Прочитај ми чланакБеоград -- Јаче трговачко повезивање обавезно значи и смиривање политичких тензија у региону Западног Балкана. То, међутим, не одговара неким центрима,пише Спутњик.
Ти центри, како се објашњава на почетку текста, не морају бити чак ни државе, вец́ интересне групе са јаким упливом у владе или трговци и произвођачи оружја.
Царинска унија увек више одговара економски јачим земљама, констатује за Спутњик економиста Борислав Боровиц́, и шта год мислили о српској привреди она је најјача на Западном Балкану. То, додаје он, потврђују трговински биланси Цефта споразума са којима Србија једино има трговински суфицит.
Ко то тамо потура ноге, пита се Спутњик?
Србија има око две милијарде страних директних инвестиција, рекао је у интервјуу за Спутњик и председник Србије Александар Вучиц́ и сугерисао да нико у региону нема више од 400 милиона, ни Црна Гора, ни Македонија, ни Албанија.
Ако се удружимо, уједначимо пореске стопе, укинемо царине, приближимо субвенције, то је тржиште од 20 милиона људи, одједном бисмо, поручио је том приликом Вучиц́, постали неупоредиво атрактивнији и за инвеституре, лакше бисмо извозили производе, биц́емо третирани као снажнији и јачи.
„Нисам чуо ниједан аргумент против тога, а идеја се допала и ЕУ. Схватио сам онда да је неко са стране против, па су онда и припадници суседних земаља изашли против. Зато сам рекао, заборавите све, као да ништа нисам предложио. Ако је аргумент да ц́емо сви заједно да уђемо за три-четири године у ЕУ и да нам није потребна замена за то, тешко ц́емо уц́и за то време“, истако је председник Србије.
Зашто су остале државе Западног Балкана одбиле овакву врсту сарадње? Или под чијим притиском или сугестијом је одбијају, поставља питање Спутњик?
Кад је говорио о утицају са стране, тумачи за Спутњик Душан Пророковиц́ из Центра за Стратешке алтернативе, председник Вучиц́ је очигледно мислио на Сједињене Државе.
„Сад, да ли се радило о некој сугестији Вашингтона да се на ту идеју негативно одговори, не знам. Посматрано из садашње перспективе САД имају разлоге и ’за‘ и ’против‘ царинске уније. Њихов кључни интерес је да се све балканске државе интегришу у НАТО. Уколико би им царинска унија помагала у томе, вероватно би и они сами подстакли такав пројекат“, напомиње Пророковиц́.
Јаче трговачко повезивање, према мишљењу Борислава Боровиц́а, обавезно значи и смиривање политичких тензија у региону. Боровиц́ каже да не зна на кога је Вучиц́ мислио, али је логично да су то центри који не желе политичко смиривање и да они не морају бити чак ни државе, вец́ интересне групе са јаким упливом у владе неких земаља којима конфликт одговара, на пример, трговци и произвођачи оружја.
„Уместо економско, то питање постаје пар екселанс политичко питање. Ништа чудно, то вец́ видимо на примерима ’Северног‘ и ’Јужног тока‘. Но, све у свему, степен економске сарадње на Балкану одређује и њену политичку судбину“, поручује Боровиц́.
Што се економских интереса тиче, па чак и без америчког притиска или сугестија, Душан Пророковиц́ указује да и Црна Гора, и Македонија и Босна и Херцеговина имају велике разлоге да буду резервисане према том питању.
Босна, Македонија и Албанија уместо Русије?
И он помиње трговинске билансе осталих држава са Србијом, која у овом тренутку остварује суфицит у стотинама милиона евра. Уколико би дошло до формирања царинске уније, Србија би сматра Пророковиц́, свој извоз повец́ала, то би јој свакако користило, али њима не би користило, па отуда и њихова резервисаност и поруке да формирање царинске уније није реално.
Међутим, Пророковиц́ напомиње да би требало сагледати и шири контекст јер би Србији царинска унија дефинитивно помогла, али се опасност крије у томе што би престао да важи Споразум о слободној трговини са Русијом.
„Дакле, та царинска унија би морала да има јединствену царинску политику према Русији и ми бисмо изгубили тржиште на које смо претходних година извозили од 750 милиона до милијарду евра. Да ли би тај губитак у пословању са Русијом ми могли да компензујемо у Црној Гори, Македонији, Албанији и Босни и Херцеговини? Нисам видео такву рачуницу“, истиче Пророковиц́.
О унапређивању економских односа са суседним земљама треба размишљати, али би можда прави начин био, предлаже Пророковиц́, неки програм „Цефта плус“ како би уједначили своје захтеве, смањили чекања на границама и тако унапредили спољнотрговинску сарадњу, а истовремено да не одустанемо од Споразума о слободној трговини са Русијом.
„На крају крајева мислим да предлог који је дошао од Аустријанаца, а иза којег стоје Немци, има везе и са тим. Јер формирање царинске уније и укидање Споразума о слободној трговини са Русијом вероватно би значило и мањи политички уплив Русије на дешавања у Србији, што је Европској унији у овом тренутку итекако у интересу“, резонује Пророковиц́.
