Прочитај ми чланакИако смо већ дубоко загазили у 2016. годину, Хрвати и Срби као да су остали заглављени у девдесетима. Међусобна препуцавања су готово свакодневна, а наше комшије користе сваку прилику да нам покажу где нам је место. Тако је у јавност процурео снимак бившег хрватског премијера Зорана Милановића у коме бранитеље уверава да Србија није никаква сила, већ само шака јада.
Tanjug
Када је завршио са Србима, окренуо се Босанцима, истичући да су они само „биг схит“. Овај снимак изазвао је велику буру у региону, не без разлога. Додуше, није Милановић много погрешио, сви смо ми само „шака јада“, играчке у рукама великих сила, које су нас увек уништавале, а и дан данас нас врте како им кад одговара, одређујући нам судбину без да нас ишта питају. Али, зашто Милановић мисли да су Хрвати бољи од нас осталих на Балкану?
Као велики европејци, а заправо увек „за дом спремни“
Да ли се можда тако јавно буса јер је Хрватска чланица Европске уније, док се Србија, Босна, па и Црна Гора на све начине боре да до исте дођу? Јер, иако држава чланица, Хрватска је показала да у себи од тих силних европских и демократских вредности, које би ова организација требало да заговара, нема ништа. Од свег тог великог европејства, Хрвати имају само оне звездице на застави Уније, која се регуларно вијори поред њихове шаховнице. И ништа више.
Да ли су процветали после тог чланства, па им то даје за право да деле лекције другима? Сетимо се, пре више од годину дана, млади Хрвати поручили су својим вршњацима у Србији да ни две године после уласка у ЕУ не осећају никакве бенефите од тог чласнства. Штавише, ситуација није боља ни сада. Тако хрватски медији пишу како све више Хрвата одлази пут Европе, трбухом за крухом. И то не само млади, већ и они старији, који су готово читав век провели у домовини, али су толико разочарани, да масовно одлазе. Одлазе и из осталих бивших југословенских република, није то тајна, али, као што се може видети, нису ни ту Хрвати много бољи од нас.
Пре само неколико дана, стигли су извештаји да је Хрватска једна од најсиромашнијих земаља ЕУ, да је апсолутно зависна од фондова ЕУ, те да су само Бугари гори од њих. Као што се може видети, нису се баш много усрећили са уласком у ту Европу. Нису баш ни они некаква велесила, која може остале комшије да назива свакаквим именима.
Када причамо о Хрватској, не можемо да не поменемо и њену усташку прошлост, која, како се може видети у последњих неколико година, као да и није прошлост. Јер, као што се, када се помене Немачка, сви сетимо нацизма, тако раме уз раме са Хрватима иде и усташтво. Једина разлика је што се Немци, бар већина њих, своје прошлости стиди. Хрвати, с друге стране, том прошлошћу се диче, славе је, ките се њоме. И непрестано се враћају у њу. Бар већина њих.
Шта је то онда толико добро код Хрвата? Чиме се они то толико диче, због чега сматрају да су много бољи од свих нас? Зашто мисле да су тамо нека велесила, која може да утиче на судбину осталих земаља региона? Све наведено није баш за неки понос, неки би се већине ствари и стидели…
Али, шта ми знамо? Ми смо само државица, „шака јада“ или „биг схит“…
