Прочитај ми чланакСлучај Каталоније на бар један начин може да се повеже са српским покрајинама Косовом и Војводином, али и Републиком Српском, чије власти све чешће у јавности намећу тему о отцепљењу од БиХ и уједињењу са Србијом. Да ли северна покрајина жели и може да крене путем Каталоније, да ли је Косово тај пут већ прошло, а шта би могла да учини Република Српска?
Нема сумње да Србија неће никад признати независност Каталоније, као што Шпанија неће признати Косово као независну државу. Мада чланови српског политичког врха говоре да су Србија и Шпанија велики пријатељи, јасно је да се у овом случају ради о политичким и државним интересима.
Јер, зашто би Шпанија признала независност Косова, па да на својој територији добије друго Косово? Исто важи и за Србију – зашто би званични Београд признао Каталонију као независну државу и избио себи адут из руке (о територијалном интегритету и суверенитету) на који се позива када је у питању јужна покрајина.
Нема сумње да Србија неће никад признати независност Каталоније, као што Шпанија неће признати Косово као независну државу. Мада чланови српског политичког врха говоре да су Србија и Шпанија велики пријатељи, јасно је да се у овом случају ради о политичким и државним интересима.
Јер, зашто би Шпанија признала независност Косова, па да на својој територији добије друго Косово? Исто важи и за Србију – зашто би званични Београд признао Каталонију као независну државу и избио себи адут из руке (о територијалном интегритету и суверенитету) на који се позива када је у питању јужна покрајина.
Које су сличности између случајева Каталоније и Косова? Постоји ли уопште случај Војводине? Шта би се догодило када би Република Српска покушала да се отцепи?
КАТАЛОНИЈА – КОСОВО
Између ова два случаја тешко може да се стави знак једнакости, али не може се рећи да између њих не постоји никаква веза. Свакако, проглашење независности Косова и подршка који су добили од најмоћнијих светских држава дало је ветар у леђа каталонским политичарима да распишу референдум о независности.
И Косово и Каталонија су покрајине, које по Уставу држава у чијем се саставу налазе и међународним конвенцијама, немају право на отцепљење. Сличност је и то што су у њима већинско становништво чине Албанци, односно Каталонци, а мањине су Срби, односно Шпанци, који су доминантни на нивоу држава. Између свега осталог (економског и историјског контекста) не може се повући паралела.
Косово (подаци из 1991. године)
Албанци – 82 одсто
Срби – 11 одсто
Каталонија
Каталонци – 5,5 милиона
Остали – 2 милиона
Тибор Варади, професор међународног права, каже за „Блиц“ да је Каталонија озбиљан проблем „не само због финансијских неправди (Каталонија даје највише новца у шпански буџет у односу на све друге покрајине, а далеко мање јој се враћа прим.аут) и постојања снажне каталонске већине, већ и податка да је 90 одсто грађана те покрајине гласало за независност. Он подсећа да је само око 42 одсто грађана изашло на референдум, али да су томе допринеле и акције полиције.
– На Косову, са друге стране, није било референдума, али јесте једне специфичне међународне ситуације. Да нису укинуте одредбе Устава из 1974, Албанци са КиМ се можда не би борили за независност. Њихово укидање је гурнуло под исти кров и сецесионисте и и оне који су хтели да остану у Србији, али уз ширу аутономију – наводи Варади.
За разлику од Каталоније, одлука о проглашењу независности Косова донета је девет година након окончања ратних сукоба на КиМ, у којима је погинуло више од 10.000 цивила (8.676 Албанаца). Већинско албанско становништво током вишегодишњег рата на Косову добило је подршку водећих сила на свету, пре свега САД-а и великог броја земаља ЕУ, а НАТО је 1999. година, због „етничког чишћења Албанаца у јужној српској покрајини“ извршило ваздушне нападе на тадашњу Југославију, односно Србију и Црну Гору.
Међу првим земљама које су признале Косово као независну државу биле су САД, Немачка, Велика Британија и Француска. Са друге стране, Каталонци у борби за независност не могу да рачунају на подршку најмоћнијих држава на свету.
