Прочитај ми чланакУколико се обистине најаве лидера СНС Aлександра Вучића, да ће нова влада бити формирана после 28. маја за када је заказана ванредна седница председништва странке, ово могла да буде најбрже формирана влада од 2007. године.
Бржа од те ће сигурно и бити – та изборна година у спрској политичкој историји остаће упамћена по томе што је влада формирана последњег дана законског рока – после готово четири месеца.
Ево колико је процес формирање владе трајао на претходна четири избора за народне посланике и око чега су странке ломиле копља приликом тих преговора.
Година 2007
Избори одржани 21. јануара, влада формирана 15. маја – укупно 115 дана.
Та влада, чији је председник био Војислав Коштуница (ДСС), специфична је и по томе што је трала свега годину дана. Чинили су ДС, ДСС, Нова Србија и Г17 плус.
Ова донекле неприродна коалиција, заснована на лошем односу и неслагањима око најважних питања на релацији ДС-ДСС, формирана је после напорних и дугих преговора – последњег дана законског рока.
ДСС-НС и ДС тек су 2. марта успели да се сложе око пет принципа за формирање владе: у вези са Косовом и Метохијом, сарадњом са Хагом, европским интеграцијама, економским развојем и борбом против корупције и криминала.
Мађутим, након разговора са Г17, ДСС захтева и „шести принцип“, који је предвиђао да једна странка не може имати и премијера и председника државе.
У том тренутку председник Србије је Борис Тадић испред ДС, а бирање премијера из супарничког ДСС значило је кохабитацију, која је сама по себи отежавала управљање државом због значајног неслагања странака које су давале председника и премијера.
Проглашење једностране независности Косова и Метохије је уздрмало ову владу и пошто није дошло до договора између владајућих странака, Коштуница је затражио расписивање ванредних парламентарних избора 11. маја.
Година 2008.
Избори одржани 11. маја, влада формирана 7. јула – укупно 58 дана
Ова влада сасвим сигурно је изазвала земљотрес на политичкој сцени Србије. И не само зато што су социјалисти након постигнутог договора о власти у Београду окренули леђа својим очекиваним партнерима – радикалима, већ пре свега зато што је власт успела да уједини заклете противнике – демократе и социјалисте. После тога, ниједна колиција у Србији се неће сматрати немогућом или неприродном.
То је била влада ДС, СПС и мањина, а премијер је био Мирко Цветковић.
Током преговора СПС је тражио: места председника парламента и потпредседника владе, “престанак прогона породице Слободана Милошевића”, ослобађање бившег директора РТС Драгољуба Милановића, инсистирали на потписивању ССП, на увећању пензија за десет одсто и на томе да износ пензије буде 70 одсто у односу на плате, бесплатно школовање и лечење.
Г17 плус је захтевао: место потпредседника владе и ресоре економије, НИП, телекомуникација, здравља, спорта и омладине и културе.
СПС поручивао: Aко СРС и ДСС-НС прихвате наше услове, онда СПС неће ни почињати разговоре са ДС.
Компликовани захтеви, компликовани и дуги преговори.
Влада Мирка Цветковића била је утемељена на низу компромиса међу коалиционим партнерима оптерећеним дубоким међусобним разликама и неповерењем. Обележио је и низ сукоба унутар коалиције, који су кулминирали и сменом лидера Г 17 Млађана Динкића коју је иницирао Цветковић. Реконструисана Влада Србије имала је 21 члана и 17 министарстава, док је пре реконструкције имала 24 министарства и 27 чланова. Занимљиво је и да је ова влада издржала пун мандат, што је у Србији реткост.
С друге стране, Демократска странка успела је први пут уједини власт на свим нивоима – имали су председника, премијера и власт у Војводини. Цена је била потписивање Декларације о помирењу са насладицима Милошевићевог СПС против кога су се борили деведесетих година.
