Прочитај ми чланак

Наташа Кандић: ОВК није терористичка организација!

0

Суђење Југославу Петрушићу и још четворици окривљених за шпијунажу у корист француске обавештајне службе, изнуду и убиство двојице Албанаца током 1999. године на Косову, обележила је изјава бивше директорке Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић да ОВК није терористичка организација, преносе агенције.

 

Она је рекла и да јој се 1999. године јавила албанска породица Нимонај, говорећи јој да не знају шта им је са синовима Мирсадом и Садиком.

– Били су цивили и скривали су се у шуми. Ухапшени су, а потом и заробљени када су дошли кући да се пресвуку. Петрушић и људи који су били са њим тражили су 20.000 евра. Мирсад је звао брата и сестру, који су живели у иностранству да обезбеде новац. Паре су донете на границу са Мађарском, а окривљени Пелемиш и Влачо су изашли да их узму. Браћа Нимонај су, на крају, завршила у нишком затвору одакле су касније пуштена – посведочила је Кандићева.

Када је Петрушић испитивао у затвору Мирсада Нимонаја било је, како се чуло на суђењу, присутно шест официра Војске Југославије. Албанац је из затвора позвао чак 42 телефонска броја, од чега су, како се касније утврдило, чак 23 користили припадници ОВК.

У својству сведока, саслушан је и генерал мајор Илија Бранковић који је рекао да је првоокривљеног Петрушића упознао 1995. године, када је ишао у Париз по налогу тадашњег начелника Генералштаба Војске Југославије да купи војну опрему.

– Веза ми је био Петрушић за којег су ми претпостављени рекли да ради за француску обавештајну службу. И сам Петрушић ми се тако представио. Он ме је дочекао на аеродрому и спровео где треба. Од 24 ставке, колико је било планирано, купили смо 23 и та опрема се користила у рату. Ту опрему војска и данас користи – казао је генерал Бранковић.

Када је Петрушића срео на суду 2000. године, генерал Бранковић је схватио да га терете за шпијунажу.

– Само будала на своје чело може ставити знак да је страни шпијун и доћи у своју земљу међу наоружане људе – нагласио је генерал.

Он је рекао и да су преко Петрушића добили опрему коју данас нигде не би могли да добију. Та опрема за уочавање и анализу непријатељских циљева и прислушкивање, по речима генерала, омогућила је српској страни да за сат времена или чак три дана раније зна циљеве које ће НАТО гађати.