Прочитај ми чланак

Каква је пракса у другим државама око изборне тишине?

0

Бирач у Србији коме је доста "бомбардовања" предизборним порукама партија вероватно би се најпре иселио у Хондурас где изборна тишина траје чак пет дана, а извесно би прескочио Велику Британију и Сједињене Америчке Државе у којима она практично не постоји.

Праксе се разликују од земље до земље. У некима траје, као у Србији, два дана, а у некима краће. Чест случај је да тишина траје 24 сата пре изборног дана. Такав случај је у Босни и Херцеговини, Јерменији, Азербејџану, Русији, Шпанији, Сингапуру, Португалу, Шпанији, Хрватској.

Два дана као у Србији је у Црној Гори, Грчкој, Египту, Мозамбику, Парагвају, Шри Ланци, Аргентини. По мери оних којима је кампање „преко главе“ су још Индонезија и Чешка где тишина траје три дана.

Неке земље почињу са изборном тишином у дану предвиђеном за гласање, попут Мађарске, Италије и Северне Македоније.

У САД је Врховни суд 1992. године одлучио да забрана кампања важи само у току изборног дана и то искључиво на бирачким местима и у пречнику од 30 метара око њих. Сматра се да да би тишина какву познаје већина света била би неуставна из угла слободе говора.

У Великој Британији је телевизијама медијима забрањено да извештавају о кампањи, али је то дозвољено кандидатима, као и дигиталним и штампаним медијима.

У Словенији је 2016. године Врховни суд пресудио је да „није свако мишљење пропаганда“ и објавио је нову дефиницију појма пропаганда и преиначио пресуду нижег суда, којом је осуђена особа која је објавила пост на друштвеној мрежи уз поруку „Сјајан интервју! Вреди прочитати!“ и поделила линк текста.

У суседној Хрватској изборна тишина траје упола краће него у Србији, а односи се и на постављање нових промотивних садржаја попут статуса, видео-клипова, фотографија или коментара на друштвеним мрежама, који се директно објављују на насловницама као новости или на приватним налозима повезаних корисника.

Није дозвољено ни објављивање промотивних порука и фотографија кандидата у медијима, као и позивање грађана да гласају за поједине кандидате, било телефонски, СМС порукама или електронском поштом. За кршење изборне тишине у Хрватској прописане су озбиљне новчане казне – крећу од 400 евра за физичка лица до 66.500 евра за правне субјекте, у које спадају и политичке странке.

За разлику од Хрватске, у Србији је промоција на друштвеним мрежама дозвољена, што у данашње време у доброј мери обесмишљава идеју изборне тишине. Проблем се понавља у више изборних циклуса, јер је ресорни Закон написан пре појаве широкопојасног интернета и друштвених мрежа какве их данас знамо.

У Србији су за кршење изборне тишине прописане казне од 100.000 до 600.000 динара за правно лице, од 50.000 до 150.000 за одговорно лице у медију, а од 10.000 до 40.000 за физичко лице које крши ова правила.