Прочитај ми чланак

Само један политичар у ЦГ има бољи рејтинг од Мила

0

Носилац листе "За будућност Црне Горе" Здравко Кривокапић има највећу просечну оцену када су у питању политичари и јавне личности у Црној Гори, према истраживању ЦЕДЕМ-а.

Следе лидер ДПС и пресдедник Црне Горе Мило Ђукановић, премијер Душко Марковић, лидер Демократа Алекса Бечић, лидер УРА Дритан Абазовић, министар просвете Дамир Шеховић, председник Демоса Миодраг Лекић…

Марко Пејовић из ЦЕДЕМ-а је напоменуо да највећи број испитаника није имао став о Кривокапићу с обзиром да је ново лице на политичкој сцени.

ДПС на око 35 одсто
Демократска партија социјалиста има рејтинг од 35,3, коалиција За будућност Црне Горе 24,7, а Мир је наша нација 16,5, показало је истраживање ЦЕДЕМ.

Црно на бијело има 6,6, Ми одлучујемо досљедно 5,3, Исправно – Рафет Хусовић 4,8, а Јака Црна Гора 4,2.

Коалиција коју чине Демократе, Демос, Партија пензионера инвалида и реституције, Грађански покрет Нова љевица и Друштво за истраживање политике и политичке теорије наступит ће на изборима под слоганом „Мир је наша нација“.

Коалицију, окупљену око платформе Црно на бијело, чине Грађански покрет УРА, Савез грађана ЦИВИС, Бокешки форум, Странка правде и помирења и независни интелектуалци.

На изборима ће учествовати и албанска коалиција Сад је вријеме, коју чине Демократски форум, Форца, Грађански покрет Перспектива и Унија Тузи, као и коалиција

Једногласно коју чине Демократска унија Албанаца, Демократска партија и Демократски савез у Црној Гори.

Милена Бешић из ЦЕДЕМ-а је казала да се ради о рејтингу изборних листа на основу става грађана и да резултати нису прогноза изборног резултата.

Истраживање је рађено на узорку од 1037 испитаника.

Државна изборна комисија (ДИК) одбила је иницијативу Центра за демократску транзицију да укине свој документ “Правила гласања путем писма”, на основу кога део бирача може бити дискриминисан јер остаје без права гласа на изборима.

У питању су грађани који су због епидемије у самоизолацији или у карантину, а којих тренутно у држави има око 2.400 и 160 у болницама. То не значи да сви они имају права гласа, као ни да ће та бројка остати мања или бити већа, на шта је недавно указао и директор Института за јавно здравље Бобан Мугоша, наводећи да не може прогнозирати ситуацију на дан или после парламентарних и локалних избора у пет општина.