Kancelarija za razvoj tužilaštva američkog Ministarstva pravde, koja se nalazi u srpskoj ambasadi u Podgorici, rukovodi hapšenjem pripadnika bivše crnogorske vlasti, policije i pravosuđa. Iako vlada Milojka Spajića ne preduzima ništa u borbi protiv organizovanog kriminala, nije mogla da spreči hapšenje Milivoja Katnića i Zorana Lazovića, pa ni izručenje Duška Kneževića, ključnog svedoka protiv Mila Đukanovića. Dok Đukanović, u strahu za sebe i članove svoje porodice, preti krvnom osvetom i pregovara sa Rusima, njegov politički i kriminalni dvojnik Aleksandar Vučić pokušava da prikrije tragove zlodela svog naprednjačkog kartela.

Лов на двоглаву мафијашку хоботницу

Обрачун са балканским картелом почео је у Црној Гори. По систему спојених посуда, на удару се не налазе само црногорски, него и српски криминалци и њихови заштитници из правосуђа и политике.

Мафијашка хоботница има две главе, а њени краци се протежу кроз цео систем извршне власти, тужилаштава, судова, полиције, медија и подземља. Као што су повезани заједничким злочинима, црногорски и српски кланови сада имају и заједничког противника – америчке безбедносне службе и Еуропол. Здруженим снагама, америчке и европске службе почеле су да чисте Западни Балкан од организованог криминала.

Чистка је кренула у Црној Гори, хапшењем Миливоја Катнића, бившег главног специјалног тужиоца и Зорана Лазовића, високог функционера Агенције за националну безбедност. Црногорски премијер Милојко Спајић и министар полиције Данило Шарановић су за ова хапшења сазнали из медија. Акцијом је, у строгој тајности, руководио Предраг Шуковић, начелник Специјалног полицијског одељења. Хапшење Катнића и Лазовића извршено је на захтев „западних партнерских служби“, чији представници су укључени у одељење америчког Министарства правде, које управља обрачуном са балканском мафијом.

Америчко Министарство правде је инсталирало своје посебно одељење у српску амбасаду у Подгорици. Американци су још пре четири године припремили све услове за борбу црногорских институција са нарко картелом. По њиховом захтеву и уз њихову логистичку и финансијску помоћ формирана је Агенција за финансијску форензику, а Врховном државном тужилаштву су уступљене информације о појединцима и групама криминалаца. Амерички званични су узалуд вршили притисак на појединце из црногорске извршне власти да коначно предузму конкретне потезе против осумњичених припадника картела.

Иако су се, од августа 2020. године, кад је пала Демократска партија социјалиста, а потом и Мило Ђукановић, на власти смениле три коалиционе гарнитуре, није било озбиљнијег помака у борби против балканске мафије. Ни актуелна Влада, на чијем челу се налази Спајић, лидер тренутно најперспективније политичке организације Покрет „Европа сад“, није се одмакла даље од парола о неопходности борбе против криминала и корупције.

На функцију главног специјалног тужиоца је постављен Владимир Нововић, који је одмах добио подршку црногорске јавности и америчких и европских колега. Међутим, резултати његовог рада су остали значајно испод очекиваног нивоа.

Осим неколико предмета, који су иницирани Скy препискама, које су добијене од Еуропола, Специјално тужилаштво ниједну самосталну истрагу није окончало ни оптужницом, а камоли правоснажном пресудом. Нововић и његов колега Милорад Марковић, врховни државни тужилац, од фебруара до априла ове године одлагали су почетак акције против Катнића и Лазовића. Марковић је потписао тај налог тек 13. априла, кад је Шуковић запретио оставком. Свесни да Шуковић има подршку Американаца, Нововић и Марковић су попустили под притиском и пристали да с речи пређу на дела.

Катнић је сам себе кандидовао за хапшење. Пре три године, кад је из Еуропола добио први пакет комуникација, које су криминалци водили преко Скy апликације, Катнић је званично затражио из Лиона додатни материјал и анализу декриптованих садржаја. Еурополове стручне службе су поступиле по захтеву. Катнић је добијене информације искористио да упозори црногорске полицијаце који су раскринкани као сарадници мафије. Пошто две године ништа није предузео, западним безбедносним службама постали су јасни разлози његове саботаже.

