Прочитај ми чланакМожда сам непоправљиви оптимиста, али верујем искрено да у Србији постоји много пристојних људи, свесних свега што се дешава у нашем друштву, који нису равнодушни према пропадању и растакању свега што вреди.
Можда сам непоправљиви оптимиста, али верујем искрено да у Србији постоји много пристојних људи, свесних свега што се дешава у нашем друштву, који нису равнодушни према пропадању и растакању свега што вреди.
Иако се позивају на толеранцију и људска права, наступи су им агресивни и претећи, а мржња и дискриминација често употребљаване речи. Наравно, и говор мржње и све друге непожељне појаве увек се приписују неком другом ко им се нашао на путу до остварења крајњег циља, за који лобији ангажују ове професионалне бранитеље људских права. Недавно сам на једном скупу научила нови израз за њих, сами себе називају „људскоправаши“.
Обичан, пристојан свет не може ни да замисли колики се новац окреће у интересним лобијима и може само да пожели да се таквима не нађе на путу. Сасвим је природно да свако треба да ради свој посао за који је плаћен, да оправда новац који добија, али у овом конкретном случају на удар долази и последња линија одбране човека, његове личности, достојанства, корена, будућности… Истополни бракови и усвајање деце у таквим заједницама породицу као основну ћелију друштва гура на руб пропасти.
Зашто се плашим за породице у српском друштву? Била сам учесник заједничке седнице Одбора за људска права и Одбора за европске интеграције, представника Владине канцеларије за људска права , МУП-а и великог броја представника ЛГБТ и других невладиних организација. Нас педесетак у Дому Народне скупштине Републике Србије уз готово три сата расправе на једну једину тему: „Положај ЛГБТ популације у Србији“.
Била сам словом и бројем ЈЕДИНА која је сматрала да је оволика транспарентност борбе ЛГБТ за право на истополне бракове и повластице у друштву непотребна и контрапродуктивна.Наговестила сам да је све осим брака између особа супротног пола директно кршење Устава Републике Србије. Насиље над ЛГБТ популацијом не сме се посматрати посебно само због њиховог стила живота и сексуалности, јер тако дискриминишемо децу, Роме, особе са посебним потребама и жене које трпе насиље из најразличитијих разлога. Насиље је насиље и не сме се допустити ни у ком случају и ни према коме.
Била сам сасвим усамљена на овом становишту, прозвана и позвана на одговорност. Укратко, са великом сигурношћу у себе, уз лоше притајен бес и осионост, један од вођа ЛГБТ покрета у Србији саопштио ми је да су се неке друге жене пре мене избориле да ја могу уопште да седим у тој сали и да докажу да жене немају мањи мозак. Уверавао ме да ће ускоро ЛГБТ имати своје представнике у парламенту, да ће ме позвати да пробам њихову младеначку торту. Са нарочитим сарказмом је додао и то да ће крстити своју децу у „свом топлом српском дому“. Седница је, разуме се, снимљена и трочасовни материјал је доступан на сајту и јутјуб каналу Народне скупштине Републике Србије.
Слажем се да толеранција мора постојати међу људима, али то важи за све једнако. Дискриминација не сме постојати и свима су људска права једнако загарантована. Свако од нас има право на избор, али одговорност је заједничка, а опасност по опстанак породице и те како реална. Зато ће мој будући рад бити окренут добробити породице, у првом реду наше деце. То никако не значи борбу против било кога, напротив.
Снаге су нам крхке и ресурси скромни у овом тренутку и морамо их користити мудро, окренути се само позитивним и афирмативним активностима. Правим садржајима окренути децу од неприродно ране сексуализације, неуморно истицати проблеме усклађивања родитељства са послом, појачавати притисак на надлежне институције које могу да олакшају живот презадуженим породицама, разобличавати потрошачки, либерални модел друштва који нам се намеће.
Борба непрестана, са неизвесним исходом, уз одлучне људе који уливају поверење и разумеју суштину, препознају лепоту неизвесне борбе. Већ годинама ме то везује за Двери.
Циљ је јасан.
Породични модел друштва у Србији, дугорочан и одржив.
Марија Јањушевић
Народни посланик Двери
