Прочитај ми чланакДиректорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић оценила је да је мудро што председник Александар Вучић "није отворио све карте" у преговорима о КиМ.
Она за Тањуг објашњава да на различитим странама света постоје државни, политички и бизнис интереси да се било какав споразум минира и да се са мање информација спречава таква могућности што је, по њој, сасвим легитимно.
Како каже, Вучић је дао оквир – подршка САД за мали компромис у коме Србија не би изгубила све.
„Управљање ресурсима који се налазе на једном делу територије, углавном на северу Косова, статус за Српску православну цркву, гаранција за Србе на југу, питање имовинских права, али пре свега управљање ресурсима“, набраја Милићева оквир у коме се кретало решење и примећује да се предлог схватио као подела, односно етничка подела што, како каже, није тачно.
Вучић је имао исувише опонената, а јако мало оних који су били спремни да покажу веру у 2019. години да на Балкану неће доћи ни до каквих ескалација, додала је она.
Милићева верује да се видело да ни Немачкој не одговара споразум, па ни да је Вучић признао Косово, јер се, како објашњава, Немачка се плаши свог бирачког тела које је отишло „удесно“.
„Од јуче је Македонија корак ближе да отвори преговоре са ЕУ. Још да су Београд и Приштина постигли споразум, немачко бирачко тело би отишло још удесно као рекација на то што не жели и Западни Балкан у Европи. Чини ми се да смо ми сада таоци између САД и Немачке у којима није лако окренути леђа Немачкој“, рекла је Милићева.
Како каже, баланс председника да остане поуздан партнер је јако добар, међутим, оцењује и да је то један од разлога његове забринутости.
„Надам се да ово није крај. По мени је добра вест што је и Хашим Тачи рекао да пре Париза треба да се иде у САД“, истакла је Милићева.
Према њеним речима, председник Вучић би у наредном периоду морао да уложи додатни напор да објасни грађанима, а пре свега свом бирачком телу, значај сарадње са САД из много разлога.
„Искрено се надам да ће се ова администрација поново концентрисати на Западни Балкан, јер је и њима у интересу да ту имају више партнера“, указала је Милићева.
Она је, цитирајући изјаву председника Црне Горе Мила Ђукановића у вези са компромисом, казала да је добро да тај компромис има јаке безбедносне гаранције да не би изазивао страх од домино ефекта, тензија и свега другог.
„Те гаранције сигурно не може да пружи Русија сама, већ оне морају да дођу и од САД-а и НАТО-а. Да би Србија добила и то ‘нешто мало’ потребни су бољи односи и убеђивање САД или НАТО. Нисам сигурна колико постоји унутрашња политичка зрелост у српској јавности за тако нешто“, рекла је Милићева.
Она сматра да је за компромисно решење потребна демократска валидација и да Вучић мора да има подршку и оног дела јавности која начелно не гласа за њега.
„Има и оних у његовој партији за које је прича о Косову прилично тешка, јер имају „јачи став“ или фамилију на КиМ, или им једноставо европске интеграције не значе колико мени, па можда не би гласали за компромис“, сматра Милићева.
Каже да је у том смислу одсуство разумевања „организација цивилног друштва наводно проевропске оријентације“ и „наводно демократске опозиције“ са изузецима као што је ЛДП – забрињавајући.
Подсећа да је Вучић Бриселским споразумом направио тежак компромис по своје бирачко тело, управо зато што је процес европских интеграција зависио од тога.
„Ми шест година немамо ЗСО, имамо потпуни доказ незрелости косовског друштва и хипонтизирања заговорника својих интереса против корекције административне линије као дела свеобухватног решења“, каже она.
Приштина је направила „драму“ да је то подела по етничким линијама, пласирала читаву серију „фејк њуза“…
„Ту су и владе попут Немачке, и врло утицајни коментатори, тинк тенкови. У тим околностима, још сада када губимо око 500 милиона евра годишње због санцкија, није лако одржавати мир и консензус, добру комуникацију и такође не разочарати Србе са Косова и северно и јужно од Ибра“, рекла је Милићева.
Милићева се нада појачаној билатералној дипломатској активности између Србије и Америке у периоду до Париза и уздржаности Србије с једне стране, уз покушај да се на унутрашњој сцени „не иде ђоном“ и да се поново видимо шта би могао да буде најмањи заједнички садржалац свих наших интереса.
Она је приметила да, с друге стране, косовски Албанци постају све деструктивнији и да их не занима стабилност региона.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
