Србија баш нема среће са онима који је воде.
Не само да превише воде рачуна о бриселским, берлинским и вашингтонским интересима, него још и својом неслогом додатно слабе ионако слабе државне и националне позиције.

Зато сад имамо тобоже државну платформу за КиМ коју премијер Дачић (јавним оспоравањима) претвара у Николићеву, а Вучић ћутањем реално више подржава владину позицију него дојучерашњег лидера своје странке.

Зато се сама од себе намећу питања: постоји ли реални и отворени сукоб у државном врху поводом платформе и судбине јужне покрајине; ко је с ким поводом чега и против кога?

Слободан Самарџић, шеф посланичке групе ДСС
Очигледно је да разлике између Николића и Дачића постоје

Премијер има негативан однос према Скупштини као телу које би рсправљало о Косову, јер је његова тактика другачија. Он би волео да се мање-више не види то што ради, па да нас онда усрећи једном добром вешћу. Али, то није демократски начин поступања

Чекали смо папир четири месеца, после чега се није ударило дланом о длан – а искочиле су разлике. То што Дачић каже да ће се извући принципи из платформе па да ће се о њима расправљати у Скупштини – доста је самовољно и показује да они не раде заједно. Заправо, то што председник Владе има проблема са платформом – једини и највише у овој земљи – јако је чудно

Ако премијер критикује платформу председника државе – онда је Вучићево ћутање више на страни премијера. Вучић треба да се изјасни и да заштити свог дојучерашњег страначког вођу

Платформа је, у верзији у којој је била предата, имала намеру да постави нека нова питања и да постави нова правила у вези са иступом Србије у дијалогу са Приштином. Добро је што је у платформи захтеван прекид тог дијалога и почетак разговора о новим темама – пре свега о положају Срба на КиМ, као о најакутнијем проблему.

ДСС је то прихватила као добру полазну основу за промену политике и данас је дала неке допуне платформи да би је подржала у потпуности.

Сматрамо и да Скупштина треба да усвоји резолуцију поводом платформе за будуће разговоре. Првобитно је председник државе рекао да ће она ићи у Скупштину и да он тако намерава.

Не знам ко је могао то да спречи и да се супротстави томе – вероватно онај ко не жели да се у Скупштини расправља питање Косова. Пре свега, премијер има негативан однос према Скупштини као телу које би рсправљало о Косову, јер је његова тактика другачија. Он би волео да се мање-више не види то што ради, па да нас онда усрећи једном добром вешћу.

Али, то није демократски начин поступања.

Мислимо да је добро да се о платформи или о резолуцији о платформи поведе разговор у Скупштини – јер она од почетка рада ове Владе није имала ниједну тачку дневног реда или дан посвећен ситуацији на Косову. Ако то тако остане – то неће бити добро.

Очигледно је да разлике између Николића и Дачића постоје. Само ме чуди како их нису изгладили пре него што је председник изложио платформу. Чекали смо папир четири месеца, после чега се није ударило дланом о длан – а искочиле су разлике. То што Дачић каже да ће се извући принципи из платформе па да ће се о њима расправљати у Скупштини – доста је самовољно и показује да они не раде заједно. Заправо, то што председник Владе има проблема са платформом – једини и највише у овој земљи – јако је чудно.

До сада је прихватао све што му је Запад налагао кад је реч о примени договора и наравно да се покушај промене политике не уклапа у његову верзију решавања косовског питања – а то је оно „како каже Брисел“. Ту је настао шум.

Када је реч о Вучићу, он не би требало да се држи подаље од косовског питања јер сваки тренутак његовог чутања биће речито ћутање. Неће моћи да избегне поглед на оно што говори – иако ћути.

Ако премијер критикује платформу председника државе – онда је Вучићево ћутање више на страни премијера. Вучић треба да се изјасни и да заштити свог дојучерашњег страначког вођу.

Владајућа коалиција са стране изгледа прилично неодрживо, али је задатак оних који су је направили да је одрже. Ако се распадне – нема друге него нови избори.

Чедомир Антић, историчар, председник Напредног клуба
Србија стално прави неке „црвене линије“ које онда помера

Ако се Албанци случајно увреде, онда неће морати да буде ни ентитет – само да се не наљуте. При том се грађанима све време сервира борба против криминала, а нико не прича да треба и осудити некога, а не само ухапсити

Зато је свима у интересу да расправа о платформи не дође у парламент, с изузетком Борка Стефановића који би показао како има и горих од њега

А одвојене приче о платформи и принципима су прича о подели одговорности између премијера и председника. Њихов циљ је да узму што више позитивних поена и да негативне што више увале оном другом

Прича о сукобу је спин, где би један да врати Косово, а други баш и не би, а отишло је дотле да је Дачић чак изјавио да је ратовао за Косово, само не знам испод које планине – душек планине или кревет планине

Проблем је што ово решење које се нуди у платформи нема име, а у политици важи да је оно што нема име обично осуђено на пропаст (зато су Албанци смишљали разна имена за своје државе, а како за западну Македонију нису имали ниједно друго упориште у историји, потпуно вештачки су је назвали Илирида). А ми овде говоримо о аутономној заједници српских општина Косова и Метохије!

