Pročitaj mi članakU San Francisku sastalo se 50 vladara i diplomata iz različitih zemalja sa samo jednom idejom, da se svim ratovima stane na put. Bilo je to 5 meseci nakon završetka Drugog svetskog rata, koji je zajedno sa onim Prvim, odneo preko 100 miliona života. Ova elita je morala pronaći rešenje, a ono je bilo u osnivanju Ujedinjenih nacija.
Међународна је то организација са својим уставом, судом, органима и системом који је створен да функционише на владавини права. Све ово је урађено да би се остварио један једини циљ- да коначно завлада мир и да се заувек окончају сви ратови на свету. Европско седиште УН-а данас се налази у Женеви.
Ова зграда је 1919. године постала седиште Лиге народа, претече УН-а, која је имала за циљ да спречи неке нове велике оружане сукобе у свету.
У стварању Лиге народа учествовао је амерички председник Вудро Вилсон, иначе добитник Нобелове награде за мир. Иронија је да САД никад нису ни постале члан ове организације коју је он основао, а само двадесетак година касније свет се нашао пред новим ратом чије ће последице бити катастрофалне.
Државе које су се бориле против Немачке у Другом светском рату нама су познате као „савезници.” Међутим, њихов прави назив од самог почетка био је „Уједињене нације”, те се може рећи да је УН настао 1942. године када је овај савез де факто и склопљен. Њега су предводиле САД, Уједињено Краљевство и СССР. Већ тад убеђене у пораз нацистичке Немачке, ове силе су заједно са Кином, удариле темеље овој организацији по којој ће функционисати послератни свет. Поучени грешком из Лиге народа, знали су да овог пута све државе света морају да буду чланице УН-а. Тако су се сви „савезници” након победе над фирером, у октобру 1945. године окупили на већ поменутој конференцији у Сан Франциску.
Овде се потписује повеља УН-а, то је био међународни споразум као гарант решења у будућим конфликтима, људским правима, медицинској и хуманитарниј помоћи. Само је, уместо Женеве, за нови центар „светског мира” изабран Њујорк. Још једна комична ситуација из ове повеље стоји у њеном 2. члану под тачком 4 где се каже: „Сви чланови УН-а се суздржавају од претње силом и употребе силе против територијалног интегритета сваке државе.” Да ли је ово комично или жалосно процените сами. Јер, за 80 година постојања УН-а, водило се преко 90 ратова а они су успели да их спрече 0, словима-нула.
Пре две недеље писали смо о томе како су фамозну резолуцију о Срёбреници затражили они који би преко српских леђа да перу сопствену гёноцидну прошлост. Након што је јуче резолуција и прихваћена, што је било и очекивано с обзиром ко ју је предложио, сада ћемо да видимо како функционишу те фамозне УН.
За разлику од Лиге народа коју су државе могле напуштати како су желеле, УН су почеле са 51 а данас имају 193 чланице. Разлика је што се овде сви боре да постану њен члан, пример тзв. Косова, јер то суштински значи и признање њихове независности.
УН се састоје из 6 органа:
– Генерална скупштина
– Савет безбедности
– Старатељски савет
– Међународни суд правде у Хагу
-Економски и социјални савет на челу са СЗО и Уницефом
– Секретаријат који управља мировним мисијама широм света
Најпознатија личност ове организације свакако је генерални секретар УН-а који би требао да лобира за мир у свету. Први генерални секретар УН био је Тригве Ли а своје радно место је описао као: „Најнемогућнији посао на свету.” Двотрећинском већином гласова они бирају буџет УН-а, генералне секретаре, судије у Хагу и нове чланице. Сва светска политика одвија се овде, а главно заседање је сваког септембра у години и то је најпраћенији медијски догађај на свету. Најважнији орган УН-а су Генерална скупштина са 193 члана која функционише по принципу једна држава-један глас. Ту су и Ватикан и Палестина који имају статус посматрача и могу да учествују у дебати, али немају право гласа.
Народским језиком речено- Генерална скупштина је место где свака држава света може да изнесе свој проблем у региону и да чује шта о томе мисле остале земље. Али, ниједна држава не може да буде неутрална по питању тог проблема и на крају мора дати свој суд.
