Прочитај ми чланак
У изјави за Танјуг министар спољних послова Србије,Иван Мркић, упркос страху српских малих и средњих предузећа и пољопривредних газдинстава да ће због еуинтеграција Србије проћи као и румунске, бугарске и грчке комшије, које су банкротирали под налетом крупног западног капитала, уопште се не прибојава преговора са Бриселом.
Према студији „Аналитичка предвиђања у 2014 – западни Балкан“ словеначког економисте Тинета Крачуна из љубљанског Института за стратешка рјешења (ИСР )улазак Хрватске у Европску унију најбоље се одразио на туризам, а најнегативније на пољопривреду, док је државни јавни дуг повећан на 64,7 одсто БДП-а.
Он је напоменуо, да Србија не треба да очекује од Брисела протекције, док трају преговори, о придруживању Србије Европској унији, јер је то пут које су прошле све државе које су чланице тог савеза., те да ће због тога Србија настојати да у „кадровском, организационом и стручном смислу одговори захтевима и потребама“ које се пред њом поставе, да би што успешније извршила своје обавезе.
Питање Космета
Када је у питању Космет министар Мркић је нагласио да када је у питању препорука ЕУ о неопходној свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине, да „ни у Бриселу сада не би било могуће наћи ниједну особу која би прецизно одговорила на питање шта то значи“, те да државни врх Сбије чека да се тај процес јасније формулише од стране ЕУ.
Србија на челу ОЕБС-а
Он је подсетио да је у протеклих годину дана имао преко 250 састанака са страним министрима и председницима држава и влада, а да је његово министарство учествовало или дало допринос реализацији огромног броја међудржавних споразума, од којих је потписано преко 50. Посебан значај придавао се привреди.
Министар Ружић: Ове године отварање шест поглавља
Министар Владе Србије задужен за европске интеграције Бранко Ружић изјавио да Србија 21 јануара почиње преговоре са Бриселом око прикључења ЕУ. Он очекује да ће се отворити прва шест поглавља.
Одмах ће бити отворено поглавље 35 које регулише даље усклађивање односа Београда и Приштине, у складу са Бриселским упутима, као поглавља 32 које говори о финансијској контроли јавних прихода Србије.
Према његовим речима, у другој половини године очекује се отварање поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе, основна права, правда, слобода и сигурност, и поглавља 25 и 26 – наука, образовање и истраживање.
Томе треба додати и чињеницу да ће Србија 2015. године председавати ОЕБС и да је недавно, уз здушну подршку, постала члан Економско-социјалног савета УН, указао је.
Путин у Србији
Што се тиче српске спољне политике према другим државама министар Мркић је нагласио да Србија сваким даном има све богатију комуникацију са САД, те да се на пролеће очекује посета Владимира Путина Србији , као и шефа дипломатије Кине.
Везано са Хрватском он је подсетио да ће у марту пред Међународним судом правде почети процес на основу тужбе Хрватске против Србије за геноцид и српске контратужбе те је нагласио „за Хрватску је било боље да уопште није подносила ту тужбу и боље је за обе земље да тужбе буду повучене.“.
Коментаришући антисрпске испаде у Хрватској, Мркић истиче да су ти инциденти ружни и несхватљиви и додаје да Србија на то реагује с циљем да се такве ствари више не понављају, али да је решавање тог проблема пре свега у рукама хрватских власти, посредно указујући српској мањини да решење траба пре свега да тражи у Загребу, а да Београд може јој помоћи, када су у питању њена ускречена права, више декларативно неголи конкретно.
ТАЊА МИШЧЕВИЋ: О ЕУ ФОНДОВИМА И РЕПУБЛИЧКИМ ИЗБОРИМА
Шеф Преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић изјавила једа ванредни парламентарни избори „могу штетити ако дуго немамо јасну оцену да ли ће избора бити и уколико се то пролонгира кроз целу 2014. годину“, рекла је она у интервјуу новосадском Дневнику, напомињући да сами избори увек одвлаче пажњу политичке елите.
Одговарајући на питање о томе када ће Србија добити неки већи новац из ЕУ, јер је сада корак ближе уласку у Унију, рекла је да „од 2015. године бисмо могли да привлачимо више средстава“, не наводићи колики би приближно могли да буду износи и да ли покривају штету коју ће претпети Србија због безцаринског отварања свога тржишта робама и услугама које долазе из ЕУ.
Она је напоменула да је огроман број земаља чланица ЕУ за убрзано приступање Србије, али је истакла да не би волела да по сваку цену јуримо, а да „резултати које испреговарамо“ буду неприхватљиви за Србију.
„Мерило је да на најбољи могући начин заштитимо интересе земље у целом овом процесу“, нагласила је Мишчевићева, не наводећи притом шта конкретно по томе мисли.
Извор: Агенције; карикатура: Тоша Борковић
( Србин -инфо – приредио: Дејан Петар Златановић )
