Прочитај ми чланак
Ко зна колико је новца уложено да се испере српски мозак и преобрати у европски. И џаба, не иде.
Након ослобађајуће пресуде Хашког трибунала хрватским ратним злочинцима, Готовини и Маркачу, била сам љута и огорчена, као уосталом и свако ко припада нашем народу. Како се, међутим, Србима често пребацује да би много више успеха имали када би проблемима прилазили главом, а не срцем, покушаћу на тренутак да искључим емоције.
Хрватска
Да је којим случајем Хрватска независна држава и да је Хашки трубинал пресудио по принципима међународног права, наведена ослобађајућа пресуда имала би далеко већу тежину од пуког распиривања национализма код (углавном) најсиромашнијег слоја становништва. Ношени тако важном победом, са више него пристојним шансама да им наредних 50 година Србија плаћа ратну одштету, било би сасвим логично да инсистирају на наставку и убрзању процеса пред Међународним судом.
Међутим, како је Хрватска, као уосталом и Србија, под директним патронатом Вашингтона и Брисела, хрватски председник предлаже да обе стране, уз договор, повуку тужбе и по наређењу „спушта лопту“.
Чему онда цела ова лакрдија САД и ЕУ? И, како то обично бива, уколико не знаш ко је крив, само сагледај ко има највише користи.
САД и ЕУ
Након крвавог распада СФРЈ, Русија је била слаба, а Балкан разбуцан и огрезао у мржњи и криминалу. Све је ишло по плану западних земаља:
Упропашћене су све домаће банке, док су као печурке ницале стране, а све бивше републике убрзано су се задуживале код западних финансијских институција, 80% привреде СФРЈ је потпуно уништено, а увоз дупло и више надмашује извоз свих бивших република.
Ратни и послератни профитери (популарно тајкуни) за мали новац преузели су све што је преостало од привреде, док се предузећа у државном власништву и дан данас черупају путем намештених јавних набавки. Корумпирани политичари зарад сопствене рехабилитације и опстанка, потпуно су препустили власништво над медијима страним државама, деградирали војску и постали пуко оруђе у рукама страних сила, које испуњава све заповести без поговора!
Финансијски исцрпељеном Западу који није навикао да живи без колонија, бивше републике СФРЈ послужиле су као финансијска ињекција којом су одложиле сопствену пропаст.
Да су којим случајем отети новац уложили у развој сопствене производње, сви би данас било другачије. Али, бахати и похлепни Запад, навикао да живи од туђег рада, правио је зграде, куповао бесне аутомобиле и правио путеве. За то време, земље БРИК-а, улагале су у своју производњу и полако јачале. Ни то бахати Запад није забринуло, уздао се у силу тј. НАТО.
Све до 2008. године и чувене СЕКЕ!
Тек након избијања светске економске кризе 2008.године, западне силе почињу да схватају озбиљност ситуације. Сценарио из бивше Југославије полако преносе на арапске земље у потрази за још једном инфузијом.
Од четири државе са највећим растом БДП-а, опасност од Бразила и Индије још увек је на ниском нивоу, док је Кина убедљиво најмногољуднија држава, народ је изразито патриотски настројен и нема пуно простора за конкретније нападе у овом тренутку. Са друге стране, најблаже речено нетрпељивост према Русији, која је сада већ уткана у амерички ген, уз руско супротстављање да се опустоше арапске земље и нахрани западна аждаја, чине Русију западним непријатељем број 1, што је Ромни и рекао у предизборној кампањи.
Србија
Након ратова у Хрватској, Босни и на Космету, санкција и мучког бомбардовања, Србија је коначно капитулирала у миру, 5.октобра 2000.године. Жути режим, предвођен Борисом Тадићем, живео је од распродаје државне имовине и лажних обећања и полако утирао стазу за коначну пропаст Србије.
Милошевићеви ратни и послератни профитери (илити тајкуни) су преузели жуте књижице и наставили где су стали. Додуше, има и оних који су склоњени да би њихов „бизнис“ преузели досманлијски профитери. Корупција је цветала и цветала.
