децембра прошле године. Као што је познато, следећа рунда дијалога заказана је за 17. јануар, а за нас је од највећег значаја да и једна и друга страна у њему учествују и дају свој максимум да се постигне компромис – каже за “Блиц” портпаролка високе представнице ЕУ Маја Коцијанчич.
Више европских званичника јуче нам је рекло да ће сачекати да се платформа и резолуција преведу, да институције ЕУ заузму став и да ће тек после тога и они моћи да се изјасне.
(Блиц)
Хашим Тачи је изјавио да неће дозволити да се предлози из Резолуције Скупштине Србије о Космету нађу на столу током разговора са српским премијером Ивицом Дачићем, и оценио да је за Приштину неприхватљив предлог да општине са српском већином добију статус аутономних општина.
„Предлог Србије да општине са српском већином добију статус аутономних општина је неприхватљив и нећемо дозволити да се нађе на преговарачком столу”, казао је Тачи на састанку са лидерима парламентарних политичких партија, а пренела је његова канцеларија за односе са јавношћу .
Тачи је рекао да ће са Дачићем разговарати о расформирању илегалних структура Србије на северу Косова, стварању механизама који ће омогућити транспарентност давања и коришћења средстава за српску заједницу на Космету којима ће се управљати из Приштине уз представнике српске и међународне заједнице.
(Бета)
