Прочитај ми чланакПрофесор Европске школе за бизнис у Немачкој Раша Карапанџа каже за Н1 да очекује да Етичка комисија ФОН-а донесе одлуку да је докторат Синише Малог плагијат и да му он буде одузет. Карапанџа каже да има доказа да је више од 40 посто тог доктората плагирано, а не само 6,97, колико је ранија одлука комисије ФОН-а. "Синиша Мали може да буде доктор колико и Доктор Дре или Др Неле Карајлић, он академско звање нема", казао је Карапанџа.
Као „Дан Д“ означен је 4. новембар ове године за тему која је већ годинама присутна у нашем друштву. Ради се докторској дисертацији садашњег министра финансија Синише Малог и року до којег би требало да се изјасни Београдски универзитет након што је зграда Ректората била 12 дана под блокадом једне групе студената. Међу првима, ако не и први који је покренуо тему овог доктората је професор Раша Карапанџа који га је описао као један од најгорих плагијата са којим је српска јавност имала прилике да се до сада сусретне. Власник Пинка Жељко Митровић напао је професора Карапанџу да оспорава докторат Малог, јер је управо Синиша Мали спречио да компанија у којој је професор Карапанџа сувласник прода софтвер Комерцијалној банци. Након тога уследили су удари таблоида.
„Ја очекујем да ће тог 4. новембра Малом бити одузет докторат, јер је плагијат те врсте, да уколико би се легализовао, студирање на Београдском универзитету би постало бесмислено, сви студентски радови би били бесмислени…Синиша Мали је од речи до речи ископирао више од 70 страница доктората, илустрације, чак и стил слова. Ја ћу, ако комисија не буде прогласила плагијат, објавити још доказа из тог рада које комисија није узимала до сада у разматрање“, изјавио је Карапанџа у Новом дану.
Професор Карапанџа каже и да то није најгори плагијат са којим се српска јавност сусрела, већ да је ситуација „још гора“.
„Ситуација је чак и много гора, рад Синише Малог је гори од есеја који деца пишу у основној школи. А у основној школи ако би преписали толико проценат сатсава, добили бисте негативну оцену. До сада, од тих плагијата који су јавно проучавани, незванично, на друштвеним мрежама, појављује се информација да је једино докторат Александара Шапића проглашен за плагијат и да му је већ одузет. Медији додуше о томе нису известили, али се о томе прича…Докторат Синише Малог је гори од плагијата Шапића“, оценио је Карапанџа.
Разлика између афере у вези са докторатом Шапића и оног Синише Малог је, каже Карапанџа, што му, када је прозивао Шапића и ДС бог плагијата, нико није претио.
„Када се појавила афера са докторатом Шапића, ја сам га прозивао, он ме је тада блокирао на Твитеру, прозивао сам и чланове ДС-а, већина ме је игнорисала. Али је двоје посланика те странке на ГО ДС-а затражило да се о томе разговара. И ја нисам добио ниједну претњу, нису ме развлачили по таблоидима, нико није тражио мој отказ. У томе је разлика“, казао је Карапанџа.
На питање које је још докторате проучавао, а да су спорни, Карапанџа наводи да их има, али да се јавност није бавила њима, јер нису у питању познате личности.
„Ја сам гледао Шапићев, докторат Небојше Стефановића и Синише Малог. Докторат Малог је убедљиво најгори што се количине копирања тиче“, казао је Карапанџа.
Професор на факултету у Немачкој каже да је случај министра Малог јако важан, јер се ради о човеку који заузима високу позицију у извршној власти.
„Тиме показујемо као друштво како се односимо према знању, да ли ћемо га ценити или не, да ли ценимо образовање или не“, додаје.
На констатацију да је комисија ФОН-а раније утврдила да не може да се каже да је Мали плагирао, јер је нешто мање од седам посто доктората преписано, што није довољно, Карапанџа је упитао: „А колико би требало да буде преписано да би се рекло да је плагијат?“
„Прво, та комисија очигледно није радила свој посао, није га чак ни прочитала и за то имам више доказа. У свим извештајима кажу да је 14 одсто преписано, али да седам посто неће да се рачуна јер је преписано са сајта министартва финасија. Немачком министру одбране Карл-Теодору Гутенбергу је то копирање из извештаја државних служби које су му биле подређенеузето ако отежавајућа, а не олакшавајућа околност…И нека ми та комисија каже колико је потребно да се прогласи плагијат, ја ћу им дати тај проценат доказа“, нагласио је Карапанџа.
