Прочитај ми чланакДушан Бајатовић, генерални директор "Србијагаса", за "Новости": Поставићемо гасовод од Ниша до Батајнице, који ће моћи да се повеже и на "Турски ток".
Врло смо близу договора да предузећа из хемијског комплекса од „Гаспрома“ добију гас по специјалној цени. За потребе „Азотаре“ и МСК, гас ће бити третиран као сировина, а не као енергент. Јефтинији гас ће овим фирмама омогућити да преживе док не стигну стратешки партнери. Да се не изгуби ниједно радно место. То је директна последица недавне посете председника Србије Александра Вучића Русији.
Ово у интервјуу „Новостима“ каже Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“, који наглашава да је изузетно важно што се међудржавним споразумима између Москве и Београда руска страна обавезала да ће испоручити довољне количине гаса нашој земљи.
* Шта за наше грађане значи овакав споразум?
– На основу тог уговора највећи произвођач гарантује да ће испоручити потребне количине гаса. Србија је енергетски сигурна. Између „Србијагаса“ и „Гаспрома“ није обична комерцијална сарадња, то је стратешко партнерство. Сада ћемо моћи и да продајемо руски гас. Досадашњи уговор је прецизирао набавку 1,5 милијарда кубних метара годишње, сад смо подигли на две милијарде.
* Зашто Србија не купује гас од других произвођача? Бране ли нам Руси?
– Никад „Гаспром“ није рекао „немојте да купујете гас од других“, али они су најповољнији. Цене по којима набављамо су у класи региона. Немамо ми привилегију када је цена у питању, али имамо слободу да узимамо кад желимо и колико желимо, а да при томе не плаћамо пенале, без додатних услова и трошкова. Никад нам Руси нису наплатили ниједан пенал зато што набавке нису ишле по договору.
* Путин је Србију јавно позвао у пројекат „Турски ток“. Колике су шансе да добијемо још један правац снабдевања?
– Важно је да се сада све ради по европским правилима. Појавили су се купци, који захтевају све веће количине гаса, а наш транспортни систем је прилично скроман. У том гасном тепиху велика је рупа у југоисточној Европи. Нама је сада задатак да изградимо своју мрежу и да је ојачамо, посебно када захтеви купаца буду обавезујући. Ширимо српски транспортни систем. Потребно је наравно и да Бугарска обезбеди своју инфраструктуру, а јачањем наших гасних капацитета ми можемо да се повежемо и узимамо гас и из Азербејџана, „Јужног коридора“, „Турског тока“…. То су све комерцијални уговори, на основу којих ми можемо да добијемо кредит од банке и ширимо своју мрежу.
* Је ли ишта започето од тих амбициозних планова?
– Сада убрзано радимо на интерконекцији од Ниша, преко Димитровграда до границе са Бугарском. Гарант Европе за тај посао је 40 милиона евра. Већ смо ушли у послове експропријације. Онда мора да се гради гасовод од Ниша до Велике Плане, а касније Велика Плана – Батајница. У плану је и интерконекција са Румунијом, где имамо само осам километара. То је још један правац снабдевања од произвођача јер Румуни имају свој гас. У Војводини је мрежа прилично добра. Имамо и везу са Мађарском. Имамо шансе да постанемо енергетско чвориште, јер ћемо имати више праваца снабдевања, веће потребе купаца, а то значи бољу позицију у преговорима око цене. Планирамо и интерконекцију према Хрватској и Републици Српској. Сарајево ће морати да се снабдева из Србије.
* Колике су сада наше обавезе за руски гас, а колики је дуг „Србијагаса“?
– Дуг за гас према Русији износио је између 10 и 400 милиона долара. Сада је на нули. Укупни дуг „Србијагаса“ ће догодине пасти на око сто милиона евра. У једном моменту био је 1,7 милијарди евра, а дуговали су нам 2,4 милијарде евра.
У „ДВОРУ“ И ДО МИЛИЈАРДУ КУБИКА
* У плану је ширење капацитета „Банатског Двора“. Када почињу радови?
– Подземно складиште „Банатски Двор“ је пуно, технички спремно да дочека и највећу хладноћу. Са овим количинама били бисмо мирни 90 дана. У марту ће бити донета одлука о проширењу са садашњих 450 милиона кубних метара гаса на не мање од 750 милиона кубика. Највероватније ће бити милијарда. Имаћемо могућност да купујемо гас кад је најјефтинији, а тарифе су нам најниже у региону. Ако изградимо све што планирамо, биће нам потребно још једно складиште, а то је „Српски Итебеј“, с капацитетом од око милијарду кубика.
ОД ГУБИТАША ДО ДОБИТИ
* „Србијагас“ је важио за губиташа, каква је сада ситуација?
– Више пута смо били тема у Скупштини, због гаранција за задужења за текућу ликвидност, јер се преко гаса водила социјална политика. У међувремену је држава избачена из одлучивања о цени и од 2012, од доласка СНС и СПС на чело Србије, „Србијагас“ није узео ниједан кредит за текућу ликвидност. Сав новац који смо добијали био је искључиво за пројекте. Тако смо већ 2014. имали пословну добит од 2,4 милијарде динара, 2015. је била 13,7 милијарди, а 2016. чак 16,8 милијарди.
ИМАМО УДЕО У 22 КОМПАНИЈЕ
* У колико фирми „Србијагас“ има власнички удео?
– У 22 компаније, у којима ради 14.000 радника. Већина тих фирми је у унапред припремљеном плану реорганизације, стечају, банкроту, али за њих је „Србијагас“ мост преко кога могу да реше проблеме. Раније смо зими искључивали гас индустрији, а од 2008, од када руководи актуелни менаџемент, то се није десило. Увек смо имали довољне количине гаса и испоручивали и онима који су плаћали и онима који нису. Од 2008. године није се десило да искључујемо индустрију да би домаћинства имала гас за грејање.