Заједно с Катнићем, на листи за одстрел нашао се Зоран Лазовић, бивши високи функционер АНБ, који је оперативно повезивао политичку врхушку, полицију и мафију. Преписке са Скy апликације откриле су да је Лазовић био радо виђен гост на прослави рођења унука председника Црне Горе Мила Ђукановића, као и на рођендану Радоја Звицера, вође Кавачког клана. Његова параполицијска јединица је обезбеђивала Вељка Беливука и Марка Миљковића приликом њихових акција у Црној Гори, а он лично је учествовао у злостављању Ибрахима Чикића.

-Није страшно бити ухапшен и процесуиран. Кривично, у демократским условима, одговараш за шта си крив. Па признај и имаћеш олакшавајуће околности. Па Спуж је демократски, за свакога. Свакоме се смеши! – јавно, на конференцијама за медије, ругао се Катнић док је хапсио противнике Мила Ђукановића и Кавачког клана.

Кад се Спуж насмешио и њему, Катнић се унервозио. Одбио је да призна везе са Звицеровим кланом и почео је штрајк глађу. Група „грађанских активиста“ организовала је протесте пред тужилаштвом са захтевом за укидање притвора Катнићу, а он је из затвора послао „отворено писмо“ свом сину Радану.

Катнић је у писму оптужио представнике нове власти да су „фашистичка клика“ која је сковала заверу како би га утамничили и годинама држали „као пса иза решетака“. Пошто „живот без части и достојанства не вреди“, Катнић је сину поручио да би се убио „као јапански самурај“, али не може „због догађаја у нашој породици из прошлости“, у којој су забележени случајеви самоубиства.

Хапшења полицајаца, тужилаца, функционера ДПС-а, међу којима је и неколико бивших градоначелника и председника општина, почела су још пре две и по године. Иза решетака су завршили бивши директор црногорске полиције Веселин Вељовић, па бивши директор АНБ Дејан Перуничић, Катнићев заменик Саша Чађеновић, бивша председника Врховног суда Весна Меденица, па и полицајац Петар Лазовић, син озлоглашеног Зорана Лазовића. Док су се његови сарадници навикавали на мир у истражном затвору у Спужу, Мило Ђукановић се одмарао на базенима у Дубаију, ишао на концерте и уживао у симулираној политичкој пензији. Међутим, кад је ухапшен Катнић, Ђукановић је схватио да се ближи оно што бивши премијер Дритан Абазовић назива „велико суперфинале“.

У суперфиналу обрачуна с мафијом, Ђукановић би требало да се придружи својој дворској свити у Спужу. Ђукановићев страх од те реалности је оправдан из три кључна разлога. Прво, у сваком тренутку неки од његових бивших ортака, који се већ налазе или ће се наћи у притвору, може да затражи статус сведока сарадника. На то указују и аналитичари, који истичу да „није Катнић сам, по својој памети, седео у Бајраковици и одлучио да штити Звицеров клан“, него је радио по нечијем налогу. Да би доказао да није склон суициду, Катнић би могао да призна ко му је наредио да штити криминалце, па и да монтира суђење у афери „Државни удар“.

У још тежој ситуацији се налази Зоран Лазовић, коме друштво у затвору прави његов син Петар. С обзиром на доказе са Скy апликације, Зоран не може да избегне дугогодишњу робију, али може да помогне Петру да добије блажу казну. Уосталом, Петар Лазовић је, додуше нехотице, већ значајно помогао у истрази.

– Млади Лазовић је својим недостатком интелигенције много помогао нашим државним органима. Разоткрио је идентитете свих полицајаца који су сарађивали с мафијом. Све их је разоткрио и документовао фотографијама и видео снимцима које је делио преко Скy апликације. Дао је све информације о свом оцу, о Тигру, Шарићу и парама за ДПС – каже Дритан Абазовић.

Под притиском доказа, није искључено да Зоран или Петар Лазовић попусте и пристану да сведоче против „главе црногорске мафијашке хоботнице“.

Статусу сведока сарадника много је ближи Душко Кнежевић, оснивач пословне империје „Атлас Групе“. Кнежевић је двадесетак година блиско сарађивао са Ђукановићем, све до 2019, кад је дошло до њиховог сукоба око поделе плена. Да не би био ухапшен, Кнежевић се склонио у Лондон, одакле је претио доказима из „плаве торбе“ и повратком у Црну Гору. Као британски држављанин, могао је да доживотно избегава суочење са црногорском оптужницом. Међутим, Кнежевић је недавно изручен Црној Гори. Авионом црногорске владе, стигли су у Подгорицу он, његова „плава торба“ и жеља за суочењем са Ђукановићем.

