Pročitaj mi članak
Драги друже Алексис,
Некако нам се чини да од ове недеље имамо гомилу нових логичких проблема за решавање, па би било згодно да нам се пружи мала помоћ у томе. Кад је већ реч „логика“ настала у Атини, нема боље но да нам један Атињанин помогне у схватању исте.
За почетак, сазнали смо да си ти, друже Ципрас, тренутно најпопуларнији политичар у Србији, иако си из Грчке. Сасвим је могуће да је неко погрешио дајући овако смелу оцену, јер се морамо сетити популарности коју у нашој земљи имају остала звучна политичка имена грчке демократије: Миљацкопулос, Аполонотадис, Адвокастефанидис, Министровулинакис, Демократопајтос, Хималајочедис, Сандеесесакис… О популарности коју у нашој земљи имају Александрис Рејтингопулос и Томакис Бајчетинакис тек да не говоримо. Стога, твоја популарност мора да сачека, све док не падне популарност твојих претходника. Ми ћемо ти јавити ако се то икад деси и ако стварно будеш први. Да се обрадујеш, заједно са нама.
О АУТОРУ
Војислав Жанетић је српски сценариста и колумниста дневних новина „Вечерњих новости.
Написао је сценарио за представе Индексовог Радио Позоришта: ”Источно од Рајха”, “Брат и Мир“, “Тамо далеко је сунце“, “Свет или Ништа, “Опроштајни Концерт“ (са Драгољубом С. Љубичићем).
Аутор је и књиге дечјих прича – „Бића о којима мало знамо“. Добитник је награда “Бранко Ћопић” за сатиру и Невенове награде за дечју књижевност.
Од 1992. године бави се адвертајзингом у агенцијама Сачи и Сачи и Огилви и Мадер.
Потом бисмо желели да нам објасниш оно што нам неко време уопште није јасно: већ извесну подугачку количину времена у нашој земљи је веома популаран израз „избегли смо грчки сценарио“. Колико ми можемо овде да разумемо, сценарио се састоји од следећег – Грчка је дужна 315 милијарди евра и већ неколико година прима помоћ и додатне позајмице. Најновија жељена верзија, тог нама нежељеног сценарија, јесте да би више од пола тог дуга могло бити отписано.
И сад нас интересује шта је лоше у том грчком сценарију, који смо успешно избегли и поносимо се тиме? Та кинта, која ће Грчкој можда бити отписана, биће осам пута већа од оног што ми укупно дугујемо, па све херојски грцамо и отплаћујемо од смањених пензија. Елем, молимо те да нам јавиш у чему је виц са „грчким сценариом“, да знамо да ли да се и даље радујемо што избегосмо ту злехуду судбу.
Надаље, желели бисмо такође да знамо – која је тајна твог политичког успеха у блиској нам Грчкој? Не заступаш дијаметрално супротну политику од оне коју си имао крајем двадесетог века, јер раније ниси ни био у политици – ниси био ни портпарол, ни министар, ни опозиција. Ниси основао нову странку цепањем постојеће, јер ни странку ниси имао.
Ниси обарао власт Костаса Симитиса 5. октобра 2000. године или насупрот томе учествовао у тој власти. Ниси ништа приватизовао, продао или денационализовао, штавише показујеш потпуно супротне намере. Немаш таблоиде на врућој линији, ни опозицију у мишјој рупи, ни Акропољ на води…
Дакле, све нама познате рецепте успеха си мимоишао, појавио се скоро ниоткуд, узео власт и очигледно имаш намеру да се посвађаш са Бриселом или – сачувај боже – чак и са самим Берлином. Дозволићеш да ми то не разумемо, па те молимо да нам првом приликом објасниш о чему се ту ради. Па да препознамо ако и код нас наиђе неко такав као ти, па да га изаберемо. Какви су све наилазили и какве смо све бирали, што да не пробамо и то.
И за сам крај овог писма, имамо једну молбу. Она се не односи на твоју жељу да укинеш ол-инклузив аранжмане у Грчкој, сва је прилика да ћемо ми тамо на летовање и даље носити парадајз и нарезак у конзерви. Нити те молимо да, кад већ поново запошљаваш 600 из државне службе отпуштених чистачица, преузмеш и неке наше кадрове, обухваћене метлом садашњих и будућих околности. Не тражимо ни да шаљеш списак ствари које си урадио за првих 24 сата власти, немамо намеру да се без везе нервирамо. Него реч је о следећем…
Драги друже Алексис, Бугари и Турци су нам душмани одвајкада били. Отуд донекле разумемо зашто „Јужни ток“ не иде кроз Бугарску, већ се завршава у Турској. Али Грци су нам одувек били пријатељи, стога никако не бисмо разумели ако пруга Београд – Будимпешта не оде никуд даље од Пирејске и Солунске луке. Зато те молимо да нам у овом столећу оставиш бар Кину за послове столећа, кад већ за то немамо ни Русију, ни Европу ни Америку. Јер глупо би било да нам грчки левичар избије из руке комунистички капитал, а за спас нашег ускоро колонијалног капитализма. И колико год било идеолошки тешко за разумети ово што тражимо, можеш тек мислити како је нама. Но шта да се ради, тако је то сад у свету.
Неком криза, а неком Сириза.
(Вечерње новости)