О поређењу Косова и Каталоније изјаснила се јуче и Европска комисија, која је референдум у Каталонији прогласила неуставним.
– Случај шпанске покрајине и Косова и Метохије нису упоредиви, јер је Шпанија чланица Европске уније. Када је признање Косова у питању, то је био врло специфичан контекст. То је била позиција усвојена од стране различитих УН Декларација и различитих УН резолуција и међународне заједнице. Веома специфичан контекст, са специфичним разлозима – изјавио је портпарол ЕК Маргаритис Схинас, али није објаснио о којим декларацијама и резолуцијама УН се ради, нити у чему су „специфичности“ које је споменуо.
КАТАЛОНИЈА – ВОЈВОДИНА
На дан референдума у шпанској покрајини по Војводини су исписивани графити „Каталонија = Војводина“, а ЛСВ је на своју зграду ставила заставу Каталоније. Ипак, гледајући на већинско расположење грађана северне покрајине и структуру становништва, тешко је поверовати да би сличан референдум могао бити расписан у Војводини.
Наиме, по попису становништва из 2011. године Срби чине убедљиву већину, односно 66,8 одсто грађана изјаснило се да им је националност српска, а следећи по бројности су Мађари, којих је неупоредиво мање – 13 одсто.
Сличност је што је и Војводина, попут Каталоније, уз Београд најбогатији регион у Србији и да у БДП-у учествује близу 30 одсто.
Војводина
Срби – 66,8 одсто или 1,3 милиона
Мађари – 13 одсто или 251.136
Словаци – 2,60 или 50.321
Хрвати – 2,43 или 47.033
Варади наводи да у Војводини не постоји ни озбиљан покрет ни тендиција за одвајањем.
– Ни већинско српско ни мањинско становништво то не желе. Има људи који би можда пожелели то, али они немају реалну снагу. Војводина има аутономију у саставу Србије и то је одрживо стање – сматра Варади.
Адвокат Мирослав Перковић каже за „Блиц“ да су случајеви Каталоније и Војводине апсолутно неупоредиви и због историјског настанка Војводине и због самог становништва.
– У Каталонији имате Каталонце, у Војводини немате националност војвођанин. Ако би се референдум тамо и расписао, због националног састава никад не би прошао. Мађарима то није у интересу – закључује Перковић.
КАТАЛОНИЈА – РЕПУБЛИКА СРПСКА
Власти Републике Српске, а нарочито председник тог ентитета БиХ често наводе као циљ отцепљење од државе у којој се налазе и уједињење са Србијом. Република Српска и даље има значајне елементе државности, иако су они смањени од потписивања Дејтонског споразума.
У Републици Српској већинско становништво је доминатно српско и нема сумње да би у случају референдума о отцепљењу, већина бирача изгласала независност или уједињење са матичном државом. И то је једина сличност са Каталонијом.
Све друго је неупоредиво, од историјског настанка две регије до економске снаге. Привредна развијеност је драстично различита, наравно у корист Каталонаца.
Република Српска
Срби – 88 одсто
Бошњаци – 9 одсто
Хрвати – 2 одсто
Остали – 1 одсто
Република Српска као међународно признат ентитет у оквиру Босне и Херцеговине постоји од 1995. године, када је потписан Дејтонски споразум којим је окончан рат на простору БиХ. Настала је током рата у тој бившој југословенској републици, као Република српског народа БиХ.
И у тим сукобима Срби нису имали никакву подршку међународне заједнице и западних земаља, већ су чак и бомбардовани од стране НАТО-а 1995. (повод је било гранатирање сарајевске пијаце Маркале).
Власти Републике Српске и њен председник Милорад Додик ни две деценије после рата немају политичку подршку најмоћнијих западних земаља и, бар сада, било би равно чуду када би њихова жеља за отцепљењем била подржана.
– У случају да РС распише референдум о независности, попут Каталонаца, не би добили никакву подршку међународне заједнице – каже Варади.
Са друге стране, Перковић сматра да, уколико би међународна заједница и њихове институције негирале право да Србија заштити своје границе (у случају Косова), тада и Република Српска и Херцег Босна могле да прогласе независност.
