Прочитај ми чланак

Поглед из Чешке на изборе у Србији

0

1739877-img-v11.jpg v=11

Чешка је имала прошле 2013. године срећу, да се отараси на превременим изборима лоше владе која је оштетила земљу економски и морално. Владајуће десничарске странке ОДС и ТОП 09 су доживеле праву катастрофу. Сада има и Србија ту могућност, да се промени владу која је земљу, заједно са претходном владом, распродала, осиромашила, задужила и осрамотила. Занимљиво је пратити, како вође садашње владе, причају и измишљају, како је земља Србија у напретку, како је успешна, како је чека „мед и млеко“ из Европске уније, како су милијарде искрене помоћи за Србију на путу, како земљу пријатељи Арапи помажу, чуо сам и гласове, како ће помоћи и производња ФИАТ аутомобила (?!) – док је стварност сасвим другачија.

Пошто сам по мајци Србин а по оцу Чех, пошто редовно долазим у своју другу вољену отаџбину, у Србију, могу да видим како ова моја друга земља пропада економски и морално, захваљујући увелико садашњој владајућој гарнитури. Зато и мислим, да имам и ја право да кажем неколико искрених речи, „без гнева и зле намере“, уз извињење, о томе, како се сада види према доступним информацијама ситуација Србије овде, у Чешкој, где народ још увек воли Србе.

Цене су у Србији у порасту, незапосленост расте, омладина има све мање перспектива, старе људе не чека ништа добро, држава све више плива у дуговима (колико дугова има и сам Београд!), странци су покуповали, тако рећи опљачкали, током приватизације превише средстава производње (шта још није у страним рукама?), уништена је тако рећи српска војска сопственом владом, разне из иностранства, преко страних амбасада плаћене домаће „невладине организације“, које изгледа никога не представљају, постале су до извесне мере пета колона у Србији.

Странци су покуповали средства информисања а јавно мњење уз помоћ наведене пете колоне, тих неких „невладиних организација“, као да је са свим сагласно. Пустите телевизију, отворите радио, читајте новине, свугде слушате, читате и видите исте измишљене, глајхшалтоване приче, како је влада успела да реши на частан и задовољавајући начин питање Косова и Метохије (КосМета), како је Србија све ближа да буде озбиљно изабрана, без даљих понижавајућих услова, као кандидат за улазак у Европску унију, како је ова влада сада у ствари најбоља могућа. Како су Европа (она, која је Србију бомбардовала а није се извинила) и НАТО спас за нас. Свеобухватна лаж је добила гигантске размере.

Тужно ми је и гади ми се како се владајућа гарнитура улагује онима који су Србију у црно завили. Зашто нико од те владајуће господе не пита јавно те незване госте са Запада, из Брисела, када ће платити оно, што су уништили својим бомбама током НАТО агресије у 1999. А да поправи те огромне штете, Србија је морала да употреби све своје расположиве ресурсе, уместо да их уложи на пример у нову индустрију, у изградњу нових болница, школа, итд…

Дрскост Немачке је невероватна, кад намеће Србији све нове и горе услове, прави од Срба разбојнике и убице, а све то без стида и срамоте. Она је већ трећи пут у последњих сто година убијала и разарала у Српске земље. Како су само они посланици Европске уније могли да изаберу онога србождера Кацина, да се „брине“ за догађаје у вези са Србијом. У грађанско-етничко-верском рату деведесетих година, у коме нико није био без кривице, је погинуло много људи, догодиле су се велике свирепости и разарања. Али њих нису Срби отпочели, они нису хтели да се разбије Југославија.