Праву цену, међутим, платили су на новим изборима – за четири године.
Фото: Н.С.
Година 2012.
Избори одржани 6. маја, влада формирана 27. јула – укупно 83 дана
Година 2012. донела је преокрет на политичкој сцени Србије. Главним играч, стицајем околности, опет је Ивица Дачић.
Овог пута успео је да промену партнера (ДС у СНС) капитализује премијерским местом.
Владу су чинили СНС, СПС, ПУПС, Јединствена Србија, Уједнињени региони Србије, Нова Србија и Странка демократске акције Санџака.
Иако је након парламентарних избора изгледало као извесно да владу формирају ДС и СПС све се променило након другог круга председничких избора на којима је Томислав Николић победио Бориса Тадића.
Лидери ових странака сусретали су се безброј пута, разговрали и наводно покушавали да поново договоре формирање владе, али ствар се отегла… Званично, СПС није прихватао ЛДП као трећег партнера у влади нити да се влада формира са странкама мањина, те посланицима СВМ, СПО, Маје Гојковић, двоје посланика са листе ЛДП – Захаријем Трнавчевићем и Ранком Савић.
Са друге стране, демократе нису желеле Регионе за партнера након лошег искуства у претходној влади. Истовремено, формирање такве владе значило је највероватније и нову кохабитацију (уколико би премијер нове владе био из ДС), а демократе су са тим имале већ лоше искуство.
Након што су Дачић и Млађан Динкић договорили заједнички наступ у преговорима почели су и њихови први разговори са челницима напредњака.
Како је „Блиц“ писао тада, још 11. јуна начелно је договорено да СНС, СПС и УРС уђу у коалицију.
Та влада је касније реконструисана, а убрзо су расписани и нови избори, који ће Aлександра Вучића довести на њено чело.
Година 2014.
Избори одржани 16. марта, влада формирана 27. априла – укупно 43 дана
Избори 2014. године донели су прилично јасну ситуацију. Напредњаци су освојили 48,8 одсто гласова, а у парламент је ушло свега седам листа, од којих су три биле мањинске. То је значило и велики број мандата за коалицију окупљену око напредњака која је самостално имала 158 од 250 посланика.
Будући да се лидер СНС определио за наставак сарадње са коалцијом око социјалиста водеће странке нове владе биле су у истој позицији као и у претходном мандату, и питање које се тада наметало је зашто је Србија уопште ишла на изборе, када су неке ротације могле да се обаве и без тога, пре свега на месту премијера.
Влада је издржала нешто више од две године, а ванредни парламентарни избори одржани су заједно са редовним локланим и покрајинским 24. априла ове године.
Како до нове владе – шта предвиђа закон
Републичка изборна комисија (РИК) јуче увече је објавила коначне резултате парламентарних избора и од тог момента почео је да „цури“ рок за формирање новог сазива парламета, као и нове Владе Србије.
Први следећи корак према Роковинику за вршење изборних радњи јесте додела мандата кандидатима са изборне листе по редоследу на изборној листи, што треба да буде урађено у року од десет дана од објављивања укупних резултата избора.
С обзиром на то да су ти коначни резултати објављени 5. маја, овај посао би требало да буде готов до 15. маја.
Рок за конституисање републичког парламента је 30 дана од проглашења коначних резултата, а према Уставу Србије, прву седницу новог сазива парламента заказује председник Народне скупштине из претходног сазива.
На тој првој седници се потврђују посланички мандати и бирају се председник и потпредседници новог парламента и именује генерални секретар скупштине.
Након формирања парламента следи и процес формирања владе, а регулатива каже да нова влада мора бити формирана најкасније у року од 90 дана од конституисања парламента.
Према Уставу Србије, кандидата за председника владе парламенту предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.
Кандидат за председника владе парламенту износи програм владе и предлаже њен састав, а парламент истовремено гласа о програму владе и избору њеног председника и чланова.
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.