Кнежевић има све референце за добијање статуса сведока сарадника: поседује доказе и сазнања, жели да их изнесе и, што не треба занемарити, није умешан у тешка кривична дела. Кнежевић је, верује се, учествовао у разним пословним малверзацијама, али није се бавио шверцом дувана и дроге, нити је осумњичен за убиства.

Сведоци сарадници, свеједно да ли су изнуђени или добровољни, представљају велики проблем за Ђукановића. Ипак, највише бриге му задаје чињеница да лов на њега предводе америчке службе. Незаинтересовани за старе заслуге, из времена кад је помагао у свргавању Слободана Милошевића, због чега је награђен толерантним односом према његовим шверцерским комбинацијама, Американци никога неће поштедети у рату против балканског картела, па ни Ђукановића. То и он зна, зато узвраћа жестоком критиком.

– Стејт департмент себичном апсолутизацијом својих интереса игнорише крупне политичке штете које тиме чини у региону и оне су толико узеле маха да их је сада тешко безболно поправити – рекао је недавно Ђукановић, који је за мешетарење по Западном Балкану оптужио Џорџа и Александра Сороша, па и њихове „подржаваоце“ Александра Вучића, Едија Раму и Дритана Абазовића.

Уз оптужбе на рачун Сједињених Америчких Држава, Ђукановић је својим сународницима отворено запретио крвном осветом.

– Живимо у једној јако затрованој атмосфери. У атмосфери која говори да ће се ћеранија по Црној Гори наставити. Зашто на то упозоравам? Црногорско друштво је друштво осветника. Није то карактеристично само за албанске заједнице за које се углавном везује крвна освета. Да ли треба да се присетимо да у срцу Црне Горе, у Катунској нахији, крвна освета међу одређеним старим црногорским породицама траје дуже од 200 година? Ко то не зна, тај не разуме како је опасно када вам једина политика након доласка на власт постане реваншизам. Јер, реваншизам је само политичко име за осветништво. Дакле, то значи да не постоји свест о томе да треба подвући црту испод црногорске праксе освета, јер онај ко ради оно што сада ради, тај не схвата да је заправо већ отпочео нову страницу црногорских освета и греши јако ако у оним лисицама, којима ликује на рукама других људи, не препознаје своје лисице сутра – каже бивши црногорски председник и будући оптуженик.

Политичари и аналитичари на различите начине су протумачили Ђукановићеву претњу крвном осветом. Његови политички противници тврде да бивши „господар Брда и Приморја“, нервозан и уплашен, више не може да се контролише, па прети у празно. Према њиховој процени, Ђукановић нема снаге за озбиљнији отпор. Због тога је извесније да су претње упућене његовим сарадницима да не пропевају пред тужиоцима. Такође, као узрок оволике нервозе помиње се Ђукановићев страх од хапшења чланова његове породице. На то указује и Абазовић: „Рука правде можда не иде само према Милу Ђукановићу. Има људи који су интересантни, а због којих је он нервознији него због себе самог.“ Осим Абазовића, и други политичари спекулишу с могућим хапшењем Ђукановићевог сина Блаже, супруге Лидије и, нарочито, брата Аца.

– Ове акције против организованог криминала нису резултат унутрашње политичке кохезије. Мило Ђукановић је 2020. године направио договор са носиоцима нове власти Здравка Кривокапића да он и његови кључни људи буду заштићени од кривичног прогона. Међутим, кад је Министарство правде САД-а сазнало за тај договор, отворило је тзв. Канцеларију за развој тужилаштва, које има задатак да штити интересе своје државе у Црној Гори и Западном Балкану. Ђукановић сада може да изабере једну од две преостале опције: да се овде бори за опстанак на слободи или да побегне из Црне Горе. Ђукановић је више учио од краља Николе, него од револуционарних партизанских идеолога, па је могуће да ће одабрати опцију краља Николе, да побегне и настави да крцка милијарде које су отете од грађана. Он може да побегне само у земље које немају уговор о изручењу са САД – каже Небојша Медојевић, председник Покрета за промене.

У црногорским медијима недавно је објављена вест о тајном састанку Милана Роћена и руских дипломата у Азербејџану. Иако је Ђукановић давно окренуо Црну Гору против Русије и увео је у НАТО, а његови наследници на власти увели санкције Русији, неће бити изненађење ако баш тамо потражи спас.

