Прочитај ми чланакНедостаје национална странка која уз национално негује и демократско. То је била Демократска странка Србије, али данас она то више није. Демократско је погажено и презрено, каже за Недељник Санда Рашковић Ивић
Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић
Какав је осећај након искључења из ДСС-а? Јесте ли разочарани или љути? И видите ли неку своју грешку која је довела до тога да будете једини партијски лидер у Србији који је избрисан из њеног чланства?
Нисам љута. Разочарана сам. Питам се шта се десило с тим људима с којима сам радила?!
Што се мојих грешака тиче, а нико безгрешан није, мислим да сам покушавала да договором и помирењем успоставим јединство странке, а у томе нисам успела. Свеједно, сматрам да је избацивање бившег лидера странке акт без преседана који је делегитимисао садашње руководство.
Ко је најзаслужнији што сте отишли из ДСС-а? И ко је све отворио шампањац те вечери?
Они који су гласали за моје искључење, они који су писали и потписали срамно писмо пуно лажи на мој рачун и послали га страначкој и српској јавности, најзаслужнији су формално за моје најуривање из ДСС-а. Ипак, има ту много личних фрустрација, сенке бившег кабинета, као и Вучићевих „оперативаца“. Свако ће се препознати! A шампањац су могли да отворе сви они којима одговара да ДСС више нема посланички клуб у Скупштини Србије.
Шта су вам сада политички планови?
Време је најбољи лекар, и време ће показати пут којим треба да идем. Засада остајем независна посланица верна идејама демократског и националног којима ме је учио мој отац, који је говорио да национално без демократског постаје вулгарни шовинизам.
A зашто су вас искључили из странке? Само због тог посланичког клуба? Или због, како се спекулише, вашег инсистирања на заједничком председничком кандидату? Или због тога што нисте желели да се одрекнете Ђорђа Вукадиновића?
Ни Вукадиновић, нити заједнички кандидат опозиције којег сам теоретски поменула као могућност, а никако извесност, нису прави разлози. Циљ је био гашење посланичког клуба. Оно што није крађом успело Вучићу, успело је дружини која сада управља ДСС-ом.
Јесте ли се покајали што сте предложили Милоша Јовановића за свог наследника?
Да сам знала да је овако лак на обарачу и спреман да буде марионета картела који управља странком, наравно да га никада не бих позвала.
Шта би вам данас рекао отац Јован Рашковић?
„Не секирај се, и мене су туђе слуге смениле!“
Шта се сада дешава са десницом? Каква је њена судбина? И ко је њен лидер? Војислав Шешељ?
Десна политичка сцена је у превирању. Српска радикална странка и Двери се профилишу као странке десне провенијенције, иако у погледу економије и социјалних питања немају либералне ставове. Недостаје национална странка која уз национално негује и демократско. То је била Демократска странка Србије, али данас она то више није. Демократско је погажено и презрено.
Хрватски новинар Дарко Худелист вратио је протеклих дана вашег оца поново у политички живот када се осврнуо на његове сусрете с Добрицом Ћосићем и још неким академицима у вашој вили у Примоштену. Сећате ли се тих њихових сусрета и писања Меморандума СAНУ?
Добрица је био очев пријатељ. Долазио је с породицом на летовање код нас. Писао је тамо делове Времена смрти, а не Меморандум.
Да ли сте тада знали да је та вила била озвучена?
Знали смо да је кућа озвучена.
Колико вам је отац причао о Добрици? И какав је био његов став о Меморандуму СAНУ?
Мој отац се слагао са садржином Меморандума. То је био текст који је указивао на проблеме Србије и српског народа. Доживљавали смо га као покушај да се спасе Југославија.
ТЕКСТ ИЗ 250. БРОЈA НЕДЕЉНИКA КОЈИ ЈЕ НA КИОСЦИМA ОД 27. ОКТОБРA, A У ДИГИТAЛНОМ ИЗДAЊУ ДОСТУПAН НA NOVINARNICA.NET
