Прочитај ми чланак
Уместо најављеног груписања снага после изборног дебакла, странке националне деснице у Србији деле се и распадају на политичке атоме!
Само од ДСС који је остао испод цензуса, у наредних месец дана требало би да настане Српски отаџбински фронт Синише Ковачевића и Српска народна партија Ненада Поповића.
Иако је неколицина функционера ДСС последњих година „гунђала“ да би Коштуница требало постепено да уступи странку млађима, који ће знати „боље и модерније да пакују политику“, испоставило се супротно.
После повлачења дводеценијског лидера у пензију, странка је остала обезглављена, посвађана, без свежих идеја и јасне стратегије. Месец дана пред изборну скупштину ДСС, која је заказана за 4. октобар, најјачи партијски играчи одбијају да преузму кормило.
Вршилац дужности председника Александар Поповић и потпредседник странке Слободан Самарџић неће да се кандидују за Коштуничиног наследника, па су из другог плана „истрчали“ Милош Алигрудић и Санда Рашковић Ивић, који су најавили учешће у „председничкој трци“.
Таман кад су почела унутарстраначка трвења око та два кандидата, доскорашњи потпредседник Ненад Поповић најавио је оснивање своје странке. За њим ће, готово је извесно, кренути и Милан Стаматовић, потпредседник партије и председник општине Чајетина, која је најјаче страначко упориште у држави.
У врху ДСС тврде да их Стаматовић још није обавестио да одлази, а да су то од Поповића видели у медијима.
– Поповић је решио да прави странку јер се не слаже с деловима програма ДСС. Али, сматрам да је одлуку о иступању из ДСС требало најпре да саопшти странци захваљујући којој је обављао важне државне функције – изјавио је Александар Поповић.
Још пре избора, ДСС је напустио Синиша Ковачевић, који већ месецима припрема нову ролу на политичкој сцени.
Он је у среду потврдио за „Новости“ да ће на јесен званично основати странку и да је већ написао први партијски документ чија је средишња идеја – ресуверенизација Србије.
Ни остатку десног пола политичке сцене не цветају руже. Радикали су одгурнути потпуно на маргину и једино „Двери“ и даље јавно позивају на обједињавање свих националних снага под један барјак.
Сва истраживања показују да странке националне опозиције још чаме испод изборног цензуса. Све су даље и од практичног удруживања, иако се, на теоретској и идејној сфери, непрестано позивају на саборност.
НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА „ДВЕРИМА“
Реагујући на интервју Александра Поповића у „Новостима“, „Двери“ су саопштиле да је тачно да им је он нудио сарадњу у Београду, али да је понуда била непристојна.
– Нуђено нам је да заједнички изађемо на градске изборе у Београду, али тако да у имену заједничке листе нема „Двери“ и да добијемо свог првог кандидата за одборника на 11. месту на заједничкој листи. Једини од три учесника потенцијалног Патриотског блока који је искрено желео сарадњу и заједничку изборну листу биле су „Двери“. Испоставило се да смо узалудно упозоравали да не сме бити бачен нити један патриотски глас.
(Вечерње новости)