– Русија је тренутно најбезбедније место за Ђукановића. Његов први човек за међународне односе, Роћен, недавно је имао дуг разговор, пет-шест сати, у руској амбасади у Азербејџану, тако да је могуће да се Ђукановић вратио везама са Москвом, из личних интереса и мотива, како би заштитио своју и слободу своје породице. Ђукановић има дуге и блиске односе са Уједињеним Арапским Емиратима, који такође немају уговор о изручењу са САД – каже Медојевић.

Сви проблеми с којима се тренутно суочавају Ђукановић и његови најближи сарадници прецизно скицирају оно што ће снаћи Александра Вучића и његов напредњачки картел. Као у огледалу, сваки детаљ се преклапа. Као што Ђукановић брине за брата Ацу и сина Балшу, тако и Вучић стрепи због криминализованог брата Андреја и сина Данила. Као што су докази са Скy апликације у затвор одвели Ђукановићевог оперативца Лазовића, тако је утамничен и Вељко Беливук, припадник истог клана, па и члан Српске напредне странке. Иза њих су остали исти крвави трагови.

Беливук и Лазовић су, по налогу истог шефа, Звицера, организовали и извршавали монструозна убиства, и то на исти начин у Црној Гори као и у Србији. Преписке са Скy откривају да је Лазовић помагао Звицеру да лоцира противнике из Шкаљарског клана, а у тим комуникацијама, које је Еуропол проследио црногорском тужилаштву, налазе се поруке, аудио и видео снимци којима се Беливук хвалио „одлично одрађеним послом“. Као што је сликао жртве из Ритопека, уз поруке „Гледај мама, кољемо ти сина“, тако је, уз смех, обавештавао Звицера о томе како су у уста убијеног противника ставили црево и пунили га водом док мртво тело није пукло. Описано је и убиство Мила Радуловића, истакнутог припадника барског клана, који је био близак Шкаљарцима, кога су, након мучења, спалили на ломачи од гума и ћумура на Ловћену.

Црногорски аналитичари тврде да би Специјално тужилаштво, кад би постојала политичка воља, без проблема могли да коначно открију налогодавце и извршиоце убистава Душка Јовановића, оснивача и главног уредника дневног листа Дан, као и полицијског инспектора Славољуба Шћекића, па и Ђукановићевог сарадника Горана Жугића.

– У ноћи убиства мог брата, недалеко од места злочина, неких 50 до 100 метара, био је сакривен џип Гранд Цхерокее, непосредно иза једне приколице, која је ту месецима стајала, онако баш погодна за прикривање злочинаца. У том ауту били су Зоран Лазовић, Душко Голубовић и Саша Борета, који су са упаљеним џипом чекали да извршиоци убију мога брата, како би их безбедно склонили и одвели, највероватније за Бар – рекла је недавно Славица Шћекић, сестра убијеног инспектора, који се мафијашком картелу замерио одбијањем да учествује у њиховим злочинима.

Тако би, кад би у Србији постојала политичка воља, лако и брзо могли да се реше случајеви убистава Оливера Ивановића, Владимира Цвијана и многих других жртава. Уосталом, сам Беливук је, на саслушању у београдском Специјалном тужилаштву, понудио информације о убиству Ивановића и Цвијана, као и рушењу зграда у Савамали. Тужиоци нису хтели да чују каквим сазнањима о тим злочинима располаже Беливук, да се не замере владару, који би био осумњичен.

Због заштите криминалаца, директним поступцима или нечињењем, ухапшени су Катнић и Чађеновић. Ускоро иста судбина може да снађе Загорку Доловац, Ненада Стефановића, Младена Ненадића и остале тужиоце, који су одбили да открију ко је свемоћни Оскар, који се помиње у оптужници против Дарка Шарића. Српски тужиоци тобоже нису успели да отворе телефон Предрага Колувије и утврде да ли је контактирао са Александром и Андрејем Вучићем. Одговорност ће морати да сносе и тужиоци који су обесмислили оптужницу против Дијане Хркаловић, којој се суди само за тзв. трговину утицајем, а не за саучесништво с Беливуком и Миљковићем, па и убицом Дарком Елезом.

