Прочитај ми чланак

СЕСТРА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА поставља три питања за надлежне и јавност

0

После ослобађајуће пресуде бившим припадницима ЈСО за побуну 2001. године, сестра тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића, Гордана Ђинђић Филиповић, у ауторском тексту за недељник НИН, уместо коментара на пресуду, поставља три питања за надлежне и јавност.

Ђинђић Филиповић подсећа да је њен брат убијен пре 15 година због свог политичког ангажовања и жеље да се у Србији живи боље. “Дакле, дао је највише што је могао за Србију и своја уверења – свој живот”, истиче она.

Наводи и да се су се од момента када је Ђинђић дошао на власт “гомиле ништарија удружиле формално и неформално, стварајући у јавности слику да је он штеточина и издајник и да би било јуначки и херојски елиминисати га, убити га”.

“Коначно су то успели 12. марта 2003. То им није било довољно па у свим наредним годинама се труде да омаловаже и обезвреде све што је урадио, а да инспираторе и налогодавце убиства сакрију под тепих”, наводи Филиповић Ђинђић.

Подсећа да је и заједно са својом мајком, уз подршку адвоката Срђе Поповића, поднела кривичну пријаву у жељи да се открије политичка позадина убиства и да се бар неки саучесници и помагачи казне.

“Већ дуже време исти они који су креирали јавно мњење 2002. и 2003. ликују и труде се да прикажу да је Зораново убиство био легалан и легитиман чин. Неки други их својим ћутањем подржавају у томе. Резултат такве кампање је и пресуда , сматра Филиповић Ђинђић.

Уместо коментара о пресуди, сестра убијеног премијера нуди три питања за надлежне и јавност:

1) Могу ли да замисле како би се сада провела нека полицијска јединица која би својом вољом у знак протеста возилима и оружјем запречила ауто-пут? Да ли је могуће то замислити у било којој цивилизованој држави?

2) Да ли је могуће да су малинари пре око месец дана блокадом пута у Пријепољу више угрозили државу него тада ЈСО и зашто нико од актуелне власти није рекао да је то оправдано и легитимно?

3) Да ли се овом пресудом даје право војсци и полицији да кад год буду сматрале да су им угрожена нека синдикална права, изведу своје припаднике под оружјем тамо где се њима свиђа?

Филиповић Ђинђић истиче да је од 2003. у великој жалоисти, али поносна на свог братза и на све што је радио.

“Да сам у праву потврђују хиљаде порука, поклона, цветова, сећања које у протеклих 15 година затичем на његовом гробу од људи који мисле исто или слично као он. Истовремено још тужније је пошто су многе поруке опраштања због одласка из земље јер немају услове овде да остану, а ради се о најбољима међу њима”, закључује сестра премијера Ђинђића.