Сала УН-а кроз историју била је сведок свакаквих дешавања. Председник Зимбабвеа, Роберт Мугабе је свој говор почињао речима „У мојој земљи не живе пе*ери као овде.” А, Хуго Чавез је тражио да му се благосиља говорница јер је пре њега говорио ђаво, Џорџ Буш. Свакако да ће заувек остати упамћен говор Моамера Гадафија, он је једини политичар који је време излагања пробио за сат и по. Либијски лидер је једини политичар на свету који је за говорницом поцепао повељу УН-а и рекао да ова организација треба да се зове „терор безбедности.” Након годину дана је убијен…
Кад смо већ код безбедности, Савет безбедности је далеко најмоћнији орган УН-а и без њега ништа не може да се изгласа. Он се састоји од 15 чланица подељених у две групе, а на челу су 5 сталних које се никад не мењају а чине их:
-Русија
– САД
– Велика Британија
– Кина
-Француска
Те 10 несталних чланица које на мандат од 2 године бира Генерална скупштина. Не могу се донети никакве резолуције на свету док се ових 5 чланица не сложе, нити се мировне мисије могу послати било где без сагласности ове петорке. Када негде избије оружани сукоб у свету, овај савет се састаје на већање. По принципу гласања 9/15 кроз резолуције се доносе правни акти које су у обавези да поштују све чланице УН-а. Резолуцијом се одлучује да ли је тај рат противзаконит или није…
Ето, у њиховом свету постоје и законити ратови, па се разним резолуцијама одлучује се да ли се на ту територију шаљу мировне или оружане снаге. Већина проблема између њих настаје баш у овим гласањима због огромне моћи која им даје право „вета.” Њега има право свих 5 чланица Савета безбедности и могу да га искористе приликом сваког изгласавања резолуције. Дакле, када се на сто изнесе предлог о изгласавању неког конфликта, довољно је да само једна од ових 5 држава уложи вето како би резолуција аутоматски постала неважећа. То им даје толику моћ да контролишу и балансирају одлукама које су у интересима њихових земаља. Због тога је, од оснивања УН-а до данас, право вета искориштено чак 293 пута. Свакако да је најпознатији онај случај из 2015. године када је Виталиј Чуркин подигао руку и ставио вето Русије на прву резолуцију о Срёбреници.
Али, УН никад не прави исту грешку 2 пута. Све је испланирано детаљно те је недавно заседање резолуције о Срёбреници са Савета безбедности пребачено на „моћну” Генералну скупштину и самим тим више нико није имао право вета и она је морала бити изгласана.
УН имају право да шаљу „мировне трупе” на све спорне територије света, како би одржавале мир и статус Кво док се то питање не реши дипломатским путем. Тако је од 12. јуна 1999. до 31. децембра 2000. године број српских жртава на КиМ био за 726 већи него за време целог рата укључујући и бомбардовање, јер су Србе тад „чувале” УН. Тад је направљен преседан кршења међународног права. Од тог тренутка створио се домино ефекат и сви ратови до данашњег дана правдају се најбаналнијим разлозима, а у свету је тренутно активно 11 мировних мисија.
Наша војна интервенција на КиМ за УН била је прекомерна употреба силе, а постоје 2 начина на који они присиљавају на повлачење све оне који им се нађу на нишану а разлози су исти у свакој земљи света:
– Економске санкције и трговинска блокада
– Имплементовање резолуције војном интервенцијом
На крају су оном чувеном резолуцијом 1244 одлучили да српски војници и полицајци морају напустити КиМ, сви до једног. Ово је идеалан пример функционисања УН-а који смо сами осетили на својој кожи, а ова резолуција о Срёбреници је њихова најновија игра.
Сви ратови света званично су требали да престану и буду забрањени оснивањем УН-а. Најмоћније силе то никад нису поштовале и директно или индиректно су цело време ратовале широм света до данашњег дана.
Резолуција о Срёбреници може да се окачи мачку о реп, а ових дана се треба поносно рећи да си Србин. Већина држава кроз њу брани своје интересе гласајући за шта год им се потури у УН-у, док велике силе то тумаче како њима одговара.
За време рата у БиХ припадници Холандског батаљона УН-а били су стационирани управо у Срёбреници где су једино на крову неке зграде оставили свој потпис. Иначе су цело време мирно гледали како 28. дивизија тзв. АРБиХ под командом Насера Орића терорише Србе у зони која је морала бити демилитаризована. Директно су они прекршили резолуцију 819 СБ УН, а муслимане наоружавали и с њима шверцовали.
УН су јаке само онолико колико му дозвољавају његове сталне чланице и читаву одговорност за сва дешавања у свету сноси горе набројана петорка. Јер, у Савету безбедности своју столицу нема Индија као најмногољуднија земља света, Африка такође нема свог представника, ниједна арапска земља као ни Јужна Америка- што значи да се већина становништва ове планете ништа не пита. То говори и број уздржаних гласова о најновијем трику звани „резолуција о Срёбреници.”
Утицај УН-а на светска дешавања је најнижи у историји и служи само за жуту штампу и не треба га узимати за озбиљно. О свему и даље одлучују само земље победнице Другог светског рата које очигледно не желе промену оваквог света…
