Кад је Војислав Шешељ у фебруару 2003. године добровољно отишао у Хаг, да се преда Међународном трибуналу за ратне злочине почињене у бившој СФРЈ, његови „сирочићи“ остали су на ветрометини. Кум Тома је преузео руковођењем странке, али овај смутљивац се тешко сналазио, када су послови у питању. Једноставно, он није био човек коме је ико веровао.

Углавном је Николић пословао са спортском мафијом. Жарко Зечевић, генерални секретар ФК Партизан узео је под своје Томине синове соколове, и лепо их окућио.

Они који познају господина Николића, знају да се често жалио да му је супруга Драгица незајажљива, и да може да потроши амерички буџет. Њој никад пара. А посланичка плата Томина јесте била велика, али се брзо троши, јер је и Тома имао другу љубав.

Човек за бизнис је, ипак, био Александар Вучић. Он је умео да направи паре.

Када је на власт дошао Војислав Коштуница, Вучић се није одвајао од тела његовог шефа кабинета, злогласног Александра Никитовића. Коштуничина Влада морала је да прави тајне фондове за финансирање радикала. И то велике своте.

Све је било поједностављено. Када би Коштуничина влада предложила неки закон, радикали би у парламенти, поднели преко 500 амандмана. За говорницом би се излајали, нападали владу, ударали руком о посланичке клупе, изували би се, поливали водом. А онда, када би претерали, Вучић је устајао и викнуо би да они више неће да „учествују у овој лакрдији“. Изашли би из сале, и закон би био усвојен. И Влада задовољна, и Вучић сит.

У архивским фондовима служби безбедности има стотине сати доказа. Вучић је, често, знао да пријави доста мањи „пазар“, а Шешељ није имао могућности да то провери из затвора.

Углавном, Коштуничина влада је подстицала радикале на „приватни бизнис“. Тајкуни би куповали Томи станове, за његове синове – соколове, скупа кола, давали су бесповратне кредите. Ту је, наравно, подстицан Мишковић да Вучићу „излази у сусрет“, када су новци у питању.

Када је почела љубав Вучића и Ракића, цена радикала је порасла. Тражили су милионе евра.

Увидевши да његова жута банда може, поред радикала да прода и државу, Тадић је договорио са Вучићем да их исплаћују по више основа. За сваки закон, да не врше опструкцију, плаћало се по милион евра. За оне „шкакљиве“ одвајали су по пет милиона у кешу, плус право и на самосталну пљачку. Миодраг Ракић је подстицао радикале да и сами рекетирају бизнисмене и јавна предузећа. Ракић би доставио Вучићу извештаје Милорада Вељовића о мућкама оних који имају новац, онда би Вучић најавио посланичко питање и чекао да се поведу преговори.

Историја Српске радикалне странке, а потом Српске напредне странке, под вођством Томислава Николића и Александра Вучића је историја бешчашћа. Али, док су челници радикала живели као цареви, чланство је таворило у беди, и слепо извршавало позиве својих вођа, који су их третирали као стоку.

Двадесетак Томиних радикала грабило је и шаком и капом. Вучић, Јоргованка Табаковић, Игор Мировић … Пара им никад доста.

Генерални директор Телекома Бранко Радујко потписао је 23. јануара 2008. године. Уговор о закупу пословног простора број 12622/08 са Игором Мировићем из Новог Сада.

Наиме, господин Мировић је одлучио да купу пословни простор од 53 квадрата у згради у изградњи у Булевару ослобођења бб у Новом Саду. Господин Радујко је потписао обавезу Телекома да господину Мировићу плаћа за коришћење овог пословног простора, који је још био у макети, по 2.000 евра месечно, у нето износу, у динарској противредности! Посланичка плата, плус две хиљаде евра!

Пословни простор је саграђен тек у октобру 2010. године! А за 34 месеца, док се градио, Игор Мировић је добио 68 хиљада евра! Онда је направљен анекс уговора, па се у тај простор уселила пословница МТС, а закупнина је смањена на 1.700 евра, месечно, у нето износу. И данас те паре добија господин Мировић, за локал за кој он и не зна где се налази!

Да се то десило у било којој правној држави, Бранко Радујко би добио двадесет година затвора. Али, није он крив. Тако му је наређено. Паре које је плаћао Мировићу су, у односу на стотине милиона које је извлачио за банду Бориса Тадића, за ДС, за себе и финансирање “угледа Бориса Тадића у свету“, такорећи мизерне. Радујко је, по Ракићевом налогу, плаћао и Јоргованку Табаковић, посланицу радикала у српском парламенту. Она је унапређена у помоћника директора Телекома у Новом Саду. То место јој је оставила рођена сестра Слободанка Комшић, која је прешла у Војвођанску банку. Јорговака је добила плату од неколико хиљада евра, кола са службеним возачем, и ишла је често у Београд да се курва са једним политичарем са Косова. Посао су добиле и њене две кћерке, са платом већом од министарске.

Плен који је доносио Александар Вучић дељен је међу најпробранијим члановима. Остали су добијали право на самосталну пљачку по унутрашњости. Али, осим што су од Борисове мафије добили стотину милиона, Вучић је, преко Владимира Бебе Поповића, са којима је годинама био у блиским односима, обновио односе са резидентом британске обавештајне службе и скоро свако вече је посећивао Вучића у његовом пространом стану на Новом Београду (о чему Таблоид има прецизне информације, јер је један наш сарадник радио као портир на улазу у зграду где је он становао), Тако су Николић, Вучић, Јоргованка Табаковић, Игор Мировић и генерал Божидар Ђелић, на Копаонику од стране британског агента примили велику своту новца, са задатком да разбију Српску радикалну странку!

А по налогу Бориса Тадића, оснивање Српске напредне странке, њених одбора и страначке инфраструктуре, морала су, великим новце, да помогну и многа јавна предузећа, попут Србијагаса, Петрохемија Панчево, Путеви Србије… Ова предузећа и њена руководства Вучић данас покушава да стави на стуб срама.

Није ни чудо што Бранко Радујко, који је доласком напредњака на власт још месецима био директор Телекома, није у затвору. Сачувао је милионе опљачканих пара, куће, аутомобиле, станове… А тако је мизерно плаћао Вучићеву камарилу.

И што је још горе, зет Бранка Радујка, бивши председник Општине Раковица Бојан Милић постављен је за директора ЈКП ИНфостан! У Раковици је становао у подруму, а мандат завршио са 40 станова у власништву! Његова жена Рената Радујко је градски секретар за финансије, а његов брат Ненад Милић био је заменик министра унутрашњих послова Србије.

Напредњаци су, истине ради то треба рећи, сто пута мање опљачкали од својих претходника. Али су и заштитили све пљачке Тадићеве мафије, тешке преко 70 милијарди евра. И не намеравају да их врате у буџет Србије. Можда ова прича може да одговори на питање зашто се напредњаци тако понашају према жутој мафији.

 

(Таблоид)

Ознаке: Борис Тадић основао СНС, Војислав Шешељ, Хаг