А зашто се сада властодржци Србије сервилно извињавају за све тобожње српске злочине укључујући и неке невероватне, дало би се рећи измишљотине, у вези са Сребреницом, са скроз једностраним тумачењем догађаја око Вуковара, на КосМету а да се при томе Србима нико није озбиљно извинио за велике злочине против њих у Хрватској (истерано скоро 250 000 Срба), у Босни и Херцеговини (истерано из Сарајева и околине око 100 000 Срба). на КосМету (истерано преко 200 000 Срба, Рома, Горанаца, просрпских Албанаца, хиљаде нестале, многи убијени, да би се продали њихови органи). Да ли се НАТО извинило за убијања и разарања у Србији током оних 78 дана и ноћи у 1999. и за стравичан генетски злочин употребе осиромашеног уранијума у деловима Србије, КосМета, у Републици Српској у БиХ.

Зашто се никоме није извинио Ханс Дитрих Геншер, онај стварни ратни криминалац (према дефиницији Нирнбершког суда из 1946. године), који је јако повећао несрећу и продубио рат својим поступцима, којима је уз помоћ Ватикана натерао у Мастрихту (17.децембра 1991) поткупљиву Европску заједницу (претечу Уније) да превремено призна суверенитет Словеније, Хрватске а после тога и Босне и Херцеговине, знајући какве ће то имати страшне последице.

Многи људи овде у Чешкој, за које је појам СРБИ или СРБИЈА још увек везан за нешта часно и вољено, ме непрекидно питају, шта се тамо у Србији у ствари догађа, пошто је власт у Србији, садашња и прошла, врло лоша, својим одлукама за њих „несрпска“. Зашто је толико оштетила земљу, зашто је постала толико сервилна према Европској унији, САД, НАТО, како је могла да дозволи и више мање одобри противуставно откидање тако историски важног дела своје земље, као што су Косово и Метохија и да пусти низ воду Србе, који су још остали на КосМету.

Мало се власт у Србији бори за реализацију Резолуције Савета безбедности 1244, мало цитира Западом кршени завршни акт Хелсиншког договора из 1975. Неки опет питају, зашто се Србија више не ослања на Русију, како стоји ствар са крајње важним (привредно и политичким) гасоводом за Србију „Јужни Ток“. Многи Чеси су ме питали, зашто Србија не протестује због оне судске лакрдије у Хагу, кад тамо држе без пресуде већ 11 година професора Шешеља (који је сам отишао у Хаг). Зашто земља не уложи довољно труда, да и са своје стране осигура поштену одбрану генерала Младића.

Иако сви виде, како је за Србију ванредно, у ствари судбински важно да Србија добије нову владу, они који би могли у томе имати значајну улогу се стварно, из на први поглед глупих разлога, не умеју да договоре. Па и овде у Чешкој се зна, да ДСС Војислава Коштунице, ДВЕРИ и СРС имају шансе да заједнички наступе као алтернатива овој влади ако би изашли на изборе заједнички. Да формирају удружену опозицију која би била широка коалиција – уједињени Народни фронт спаса за Србију.

Па зар им није јасно, како овако разједињени само помажу онима који су Србију толико оштетили и који се радосно смешкају када виде, како се потенциално опасна по власт, опозиција свађа, и распада. Како не схватају патриотске странке и организације, колику одговорност имају сада у својим рукама.. Зар не могу да изаберу једног из плејаде поштених ванпартијских појединаца попут Кустурице, Лазанског и Чавошког или неког сличног који би ујединио и повео патриотску и поштену опозицију да освоји подршку јавности и помогне спасавању Србије у последњем тренутку.

Како је само имао право велики пријатељ Срба, Швајцарац Др.Рудолф Арчибалд Рајс, када је у своме политичком тестаменту 1928. године написао:-„Срби, чувајте се себе!“. И када је показао колико ванредних врлина има српски народ, али и колико су за њега штетан морални пад интелигенције, клечање пред новцем, бесрамни грабеж. Из његовог тестамента ми је остала у мислима једна реченица: „Не пружајте руку милионеру који је стекао милионе мешањем песка са брашном намењеним вашим војницима који су се борили за отаџбину“. Срби чувајте се себе.

(Видовдан)