ЕУ У ПАНИЦИ: „Брисел све више сумња у намере Кине на Балкану“

08:20 13.02.2019.

Кина је нови играч у регионалној игри моћи на Западном Балкану и захваљујући растућој помоћи, трговини и инвестицијама понекад конкурише економском утицају ЕУ

То се оцењује у новом извештају објављеном пред Минхенску безбедносну конференцију која се одржава од 15. до 17. фебруара.

У извештају се наводи да Брисел све више сумња да Пекинг користи своју економску снагу ради политичке добити,а као пример растућег кинеског утицаја у региону, уз економски, у извештају се указује и на утицај на медије у Србији или на тинк-тенкове у Македонији.

У делу извештаја о региону са поднасловом „Западни Балкан: Са таквим пријатељима…“ наводи се да лидери ЕУ препознају стратешки значај делова који недостају на „слагалици Европе“ али да су недостатак политичког и економског напретка у региону, као и замор од проширења у ЕУ, умањили код обе стране веру у неизбежност уласка у ЕУ.

Ситуација у региону се оцењује као крхка и додаје да је Косово, супротно жељама НАТО, у децембру одлучило да прави војску, на шта је Србија одговорила претњом војном интервенцијом, док у Сарајеву расту бојазни од етничких тензија са уласком српског националисте Милорада Додика у председништво БиХ.

У међувремену грађани Западног Балкана изражавају своје неслагање и протестима и напуштањем региона, посебно млади људи.

Негативан развој ситуације на Западном Балкану појачава се како други актери повећавају свој утицај, посебно Кина и Русија, оцењује се у извештају и додаје да је Русија традиционални играч у региону али да сада на Балкан гледа као на део нове „велике игре“ која може да помогне да се ослаби ЕУ.

Москву оптужују да делује у циљу дестабилизације Западног Балкана, укључујући напорима за подстицање етничких сукоба и подизањем тензија са ЕУ кроз анти-западну пропаганду.

Како се наводи у извештају, Русија је 2018. покушала да саботира један од најзначајнијих споразума у региону – о имену Македоније између те земље и Грчке након што је тај спор готово три деценије био главна препрека евроатлантским интеграцијама Скопља.

Нови играч у регионалној игри моћи је Кина и сви са Западног Балкана, осим Косова, укључени су у иницијативу Пекинга Појас и пут кроз формат 16+1 (16 земаља централне и источне Европе плус Кина).

Регион је поздравио преко потребну кинеску помоћ, трговину и прилив инвестиција који су у сталном расту и у неким областима конкуришу економском утицају ЕУ.

Иако Пекинг подржава придруживање региона ЕУ, кинеске активности у Бриселу буде сумњу да Кина можда користи своју економску снагу ради политичке добити.

Поред тога, кинески пројекти нису нужно у складу са ЕУ стандардима одрживости или транспарентности. Зато кинески економски домет представља опасност за регион, посебно када је реч о дугу, с обзиром да највећи део инвестиција долази у форми зајмова, наводи се.

ЕУ се тек недавно позабавила ризицима од таквог развоја догађаја и почетком 2018. Европска комисија је усвојила нову стратегију у којој је веће ангажовање у региону означено као геостратешка инвестиција.

И НАТО и ЕУ сада се активно боре против руске пропаганде у региону а ЕУ је покренула и низ европских пројеката повезивања (конективити пројеката) како би конкурисала кинеским пројектима.

Изван економске сфере, наводи се да у Србији Комунистичка партија Кине промовише „позитивно“ медијско покривање те земље кроз јачање сарадње са српским медијима и организовање, нпр, заједничких семинара о „здравом новинарству“. Српски медији такође су, пише у извештају, редовно објављивали ауторске текстове Си Ђинпинга.

Истовремено је кинески зајам од 809 милиона евра за изградњу деонице ауто-пута до Србије подигао црногорски дуг на неодрживих 80 одсто БДП док у Македонији кинеска Комунистичка партија подстиче сарадњу државних кинеских инстутуција и тинк-тенкова из те и других балканских земаља са циљем популаризације кинеских интереса.

Година пред нама даће неке назнаке да ли регион Западног Балкана још верује у европску будућност, закључује се у петом годишњем извештају објављеном пред 55. по реду Минхенску конференцију.

Минхенска безбедносна конференција водећи је глобални форум за дебате о међународној безбедносној политици који сваке године у фебруару окупи више од 450 лидера и високих званичника из целог света.

„Када се погледа садашње стање међународних односа, тешко је избећи осећај да свет није само сведок низа мањих и већих криза, већ да постоји и фундаментални проблем. Изгледа да доживљавамо реконструкцију кључних делова међународног поретка“, написао је у резимеу извештаја „Велике пазле: Ко ће покупити делове?“ председавајући Минхенске безбедносне конференције, амбасадор Волфганг Ишингер.