Немачком министру докторат одузет за 20 дана
Случај Мали, додаје, не може да се пореди „ни са Зимбабвеом“.
„Министру Гутенбергу је за 20 дана одузет докторат. Када је престао да му важи имунитет, тужилац је одмах покренуо кривични поступак због повреде копирајта и други ауторских права. Ми пет и по година чекамо неки епилог. Ми треба да се поредимо са Зимбабвеом. Тамо је Грејс Мугабе добила лажни докторат, који је после четири године оспорен, а вицеректор универзитета тамошњег је завршио у затвору. А ми пет и по година чекамо епилог, а једини епилог су претње које добијам ја, студенти или професори универзитета“, каже саговорник Н1.
О томе колико мисли да је проценат плагираног материјала у докторату Малог, Карапанџа каже да је у првој анализи рекао „не мање од трећине“, а да сада каже да је то „не мање од 40 посто“ доктората. У међувремену је, појашњава, пронашао делове из радова које Мали није наводио као изворе.
„Ја намерно нисам објавио све доказе, објавио сам за половину, а комисија ФОН-а је у својој анализи коментарисала само ту половину…А да су погледали те две тезе, видели би и да су све илустрације плагиране, и сав текст око тих илустрација је преведен буквално, чак и са истом врстом слова…У комисији један од чланова не говори енглески, како ће он да провери да ли је копирано, када не зна енглески“, каже Карапанџа.
На питање шта очекује да ће се десити после 4. новембра, професор Карапанџа каже да не зна каква ће бити одлука комисије, али да је једно сигурно: „Мали није промовисан у доктора, не може да користи ту титулу. Он може да буде доктор колико може и ДР Дре или Др Неле Карајлић. Он академску титулу нема“.
Карапанџа каже и да се докторатом Небојше Стефановића није бавио, јер није хтео да се бави „докторатима на универзитетима на којима никакав епилог неће бити“.
„Небојша Стефановић је докторат написаном на српском, оцењен од комисије у којој је један члан Корејац, други је Француз, и ниједан не говори српски, а трећи је лагао да је докторирао на Лондонској школи економије. на такве докторате не желим да губим време. За ових пет година прочитао сам неколико пута тезу Синише Малог и начитао сам се глупости за пет живота“, изјавио је Карапанџа.
„У своје лажи увукли и ЕБРД и Светску банку“
Он је негирао оптужбе власника Пинка Жељка Митровића који је на својој телевизији говорио о томе да је Синиша Мали спречио да компанија у којој је професор Карапанџа сувласник, прода софтвер Комерцијалној банци.
„Хтео бих да позовем представнике Европске банке за реконструкцију и развој и Светске банке, који седе у Управном одбору Комерцијалне банке да демантују те лажи. Мали зна да су то лажи, зато их и није он изрекао директно, него неки власници телевизије“, рекао је Карапанџа.
Он је објаснио да Центар за инвестиције и финансије (ЦИФ), чији је сувласник, није послао ниједну понуду Комерцијалној банци док је Синиша Мали био у Управном одбору.
Да ли је ЦИФ нудио било какав софтвер Комерцијаној банци 2013. године? Не, рекао је Карапанџа.
„Били смо позвани да учествујемо на тендеру и пошаљемо понуду два пута – 2. октобра 2009. године и 17. марта 2017. године. У периоду од годину дана, колико је Мали био у УО Комерцијалне банке, од средине 2013. до средине 2014. године, ЦИФ није учествовао ни на једном тендеру“, рекао је Карапанџа.
А свако може да лаже, лагање је потпуно законито, додао је.
„Ја се залажем за слободу говора, где свако може да каже шта хоће, а онда нека људи бирају да ли ће да верују Жељку Митровићу или професору“, рекао је саговорник Н1.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
