РАДИКАЛИ оптужују Вучића због бедних плата и пензија, пореза, страних инвеститора

0

„Ништа се није променило у односу на оно што је било пре него што сте ви дошли на власт. Најнижа пензија је мања од 10.000 динара, девет пута мања од највеће пензије. Седамнаест посто пензионера је на минималној пензији. Пољопривредници, 250.000 њих, примају мање од 10.000 динара пензију", рекла је у Скуштини посланица СРС Вјерица Радета.

„4,5 милијарде динара дајете фудбалским клубовима. Шта има држава од тога? Лепо је да се спорт развија, али спорт је приватна ствар. Ваше државно је да се обезбеде услови за физичку културу у свим школама, а не да се неком другом на овај начин намиче новац, а 350.000 људи је на минималцу, а више од 400.000 људи у Србији живи тек мало изнад минималца. Са тим минималцем ви кажете –  прескочили смо цифру од 30.000 динара, јер је сад минималац 30.022 динара“.

„Како ће породице обезбедити ту магичну цифру од 7.000 динара, ако сте ви одредили минималац од 30.000, а ви при том израчунали да је минимална потрошачка корпа 37.000?! Чега ће се одрећи људи који немају тих 7.000, а нису социјални случајеви, раде, зарађују, а ви и даље за ову најнижу зараду доживљавате као социјалну категорију? Вређате достојанство и пензионера због овако ниских пензија, а и запослених које сте свели на овако бедне плате.”

И Весна Николић Вукајловић из Српске радикалне странке је указала да је предложени буџет Србије за 2020. годину успех само према ММФ-у, јер сте са тим осигурава економска стабилност и ојачава поверење страних инвеститора који тек треба да долазе да би у нашој земљи остваривали екстра профите, уместо да се развија српска привреде :

„Како је дошло до овог пуњења буџета у ових седам година и како сте у ствари дошли до оваквог буџета тек 2020. године? Зашто је ваше управљање финансијама и даље нерегуларно? Зашто и даље правите једну хипер класу коју сте затекли 2012. године? Зашто ти исти ваши људи злоупотребљавају оволики новац из буџета, пуше томпусе, граде по десет хиљада квадрата у нашим туристичким центрима да нико не зна, да нико не види? Зашто се праве плантаже које треба да сачекају само легализацију одређених опојних биљака, итд?”, упитала је народни посланик Николић Вукајловић, а затим додала:

„Наравно да сте морали 2015. г. да потпишете са ММФ уговор и да у том уговору све што можете да дате, дали сте све са грбаче народа, а то што сте дали са грбаче народа је да сте одмах повећали обухват пореза, повећали сте врсту пореза, повећали сте висину пореза. Сви су опорезовани, независно од тога да ли имају решену инфраструктуру, да ли је то човек који живи у сред Београда или је то човек са врха неке планине, неког удаљеног села итд. Потпуно вам је свеједно ко плаћа тај порез, вама је врло било битно само да напуните тај ваш буџет“.

„У том уговору са ММФ-ом, морали сте да смањите плате, отежали сте самим тим школовање, отежали сте здравство, смањили сте пензије пензионерима, отежали сте одлазак у пензију, замрзли сте плате у јавном сектору, онемогућили сте раст пензија док издвајање за пензије не падне испод 11% БДП. Оно што је најстрашније, донели сте најстрашнији Закон о раду како бисте привукли стране инвеститоре који нису страни инвеститори, већ су то плаћени људи који су дошли унапред. Значи, унапред сте платили сваког радника који су они запослили на одређено време. Затим, тај Закон о раду вам је олакшао отпуштање радника. Значи, и ту сте растеретили послодавца који је дошао као тај страни инвеститор“.

„Затим, плаћање отпремнина сте укинули потпуно, тако да сте минули рад почели да рачунате само код тренутног послодавца тако да људи који су имали 10, 15, 20, 25 година радног стажа и прешли у неке друге фирме, изгубили од пет до десет хиљада динара у свом личном дохотку. Шта је још било страшно у овом Закону о раду? Прописали сте минималну цену рада и сви који су дошли и који су кобајаги страни инвеститори, шта су радили? Држали су се те минималне цене рада све време, нико није повећавао плате, тако да сте раднике држали ем на одређено време на две године, ем сте их држали у страху, ем сте легализовали систем где су радници морали да раде по сваку цену, а ви сте се тиме хвалили, јер онда кажете – добро је што радите, хајде да ради један, па хајде да ради и други, а зашто су радили? Радили су само да би пунили вашу касу, да би плаћали рачуне милом или силом, а углавном уместо да правите институције, ви сте уводили јавне извршитеље и онда сте силом отимали и то мало зараде коју су људи имали у тим страним предузећима“.