Даље, смета ми што документ неће бити обавезујући; што га, ако је већ морао да буде тајна, нису донели у договору са опозицијом и што је већ речено да то није „свето писмо“ чиме је Албанцима поручено да је то максимум – а да око минимума можемо да се договоримо.

Србија стално даје неке црвене линије и онда их помера. Ако се Албанци случајно увреде, онда не мора да буде ни ентитет, само да се не наљуте. При том се грађанима све време сервира борба против криминала, а нико не прича да треба и осудити некога, а не само ухапсити.

Све у свему, чини ми се да и ова власт води изборну кампању и да игра неке игре – у доба Милошевића смо ратовали за КиМ тако што је Милошевићу требало да нађе оправдање да их се одрекне… А напетост у овој Влади видим само око тога како ће дочекати следеће изборе: ко као патриота, а ко као издајник, ко као успешан борац против криминала, а ко као неко ко брани криминалце. То је игра, а не сукоб око решења за КиМ – пошто су њега релативизовали до краја.

Зато је свима у интересу да расправа о платформи не дође у парламент, с изузетком Борка Стефановића који би показао како има и горих од њега.

А одвојене приче о платформи и принципима су прича о подели одговорности између премијера и председника. Њихов циљ је да узму што више позитивних поена и да негативне што више увале оном другом. То је провидна игра коју су играли Тадић и Коштуница, као и Ђинђић и Коштуница.

Дакле, прича о сукобу је спин, где би један да врати Косово, а други баш и не би, а отишло је дотле да је Дачић чак изјавио да је ратовао за Косово, само не знам испод које планине – душек планине или кревет планине.

Горан Петронијевић, адвокат, потпредседник Покрета за Србију
Ако платформа не прође Скупштину, биће то разлог за свеопшту узбуну

Имам утисак да неко не дозвољава да се платформа унесе у парламент, али ако тако остане, овде мора да дође до озбиљних политичких престројавања – па и нових избора

Сукоби у власти нису битни јер ниједна власт није вредна ни педља косметске земље, а Косово ће остати репер за долазак на власт или за одлазак са власти. Било ко ко уђе у изборну кампању тако што је продавао Косово – тај ће изгубити

Платформа је недовршена и уз корекције би могла да обећа перспективу у борби за КиМ. Треба експлицитно, а не у фусноти, поменути Резолуцију 1244 којом би се одредио карактер аутономије која се тражи за Србе на КиМ – да ли је то аутономија у оквиру независног Косова или је то аутономија у оквиру аутономије.

Друго, ако платформа не прође Скупштину, онда је она мртво слово на папиру и разлог је за свеопшту узбуну.

У том случају парламент треба да гласа о поверењу Влади и да је смени, јер је она та која треба да да платформу Скупштини на усвајање. Ако платформа не уђе у парламент, онда је ово само замајавање јавности.

Сукоби у власти нису битни јер ниједна власт није вредна ни педља косметске земље, а Косово ће остати репер за долазак на власт или за одлазак са власти. Било ко ко уђе у изборну кампању тако што је продавао Косово – тај ће изгубити. Ни финансијски елементи ни такозвана борба против криминала неће бити тако одлучујући као однос према КиМ.

Иначе, и ја имам утисак да неко не дозвољава да се платформа унесе у парламент, али ако тако остане, овде мора да дође до озбиљних политичких престројавања – па и нових избора.

Ратко Марковић, академик
Зашто платформа нема печат и није нигде заведена?

Страшно је чудно и шта председник Владе говори – да ће парламент разматрати принципе који су проистекли из платформе – иако платформа не садржи принципе него преамбулу (констатације) и предлоге (7 предлога). Сад ће ваљда из конкретних предлога да извуку начела

Могућност сукоба премијера и председника републике је више ствар новинарског предимензионирања. Дачић само заступа став да не треба зауставити техничке преговоре док се чека платформа…

Ако је платформа стварно решавање питања положаја Срба на КиМ, чему толика опрезност да платформа не уђе у парламент?

