Како су пожурили да саопште српски медији, уочи нове рунде преговора између Београда и Приштине, руководство Србије је разрадило нову “државну стратегију” по питању Косова и Метохије.

Како саопштава београдски дневни лист “Вечерње новости”, стратегија је припремана у дубокој тајности – пре свега према посланицима Народне Скупштине. Судећи по доступним информацијама, ради се о покушају реализације “босанског модела” на Космету, уз пружање широке територијалне и административне аутономије северу покрајине, са превасходно српским становништвом. Притом, наведени документ је по свој прилици већ био усаглашен од стране Томислава Николића и премијера Ивице Дачића – убеђеног присталице поделе Космета на српски и албански део.[1]

Симптоматично је да су се неколико дана пре објављивања нове српске платформе за Косово, истим питањем бавили и косовски органи власти. Додуше, одговарајући косовски план – такође тајанствен – имао је скромнији назив: “План за север Косова”. Приштински медији су притом извештавали да тај документ није у складу са препорукама ЕУ. По сведочењу Влори Читаку, министра за европске интеграције у “косовској влади”, план је првобитно био представљен чиновницима ЕУ и изазвао је њихову негативну реакцију.

Они су указали да потребна “формула” решења проблема севера Косова треба да се пронађе током преговора између Београда и Приштине, а не да буде производ једностраних одлука владе Хашима Тачија.[2] Госпођа Читаку је, не објашњавајући садржину самог плана, оценила услове ЕУ “неправедним”. Извори у Београду такође су пожурили да демантују постојање било какве нове стратегије председника Николића и премијера Дачића. Ипак, по наводима приштинског часописа “Експрес”, тај план не само да постоји, него је достављен лично Кетрин Ештон, високом комесару ЕУ за међународне односе и безбедност – поново заобилазећи српски парламент.[3]

Како било да било, чињеница остаје чињеница. Очигледно је да и у Београду и у Приштини ужурбано покушавају да разраде нови приступ у ситуацији око косовских Срба – у подједнако грозничавом страху да се то не открије пре времена.

Шта се крије иза последњих маневара око Космета? Изгледа да се заиста ради о покушају сваке стране да разради нове моделе за решење проблема косметских Срба. Ипак, позиције са којих се то чини, дијаметрално су супротне. Оне нису супротне по питању самог статуса Космета – што би било потпуно природно. Ради се о различитом приступу у узајамним односима са руководством ЕУ.

Колико се може судити, план владе Хашима Тачија је много радикалнији од предлога саме ЕУ. Очигледно се у њему говори о некој врсти војне операције како би се преузели не само административни контролни пунктови између Космета и уже Србије, већ и директно над читавом Косовском Митровицом. У сваком случају, приштински медији користе карактеристичан термин “интегрисање”. Отуда и прва негативна реакција Брисела, који се плаши новог крвавог сукоба.

Што се тиче нове српске “државне стратегије” за Космет, она није толико незадовољавајућа за Брисел, колико за косметске Србе – јер је израђена на захтевима саме Европске Уније. Као што је пренела приштинска “Коха диторе”, кључна тачка ове стратегије представља захтев за “расформирањем” органа власти косметских Срба на северу покрајине, као неизоставног предуслова.[4]

Очигледно да је управо ова тачка “најексплозивнија” у читавој новој стратегији – и управо због тога су српске власти документ држале у тајности, потом покушавајући да демантују и његово само постојање. То је било учињено после јасног стављања до знања од стране Срба са Космета, да је то за њих једнако капитулацији. Осим распуштања српских органа самоуправе на Космету, по подацима албанских извора, планом Николић-Дачић предвиђени су и такви кораци као што је стварање посебне коморе у Скупштини Косова, која би се бавила питањима косметских Срба, а такође и распуштањем косметских безбедносних снага.[5]

Другим речима, ради се о размени између Београда и Приштине, на рачун поновног преуређења севера покрајине, са његовом подређеношћу централним органима власти у покрајини. У вези са тим, захтев за распуштањем косовских паравојних јединица изгледа као покушај да се добије неки минимум гаранција за косметске Србе.

Смисао сличног плана је јасан. Пристанак српских власти на распуштање Скупштине српских општина Косова и Метохије и других органа српске самоуправе у покрајини – у целини представља главни захтев ЕУ (у првом реду Немачке) према Београду. Без његовог испуњења, српски захтев за приступ ЕУ остаје у “замрзнутом” стању. Очигледно, потпуно свесно положаја и без снаге да одустане од “европског пројекта”, српско руководство је разрадило нови програм за решавање тог проблема.

Међутим, таква стратегија од самог почетка слути на рађање мртвог детета. Косовске власти очигледно неће поћи на преуређење своје самопроглашене самосталности по “босанском” моделу. Они би значајне уступке косметским Србима могли дати једино у случају присаједињења Косову општина Прешево, Бујановац, Медвеђа. А то значи да ће следећи кораци Београда у правцу евроинтеграција бити или потпуни отказ од било какве подршке косметским Србима у складу са захтевима Немачке – или ће се отворити питање “специјалног статуса“ Прешевске долине. Наравно, уколико курс евроинтеграција и даље остане камен темељац српске спољне политике.

(Фонд стратешке културе)

[1] Vecernje novosti, 18.12.2012
[2] Kosova Sot, 15.12.2012
[3] Express, 19.12.2012
[4] Koha Ditore, 19.12.2012
[5] Express, 19.12.2012

Ознаке: Београд, Космет, Косово и Метохија, платформа, предлог косметским Србима, Приштина