Најперфиднија превара над грађанима Србије, упакована у целофан ЕУ, изведена је на следећи начин:
Да би се грађани приволели уласку у ЕУ (чијих је 18 држава мучки бомбардовало Србију), од 2000. до 2008. је враћен новац који је из земље изнет деведесетих. Наравно, грађани то нису знали. Медији су благосиљали ЕУ што инвестира у Србију, те могу да расту плате и пензије, али и запосленост. Ницале су зграде на сваком кораку, без паркинга и паркова, али ко је још на то мислио. Банкари су задовољно трљали руке, јер се свега жељан народ задуживао за све и свашта: од станова, преко аутомобила, до беле технике.
И сви срећни! Кога је тада било брига што се, по тачно дефинисаном темпу и редоследу, наши генерали испоручују оној спрдњи од суда или што се урушава одбрамбени систем државе или што нам отимају Косово или што се Председник државе извињава што постојимо! Све смо хтели да заборавимо, само да нас ЕУ заволи и прими у свој загрљај! О муко моја!
Као и први пут, и овај други су нас опљачкали нашим новцем!
Ако запад није „преживео“ СЕКУ, Борис Тадић јесте! Престравих се да је неуништив!
И опет Хрватска
Да би избегле сопствену пропаст 2008. (бар у том тренутку), западне силе су повукле сав новац из својих колонија, па и из бивших југословенских република. На тај начин, презадужени народи, који су тек почели да дижу главу након исцрпљујућих сукоба, коначно су се суочили са истином: пара нема!
Велика је сила та Америка. Много људи, моћна војска, најмодерније наоружање, логистика и медији скоро па савршени. Скоро?
Још пре 1991. и почетка несрећних сукоба изманипулисаних народа, САД су одрадиле психолошки „скенер“. Имају Срби много мана, Српкиња сам па знам, али ми не умемо дуго да мрзимо! Наш бес дође и прође, као Олуја (случајност или не)! У корену православне вере је праштање и Богу хвала, те то умемо, па ма колико нас коштало!
Зато су САД одиграле на карту мржње Хрвата према Србима, која никада и ни под којим условима неће нестати – једноставно хрвати нас мрзе и то је чињеница!
И опет САД потеже за истим кецом из рукава: Готовина и Маркач су ослобођени да опет подстакну хрватску мржњу!
Другим речима, уколико не можеш да их нахраниш хлебом, нахрани их мржњом, биће мирни једно време.
А зашто је то Вашингтону и Бриселу потребно сада?
И на крају и заувек Србија
Из истог разлога из ког се жури и са отимањем Косова! Омануо је „скенер“, новцем се могу купити српски политичари, али не може српска православна душа!
Ко зна колико је новца уложено да се испере српски мозак и преобрати у европски. И џаба, не иде. Почим је Русија ојачала, буди се и српска нада да опет можемо бити слободни!
Због резултата истраживања јавног мњења, који јасно показују да се Срби буде из хипнозе (а што је најважније предњаче млади) зазвонио је аларм на узбуну! Зато нас сада нападају са свих страна, рачунајући на немоћ ново–старе Владе. Недорасли моћном непријатељу који не бира средства, са дебелим досијеима двадесетогодишњих брљачина на српској политичкој сцени, а без иједног савезника, јер су све растерали немањем алтернативе, на великом су испиту сада: или ће се супротставити окупатору или сопственом народу!
Док се ови недорасли и уцењени крчкају на тихој ватри, српски народ ослушкује зов кнеза Лазара и чека правог српског вођу око кога ће се ујединити! Оног момента када се појави, Србија ће имати бар милион војника спремних да брани свој праг и дом!
Све и да се не жури овако очајнички, не би Запад успео: таман кад помислиш да си поразио Србина, он се сети оне: Што те не убије, ојача те!
Јелена Бркић
(Двери)