Цела нација је у грчу и уопште није јасно како мисле да решење представе обичним грађанима кад се толико устежу да га дају посланицима.

Питање је и зашто тај папир нема печат и није нигде заведен и као такав представља једно неформално виђење које никога не обавезује.

Николић то није дао као службени акт, него више као предлог за размишљање. То је врло чудно.

Страшно је чудно и шта председник Владе говори – да ће парламент разматрати принципе који су проистекли из платформе – иако платформа не садржи принципе него преамбулу (констатације) и предлоге (7 предлога). Сад ће ваљда из конкретних предлога да извуку начела. А главни предлози су: аутономна заједница српских општина, однос цркве и државе – потпуна сепарација и Латерански уговор како би се ствари потпуно екстериторијализовале, плус КиМ као демилитаризована зона.

Мислим да је требало да се бавимо само територијалном самоуправом српских општина, појачаном заштитом српских енклава и заштитом од мајоризације, а то што се отишло на питања организације саме Покрајине и њене поделе на регионе, дводоме скупштине и такве и такве владе – то представља прекорачење граница реалности којим је компромитован цео документ.

Иначе, у платформи се јасно каже да је КиМ аутономна покрајина и да је решење заправо аутономија за Србе у оквиру АП КиМ, а Коштуница греши говорећи друго.

Када је реч о сукобу, цела ствар је још на необавезном терену и могућност сукоба премијера и председника је више ствар новинарског предимензионирања. Дачић само заступа став да не треба зауставити техничке преговоре док се чека платформа…

Факти: Дачић је рекао и да су преговори одавно престали да буду технички и да су суштински?

После три састанка Дачић-Тачи нисмо ниједном чули да су расправљали суштинска питања о томе шта је Косово и Метохија. Ако је тога било – то само значи да се радило далеко од очију јавности!

Владислав Јовановић, шеф дипломатије СРЈ
Можда Дачић жели да претекне и Милошевића и Ђинђића и Тадића

Николић и Дачић су били у контакту током писања платформе и имали су неколико састанака. После њих није било изјава које би указивале на дисонантност тонова, тако да је овај сукоб у концептима чудан

Бојим се да је реч о томе да се после показивања платформе страним дипломатама показало да Дачићеви западни саговорници имају веће амбиције. Платформа је скуп принципа и ставова који ипак представљају границу свакој арбитрарности у даљем преговарању, а Запад би волео да има преговарача који нема везане руке и који би под већим притиском прихватио нешто што иначе не би

Вучић је ни на небу ни на земљи. Симптоматично је што ћути. Може да се тумачи и као подела улога између њега и Николића – јер су припадници исте страначке породице, мада се она полако појављује у два дела, па може бити и да Вучић чува себе као арбитра – да се појави као анђео спасилац ако се заоштри између Николића и Дачића

Главни спор је око тога да ли наш преговарач са Приштином треба да има везане или слободне руке.

У првом случају не би смео да прихвати несрачунате ризике. А Запад би више волео да има неког са невезаним рукама, јер би тај могао да прихвати више онога што њима одговара.

Иначе, Николић и Дачић су били у контакту током писања платформе и имали су неколико састанака. После њих није било изјава које би указивале на дисонантност тонова, тако да је овај сукоб у концептима чудан.

Све несугласице су могли да реше током писања платформе, па се бојим да је реч о томе да се после показивања платформе страним дипломатама показало да Дачићеви западни саговорници имају веће амбиције. Желе да постигну више у преговорима који су у току и не би волели да имају затворени систем на другој страни. Јер, платформа је скуп принципа и ставова који ипак представљају границу свакој арбитрарности у даљем преговарању, а они би – понављам – волели да имају преговарача који нема везане руке и који би под већим притиском прихватио нешто што иначе не би.

Могуће је да Дачић жели да буде предводник у преговарачком процесу јер сматра да то може да му донесе поене ако би се преговори завршили добрим резултатом. Он би се представио као човек који је успео оно што нису Милошевић, Ђинђић и Тадић.

Могуће је да је он стратег који рачуна да ће му се ризик исплатити.

Кад је реч о Вучићу – он је ни на небу ни на земљи. А симптоматично је што ћути. Може да се тумачи и као подела улога између њега и Николића – јер су припадници исте страначке породице, мада се она полако појављује у два дела.

Може бити и да Вучић чува себе као арбитра – да се појави као анђео спасилац ако се заоштри између Николића и Дачића.

А ако ћути јер се боји да не изгуби поене које је стекао на други начин, онда ту нема стратегијске дубине.

 

(Факти)

Ознаке: државни врх, има ли сукоба у државном врху, платформа о Космету, политика србије