Смене власти у Црној Гори нису донеле очекиване промене. Иако су се грађани наивно надали да ће се ишчупати из канџи мафије, тај процес је саботиран у свим структурама. Влада Здравка Кривокапића, оптерећена властитим хаосом, није имала снаге да се упусти у борбу против организованог криминала. Дритан Абазовић је горљиво претио „кокаинском диктатору“ Милу Ђукановићу и његовом „безбедносном и правосудном подземљу“, а истовремено је други премијерски мандат добио захваљујући мањинској подршци ДПС-а. И влада Милојка Спајића није спремна за озбиљне акције против организованог криминала, па ни за реформе у правосуђу. То доказују и конкрентна кадровска решења.

У обезбеђењу Спајића налазе се људи од поверења Душка Марковића, бившег премијера и блиског Ђукановићевог сарадника, кога аналитичари називају „црном кутијом бившег режима“. Марковић и Вељовић су се припремали за пад с власти, између осталог, и тако што су у безбедносне структуре инсталирали „спаваче“. Док је ДПС био на власти, они су повремено деградирали и шиканирали по десетак подређених полицајаца, које су у медијима представљали као политички и професионално неподобне.

– Марковић није наиван. Део својих људи је одмакнуо из свог система и ставио их у празан ход. То је радио и Вељовић. Кад би десет полицајаца ставио у стање мировања, шесторица су били заиста противници режима, а четворица су његови „замрзнути сарадници“. Сада је почело буђење тих „спавача“ – каже проф. др Војислав Лаковић, једини црногорски универзитетски професор безбедносних наука.

И за Радована Јовановића, главног саветника специјалног тужиоца Нововића, тврди се да је „спавач“. Јовановић није напустио АНБ, задржао је оперативна овлашћења, приступ информацијама, службено оружје и значку, а сада значајно утиче на рад Специјалног тужилаштва, у коме врши селекцију случајева и одлучује против кога ће бити предузете одређене мере.

На значајним судијским функцијама налазе се Борис Савић и Сузана Мугоша, за које критичари тврде да „нису за дисциплинске, него за кривичне санкције, јер су уништавали доказе и помагали нарко картелу да избегне правду“. Мугоша је била лојална сарадница ухапшене Весне Меденице, да би недавно конкурисала за место врховног државног тужиоца. Мугоша и њен син се помињу у Скy препискама припадника Кавачког клана, а она је имала битну улогу у незаконитим поступцима у случају „Државни удар“.

Црногорски политичари и независни аналитичари сматрају да је неопходно спровођење лустрације у правосудним органима, како би се ослободили компромитованих појединаца. Но, то неће бити лак посао. Неће, због алата, којим још увек располажу припадници Ђукановићевог режима. Информације о спорним везама, криминалним и коруптивним комбинацијама представљају један од алата. Други, још значајнији је, наравно, новац.

На рачунима тројице ухапшених припадника бивше власти пронађено је по више од 50 милиона евра. Зоран Лазовић је понудио 10 милиона евра јемства да би се бранио са слободе. Нико од њих не може да објасни порекло имовине, како су с платом од око две хиљаде евра стекли толику имовину. Уместо да обезбеди правне механизме за решавање таквих случајева, Спајићева влада је недавно пустила у процедуру предлог закона о пореклу имовине. У том предлогу одређено је да се проверава имовина стечена после 2019. године, због чега га је јавност одмах назвала „закон о заштити мафије“.

На несрећу црногорских мафијаша, Агенција за финансијску форензику и Канцеларија америчког Министарства правде спроводе истраге у Дубаију, Џеди, Лондону, Цириху, Панами и другим местима на која их воде трагови новца припадника црногорског нарко картела. Исти посао мораће да се обави и приликом утврђивања порекла имовине чланова Вучићевог напредњачког картела. Нема сумње да се у истим банкама налазе рачуни на које су Вучић и његови ортаци из заједничког злочиначког подухвата депоновали паре, које су згрнули пљачком јавних ресурса и приватне имовине.

Америчке и европске службе почеле су коначни обрачун с балканском мафијом. У Црној Гори се већ чека „суперфинале“, тј. хапшење Мила Ђукановића. У Босни и Херцеговини су амерички агенти и лично, с оружјем, недавно учествовали у хапшењу припадника клана „Тито и Дино“. Да би мафијашка хоботница била поражена неопходно је одсећи њене кракове из винског подрума у Јајинцима. Тај процес је у току. Оно што се данас дешава у Црној Гори, сутра ће стићи у Србију.

Izvor: magazin - tabloid.com

Oznake: Milo Đukanović, hapšenje, Crna Gora