Прочитај ми чланакГрад Ужице је са превозником „Бечејпревоз“, који је претходних пет година вршио услугу јавног превоза у овом граду и управљао аутобуском станицом, склопио уговор о јавно приватном партнерству и то на рок од чак 25 година. Поред цене услуге, која је на годишњем нивоу за исти број линија и полазака, већа за око 40 милиона динара, превозник је од града бесплатно добио на коришћење и аутобуске станице, чији је закуп претходним уговором коштао 2,8 милиона динара на месечном нивоу. Грађани и даље плаћају 100 динара перонску карту, што је приход превозника као и наплата станичне услуге коју наплаћују другим превозницима.
„ Цена од око 195 милиона, коју сада град плаћа превознику, дефинисана је по пређеном километру на годишњем нивоу, и то за око 1,15 милиона километара. Јавни превоз у Ужицу одвија се на 16 линија, пет градских и једанаест приградских. За процењену километражу потребно је ангажовати 23 возила, 16 соло- бус и седам мини-бус. Ми превознику дајемо ред вожње где дефинишемо поласке на линијама а њихова обавеза је да то изврше. Приход који превозник оствари од продаје аутобуских карата иде у буџет града. Сви наведени услови важили су и у претходном периоду што се тиче техничких ствари, сем што се јединична цена за соло-бус и мини-бус разликовала, сада је изједначена. Раније је за соло-бус износила 1,109 евра/км а за мини-бус-0,759. Сада је за обе врсте возила 1,297 евра/км “, кажу из ЈП „Ужице развој“.
Оно што још није исто, у односу на претходни уговор, јесте да је пословни простор аутобуске станице, у који улазе пословне просторије, канцеларије, билетарница, чекаоница, перони и паркинзи, раније дефинисан посебним уговором, овог пута је обједињен са услугом превоза. На 40 милиона, колико на годишњем нивоу сада више вреди услуга превоза, додаје се и 33,6 милиона, јер претходним уговором, из 2015. закуп је дефинисан на 2,8 милиона месечно. Надлежни кажу да је анексима тај износ касније умањиван, јер због смањеног броја путника превозник није могао да испуни уговорну обавезу.
У сваком случају, приход града од издавања овог простора, није био мањи од 20 милиона годишње. Ако је град одустао од наплате закупа аутобуске станице, чији је власник, да ли је сада могао да убира приход од станичне услуге и од продатих перонских карата, или да бар путнике ослободе тог намета, већ је све препустио понуђачу? Зашто је град „одрешио кесу“ па превознику дао све ове бенефите, питали смо члана Градског већа задуженог за саобраћај у Ужицу Слободана Шиљковића. Уместо о интересу грађана, упорно је говорио о интересима превозника.
„Замислили смо ситуацију да је „Бечејпревоз“ добио на тендеру вршење услуге превоза а да је неко други добио закуп аутобуске станице. Такав смо случај имали раније када је било великих проблема. Огромни су расходи оног ко плаћа закуп аутобуске станице. Град је, на захтев “Бечејпревоза” анексима уговора више пута смањивао цену закупа како превозник не би био у минусу. Град свакако није на губитку већ на добитку“, тврди Шиљковић.
Изостанак наплате закупа Шиљковић оправдава будућим увођењем тикетинга, електронског плаћања карата у аутобусима, што спада у услугу превоза а не закупа, али тако су замислили. Све у свему, уговор о јавноприватном партнерству који, по речима градског већнника предвиђа озбиљност, претворио се у нагодбу у којој су обавезе понуђача „на дугачком штапу“. Све што је тендером предвиђено ће бити, а можда и неће.
Претходни тендер прописивао је да старост возила не може бити више од десет година, док овог пута може бити до 20, за време трајања уговора. Аутобуси сада треба да буду на компримовани природни гас-ЦНГ, да од 23 возила, минимум десет треба да има приступну рампу за особе са инвалидитетом, као и да су климатизована. Углавном, аутобуси који превозе путнике у Ужицу, тренутно немају ни гас, ни рампе за инвалиде, ни чаробни тикетинг… Уговор је на снагу ступио почетком године.
„Свако ко је желео да учествује на тендеру морао је да покаже да има таква возила и да поседује све што је наведено конкурсном документацијом. То што превозник не користи такве аутобусе данас, објашњава други део уговора који дефинише припремни период од две године у коме он има обавезу да почне да их користи. То ће му омогућити тзв. бустер станица коју је у обавези да обезбеди а за компресиону станицу има рок од четири године. Пробни период је две године и у том периоду могу да користе аутобусе који не испуњавају све наведене услове тендера“, додаје Шиљковић.
Ако ће се превозник две године прилагођавати условима тендера, Шиљковића смо питали да ли ће у том периоду бити умањен износ давања града на име превоза, чија цена је дефинисана условима? Рекао нам је да неће, јер ће превозник током две године имати велика улагања. Улагања и њихову оправданост Шиљковић наводи и као разлог због кога је уговор потписан на рок од 25 година.. Потписивању уговора о јавно приватном партнерству претходила је јавна набавка а једини понуђач је био „Бечејпревоз“. Зашто на овом тендеру нису учествовали други превозници, као раније, питали смо власника највеће фирме која се бави превозом у Ужичком крају “Гага турс”, Милана Радибратобића. “Нисмо могли учествовати јер је град све услове прилагодио “Бечејпревозу”, верујем да ни једна фирма из Србије није могла доћи да учествује, тендер је тако подешен или намештен. Када се све ставке погледају, само је недостајало да на врху пише име “Бечејпревоз”. Мислим да тендер није расписивао град него “Бечејпревоз”. Између осталог услов је био да превозник мора вршити услугу јавног превоза у најмање три локалне самоуправе, што нема везе са траженим услугом. Услови су јавно доступни али један можда најбоље сведочи мојим тврдњама а то је услов да је понуђач, у претходних пет година више од једне године управљао аутобуском станицом. Град Ужице је на управљање аутобуску станицу дао “Бечејпревозу”, 2015. године од када није било другог управљача, шта даље да причамо”, казао је Радибратовић.
Радибратовић, чија фирма је у неком ранијем периоду управљала аутобуском станицом, каже да су само приходи од станичне услуге, који плаћају други превозници 3,5- 4 милиона динара месечно, плус приход од перонских карата које плаћају путници. Додаје да само “Гага турс”, на име станичне услуге “Бечејпревозу”, месечно плаћа 1,5 милиона динара.
У граду на Ђетињи кружи прича да иза овог пројекта стоји политика али и утицај координатора Српске напреднестранке за овај крај, народног посланика, Прибојца, Крста Јањушевића, чији је суграђанин власник предузећа „Бечејпревоз“ Душко Ђуровић. Слободана Шиљковића, који је однедавно и повереник СНС-а за град Ужице, питали смо за коментар на такве тврдње.
„То може да каже неко ко не зна каква су кретања и збивања и како се одређује понуђач по Закону о јавноприватном партнерству. То све иде на сервер јавних набавки и доступно је јавности. Ја не знам ни ко је власник „Бечејпревоза“, знам само да им је педставништво у Београду“, разјаснио је Шиљковић. На јрају, треба поверовати да је прво јавноприватно партнерство у Ужицу донело бенефит грађанима а не превозника, како тврде надлежни. Неуобичајено је да се ужичка власт није обратила јавности, као што то раде после сваког “успешног” пројекта, иако је уговор потписан још 4.јануара. „Бечејпревоз“ је, по свему судећи, склопио одличан посао, „превозао“ доносиоце одлука а Ужичане ће „возати“ будућих четврт века.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 17, 2022
