Прочитај ми чланакСутра пада кључна одлука. Ако власт не буде одговорила позитивно на три захтева опозиције, извесно је да на гласачким листићима 2. јуна не видимо листе окупљене око "Србије против насиља" или НАДА. За сада се избегава реч бојкот, али смо практично од свих актера из опозиције који су били на састанку чули да нема говора о изласку на изборе уколико се не испуне сви захтеви у потпуности.
Целодневни састанак власти и опозиције у понедељак у Народној скупштини око изборних услова и препорука ОДИХР-а није завршен на задовољство обе стране.
Власт је казала да је одмах прихватила два од три захтева опозиције, односно оне који се тичу ревизије и праћења бирачког списка, односно на професионално извештавање РТС и РТВ.
Око трећег захтева су се „ломила“ копља: опозиција жели да локални избори буду спојени, а власт каже да је то ултиматум на који не могу да пристану. Иако обе страну кажу да је разговор прошао у коректној и доброј атмосфери, за сада су власт и опозиција на супротним странама због чега би предстојећи избори планирани за 2. јун могли да прођу у знаку бојкота највећег дела опозиције.
Две највеће коалиције кажу “или све или ништа”, док власт тврди да су то преговори које немају никакве везе са имплементирањем препорука ОДИХР-а.
Сат откуцава, времена је све мање, а у среду ће и председница Народне скупштине Ана Брнабић морати да распише београдске изборе. Након што из три пута није конституисана Скупштина града Београда, одлучено је да се поново иде на биралишта, а према најавама председника Александра Вучића они ће бити прве недеље јуна.
Или три захтева да се испуне или нема избора
Председник Демократске странке Зоран Лутовац каже да је грађанско право да се не дозволи одржавање избора уколико постоје бројне изборне неправилности, а које су документоване 17. децембра.
„Захтеви које смо изнели усмерени су ка томе да сви грађани имају могућност да тајно, без притисака и уцена, слободно изразе своју вољу, да се спрече манипулације као што је пресељавања грађана због гласања, вишеструко гласање, лажно гласање итд… Ако се то не предупреди нећемо имати изборе, било да се одрже или не“, поручује Лутовац за Нову.
На конкретно питање да ли ће бити бојкота уколико се не испуне захтеви опозиције, Лутовац одговара да то није бојкот, него грађанска непослушност.
„Ако имате такве неправилности то је крађа а не избори. Ако неко покуша да их организује на тај начин, ми грађани имамо право да не дозволимо да се одрже. Дакле, не бојкот, него грађанска непослушност је начин да се изборимо против нове изборне крађе“, закључује Лутовац.
Са друге стране, лидер Нове демократске странке Србије (Нови ДСС) Милош Јовановић био је конкретнији – ако се не прихвате захтеви, неће бити избора.
„Ја мислим да смо онда обавезани, говорим у име коалиције НАДА, потписали смо документ, ако не дође до промена које су минималне, ти избори неће бити легитимни, на те изборе нећемо пристати. Не видим како је могуће да изађемо на изборе 2. јуна, ако ти захтеви не буду испуњени. Ми смо били потпуно јасни на састанку, састанак је протекао у релативно пристојној атмосфери, врло јасно смо рекли да до среде морамо да имамо одговор“, рекао је Јовановић за Н1 и додао:
„Захтеве смо предали, захтеви су кумулативни. Или ће бити сва три, или сматрамо да ништа није. И у томе да смо сутра тражили одговор, ако га не добијемо сутра, ићи ћемо неким другим путем“, закључио је он.
Још увек остаје отворено питање да ли би се у ситуацији да власт раздвоји београдске и локалне изборе у Србији, опозиција одлучила на блокаду свих избора. У том случају значило би да опозиција неће изаћи на биралишта ни у Новом Саду, Нишу, али ни у централним градским општинама у главном граду где је извесно да би однели победу.
Потписница Прогласа и бивша ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић сматра да је потпуно погрешно поједноставити ситуацију у којој се налазимо само на питање изласка или неизласка на изборе.
„Сваког дана добијамо нове информације које указују на размере изборне крађе и назнаке да се нова крађа спрема. Пошто су избори покрадени, услови њиховог спровођења морају да се промене. Ако преговори буду само формалног карактера са намером да СНС замаже очи домаћој јавности и међународној заједници, онда је јасно да су ти разговори бесмислени. Никоме од нас, ни странкама ни грађанству, није у интересу да на изборе не изађемо, већ нам је циљ да избори буду спроведени на законит и транспарентан начин“, објашњава Поповић за Нову.
Према њеним речима, ПроГлас подржава све напоре како би се дошло ди унапређења изборних услова и да се они заиста и спроведу у пракси.
„Политичке странке јесу главни политички актери, али ми грађани смо носиоци суверености Србије и нико осим нас се за та права не може изборити“, закључује она.
Последњи бојкот био 2020. године
Ако опозиције одлучи да бојкотује предстојеће изборе, то неће бити први пут да се одлуче на такав корак. Пре четири године, уочи редовних парламентарних избора опозиција окупљена око Савеза за Србију одлучила је да бојкотује изборе.
Тада је усвојена и заједничка Декларација о бојкоту, којом су се потписници обавезали да ће „сваки покушај формирања власти на основу резултата ‘лажних избора’ сматрати актом рушења уставног поретка“ и „да ће наставити борбу за слободне медије и слободне и поштене изборе свим расположивим легалним средствима“.
За бојкот избора тада су се изјасниле Демократска странка, Странка слободе и правде, Покрет Двери, Народна странка, Покрет за преокрет и Заједно за Србију и Покрет слободних грађана, наводећи да нису испуњени услови да избори буду организовани на демократски и фер начин.
