Прочитај ми чланак

Мађари: Устав Србије мора да се мења

0

Istvan-Pastor

Председник Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор изјавио је вечерас у Новом Саду да Устав Србије мора да се мења, пошто спутава развој Србије и јер Војводину не третира као суштинску аутономију.

„Неопходно је да се Устав мења јер он мора да одрази максимално широки консензус у српском друштву, да омогући развој друштва, а не да га спутава као што га овај (устав) спутава“, рекао је Пастор на трибини невладине организације Војвођански клуб.

По његовим речима, положај Војводине се у новом тексту Устава мора изградити на потпуно новим принципима, а не на „непрестаном и апсурдном страху“ од Војводине.

Пастор је оценио да питање ревидирања Устава мора доћи на дневни ред у наредном четворогодишњем периоду.

Он је навео да је Устав Србије донет за дневно-политичке потребе и подсетио да није било широке јавне расправе, нити је дат одговор на питање каква се држава жели.

„Устав је донет због преамбуле, што је био последњи, дављенички покушај да се спречи једнострано проглашење независности Косова, при чему је за то прошао воз још осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Та преамбула је заправо била мелем на нечисту савест“, рекао је Пастор.

По његовим речима, Устав из 2006. године је донет на бази договора тадашњих „моћника“: председника Србије и председника Демократске странке Бориса Тадића, лидера радикала Томислава Николића и премијера Србије и председника Д С С Војислава Коштунице.

Пастор је оценио да евро-интеграција Србије може помоћи да се у јавни дискурс наметне приближавање европским цивилизацијским вредностима, те тако и питања аутономије Војводине.

„То јесте наше унутрашње питање. Али, у земљи која се жели приближавати ЕУ, свако питање је истовремено и унутрашње и интернационално. Међутим, уместо нас нико ова питања неће моћи да реши. Морамо да тражимо одговоре унутар Србије, упркос чињеници да је и даље на сцени метод застрашивања, да о Војводини не сме да се говори“, указао је Пастор.

Упитао је како је могуће да постоји страх од Војводине, када у тој покрајини живи 70 одсто Срба, а покрајина је у држави која се зове Србија.

Додао је да је одлуку Уставног суда Србије о оспоравању две трећине чланова Статута Војводине доживео као „шамар отрежњења“ јер је „прекинула наду да Србија иде у правцу развоја“.

„Та одлука је потврда централистичког поимања државе и сведочи о доживљају државе који је ближи 19. него 21. веку. Делови образложења одлуке Уставног суда деловали су ми као циничан гест“, рекао је Пастор који је и председник Скупштине Војводине.

Додао је да Скупштина Војводине мора уважити одлуку Уставног суда јер је то једино могуће јер, „ако не поступимо по одлуци Уставног суда, с којим правом ћемо постављати питања у вези са нашом амбицијом да се садашњи Устав мора мењати“, рекао је Пастор.

Оштро је критиковао Демократску странку Србије (ДСС) због иницијативе да Скупштина Србије прво усклади Закон о надлежностима Војводине који је Уставни суд такође оспорио, а да тек потом Скупштина Војводине усклади Статут са Уставом.

„То је покушај да се испразни оно што је остало од аутономије, да се дезавуише читава прича, да се докаже да смо ми малоумни и недорасли, и да ће сада поново неко да нам диктира шта треба да радимо“, казао је Пастор.

Упитао је зашто се ДСС оглашава тек сада, и зашто је претходно пристао да у Радну групу Скупштине Војводине која се бави изменама Статута, пошаље професора права Слободана Орловића који је потом изабран и за председника те Радне групе која је данас почела рад.

Пастор је рекао да процес усклађивања Статута мора да буде завршен до 6. јуна и поручио да ће, у супротном, Србија имати правни систем који ће бити делимично урушен.

„Не верујем у то да је било коме у интересу да у фази преговора са ЕУ имамо правни систем који ће делимично да се уруши, ако се Статут не усклади са Уставом. То није само војвођанско питање, то је питање угледа и кредибилитета српске државе“, казао је Пастор.

Он је оценио да се највећи део усклађивања Статута може обавити консензусом унутар радне групе и додао да је молио Радну групу да забележи питања око којих не може да се усагласи.

 

Бета