Прочитај ми чланак

Вулин „џокер“ који треба да умири сумње Руса, Ђурић шаље сигнал према САД и Квинту

0

Два су основна, већ позната и, такорећи, стара критеријума по којима је прављена нова Вучићева (одосно, Вучевићева) влада. Први и главни критеријум је лична лојалност самом Вучићу, а други је настојање да се и персоналним решењима задовоље, помире и намире интереси обе геопилитичке стране света. Што се лојалности тиче, ту се послушни кадрови замењују још послушнијим, уз повремено мешање карата, рециклирање и ствљање на клупу за резерве. У том погледу једино релативно изненађење јесте име Дарка Глишића, али само у смислу функције, јер је он годинама члан најужег круга Вучићевих најближих сарадника и оперативаца.

Глишићево именовање на важну позицију министра за јавна улагања, што су, у основи, оне некадашње „капиталне инвестиције“ (уз званично промовисање Синише Малог у „првог потпредседника владе“) само значи да Вучић жели да у сусрет ЕКСПУ има личну и директну контролу над свим инвестиционим пословима и пројектима – а што и није нека новост.

А што се тиче овог „геополитичког“ критеријума, ту се опет види покушај балансирања између тзв. „проруских“ и „прозападних“ кадрова. При чему Александар Вулин већ традиционално представља „џокера“ који треба да умири евентуалне сумње и страховања на руској страни, док се са „западњаком“ Марком Ђурићем на месту министра спољних послова шаље охрабрујући сигнал према САД и амбасадорима „квинте“ да Србија не скреће са „европског“ тј. западног пута.

После краће паузе на клупи за резерве Лончар се враћа у игру на, такорећи, резервисано место министра здравља. Дачић се такође враћа на „своје“ челно место у МУП-у, али ће на њему вероватно имати улогу „енглеске краљице“ или „вршиоца дужности“. Али то ће, у принципу (и у најбољем случају) бити и сви остали министри ове владе, укључујући и њеног премијера.